Promena mesta stanovanja.
Prelazak iz manjeg grada u metropolu.
Novo okruženje, novi ljudi.
Drugačiji mentalitet, drugačije navike.
I jedna voćkica u svemu tome.
Kako će se mlada i svojeglava vaspitačica snaći u toj priči?
Da li će se izboriti za sv...
Napokon oboje sedimo u mom dnevnom boravku i pijemo toplu čokoladu.
Mada, koliko se atmosfera oko nas dvoje zahuktala, siguran sam da bi mi više legao jedan hladni špricer.
- Khm, pa, reci mi Kikiriki, otkud to da si odlučio da me pozoveš kod sebe kada si me ugledao kako pešačim po onoj kiši? - upita me s dozom zajedljivosti i sasvim lagano prebaci jednu nogu preko druge, zbog čega je malo falilo da joj vidim gaćice.
Uhh mila majko i svi sveci! Hladni špricer! Definitivno mi sada treba jedan hladni špricer!
Ili kofa ledene vode. Da se njome pospem preko usijane glave!
- A to? Ma... - opet trljam potiljak nervozno, dok ni sam ne znam gde sve šetam očima, samo da ne gledam u nju.
Svu tako seksipilnu i izazovnu...
- Pa, da budem iskren, bilo mi žao što sam te onako ostavio kada ti je trebala moja pomoć. To je sve. - slegnem ramenima, te je napokon nekako pogledam u oči.
- Bilo ti je žao? Hah... I treba da ti bude. - odmeri me zločesto, uzdignuvši onaj njen mali prćasti nos. - Zbog tvog ponosa moj auto sada stoji parkiran tamo poput nekog otpadnika. I to na ovoj kišeterini! - prekrsti ruke na grudima i shvatam da je ljuta.
Ali ima Kristijan keca u rukavu.
- Khm... Što se tiče toga... I nisi baš u pravu. Dok si se ti presvlačila, ja sam pozvao servis i dao im adresu na kojoj se tvoj auto nalazi, kako bi ga pokupili i odvezli na popravku. Sve što treba da uradiš je da odeš po njega kada bude gotov. Ostavio sam im tvoj broj, tako da će te oni pozvati kad završe. To je to. Molim i nema na čemu. - ponosno joj se nakezim.
- Čekaj šta? Polako polako... - namršti se. - Zvao si servis i... Khm! Ovaj... - trepće zbunjeno onim dugim trepavicama, dok meni osmeh ne silazi s lica.
- Da, tako je. Sve sam ti sredio. U znak izvinjenja za moje pređašnje ponašanje.
- Ou... To je... Pa... Hvala...
- Kao što rekoh ''nema na čemu''.
- Ali, otkud tebi moj broj? - suzi pogled u mene sumnjičavo.
- A to? Ma dala mi je Anita kada me je zvala i rekla da ti je potrebna pomoć na putu. Za svaki slučaj, da te mogu pozvati, ako te ne nađem tu gde mi je rekla da ćeš biti. - objasnim joj, i samom sebi nejasan zbog čega se toliko pravdam što imam njen broj telefona.
- Mhm... U redu onda, ako je tako. - spusti gard napokon.
Ali bolje da nije.
Nakon te njene rečenice nastala je veoma neprijatna tišina i nijedno od nas dvoje nije znalo kako da se ponaša.
Jebem te Kristijane! Pa gukni nešto! Važiš za nekog frajera. Šta si sad zabagovao?
---
VIŠNJA🍒
I šta sad? To je to? Nećemo ništa ni da pričamo, ni da radimo?
Pff... Šteta Kikiriki. A tako si puno obećavao...
Kad sam shvatila da od ovog balvana nema ništa, mrka kapa, rešila sam da odem kući. Jer, šta mi drugo preostaje?
- Ništa onda. Hvala ti još jednom na svemu, ali ja bih sada morala da krenem. - ustanem i skinem peškir sa glave.
Kosa mi se taman malo prosušila tako da ću moći ovako kući.
- Baterija na telefonu mi je prazna, pa ako bi mogao ti da mi pozoveš taksi bila bih ti zahvalna. I da! Daćeš mi da pozovem i Anitu, kako bi sišla ispred zgrade da mi iznese novac za taksi, pošto kod sebe trenutno nemam ništa. - nasmešim mu se kiselo, izbegavajući da ga pogledam direktno u oči.
Ni sama ne znam zašto, ali odjednom mi je postalo jako neprijatno u njegovoj blizini.
- Zbog toga si krenula kući pešice? Jer nisi imala novca kod sebe za gradski prevoz? - gleda me kao da je duha video, dok polako ustaje za mnom.
- Khm... Pa da. Mislim, mogla sam taksi neki da uzmem, pa da platim kad stignem do zgrade, nakon što trknem do svog stana po novac... Međutim... - krenem da mu objašnjavam, ali me prekine.
- U redu je, u redu je, shvatam. Nema potrebe da se pravdaš. Samo... Sada osećam još veću krivicu što sam te ostavio na cedilu. - stavi ruke na bokove i duboko uzdahne.
- Hej, ma nema veze. - pokušam da ga nasmejem, ćušnuvši ga u rame. - Častio si me toplom čokoladom. I to je nešto.
- Ma to je ništa, Višnja! Ispao sam totalni kreten, a to je nedopustivo. Zbog toga ću te sada ja odvesti kući. - krene da me zaobiđe kako bi uzeo ključeve od kola, ali ovoga puta ja njega zaustavim, položivši ruku na njegove snažne grudi.
- Ne ne ne! Nema potrebe, Kristijane, zaista. Uostalom, i ja sam prema tebi ispala kreten... - progutam knedlu i oborim pogled. - Svašta sam izgovorila o tvom odnosu sa ocem, o kome zapravo ne znam ništa... I zbog toga... Izvini... - skupim hrabrost i pogledam ga u oči.
Neka neobjašnjiva sila se tamo nakupila. I neki čudan odsjaj se kovitla u njima trenutno. A tako mi je blizu i licem i telom, da jasno osećam toplotu njegove kože na svojoj. I tako je lep, tako privlačan. Tako me mami... Najednom mi kroz glavu proleti slika našeg prvog poljupca, pa onda i drugog i već se gubim.
Vruće mi je, znojim se, mokra sam svuda! A ponajviše između nogu.
Jao Kristijane šta mi radiš!
Zbog svojih poganih misli i nepristojnih želja disanje mi se znatno ubrzalo i samo što nisam počela naglas da dahćem. A on? Uhh... On je sa tolikim žarom pržio čitavo moje biće pogledom i pratio svaki moj pokret kao da će me svakog časa zaskočiti.
- Kristijane... - prodahćem u zanosu vreline koja me trenutno obavija i spustim obe ruke na njegove grudi, valjda kako bih ga pomerila da prođem.
Ali on tada ispusti prigušeni uzdah i dohvati me oko struka, pripijajući me uz sebe još više. Potom nasloni čelo na moje i tek tada shvatim koliko se i on jedva kontroliše da me ne uzme ovog časa. Upravo ovde!
- Višnja... - zareži ispod glasa i odmah mi je jasno šta sledi.
To je to! Doterali smo cara do duvara. Nema nazad više.
- Želim te Kristijane... Želim te... - dahćem mu pohotno na usnama.
- Tvoja želja je za mene zapovest. - prošapuće jedva čujno i već sledeće sekunde me grabi.
Grabi mi usne usnama, a telo rukama. Grabi me ispod zadnjice, podiže na svoje kukove i tako nas odnosi u spavaću sobu.
Ne mogu da verujem da se ovo zaista dešava! Sve moje fantazije o njemu će se upravo ispuniti!
Drž' se dobro crna Višnjičice. Ovaj će da te rasturi...
---
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Dobar vam dan dragi moji! 🍀❤️ Ovim putem vas obaveštavam da će iduće poglavlje biti objavljeno večeras. 🤭🙈
(Jer ono što sledi nije za jutarnje časove, a posebno ne za ponedeljak ujutru).
