Be A Pirate

Great Day

John p.o.v.
Napokon i taj slavni dan otoka Barbadosa je stigao,dan kad će se svi ugledni okupiti,dan kad će se slaviti do noći,dan koji je za sve radnje postao neradni,dan kad će se blagajna isprazniti skoro do kraja,sve to samo zato što se Lord Charles ženi,čak po drugi put.A ja nisam ni jednom,no kao da je to problem,ženi kažeš samo par lijepih riječi i tvoja je.Imao je i ono malo dijete koje je trenutno tužno gledalo na svog oca i buduću maćehu.Obično su djeca bogatih bezosjećajna,jer im nedostaje pažnja roditelja,koji su zauzeti poslom.Znači dobar sam ja ispao s obzirom da sam do desete godine gledao pakao u obitelji,otac je uvijek pio,majka plakala i derala se na oca ispred mojih očiju,česte su bile scene silovanja...Imali smo novca,živjeli na Port Royalu,ali falila je ta ljubav koja sad fali Charlesovom dijetet,no sva ta moja agonija je prekinuta slavnim piratskim napad na Port Royal zbog koje sam sretan.Nakon nje sam pao u ruke glavnog kapetana,samo zato jer mi je gledanje krvničkih scena bilo normalno.Tu moju osobinu je cijela njegova posada smatrala darom od Boga.Mislili du da sam roden za ubijanja jer ako tako gledam kao dijete što će biti u tridesetoj?Iiii evo ga,te njihove misli su i ostvarene,ubiti čovjeka mi je kao reći 'Dobar dan'.Tako nakon kapetanove smrti u mojoj devetnatestoj godini života ostavljen je brod i sve.Znači četrnaest godina sam gospodar Kariba...da može se tako reći...takoder za to vrijeme sam i svoje pravo prezime ostavio ni ne sjećam ga se više,uzeo sam Walt prezime kapetana.Radi toga mnogi misle da sam njegov sin,ali ne,ne.
Odjednom su svi zaplješćali,znači da je kraj,Charles i Margareth su vjenčani,divno,još da im čestitam i mogu ići na svoj brod.Ne znam u kog bih gledao,svi ukočeni do bola,cijelu misu stoje i ne miču se,osim do ovog trenutka,kad su svi prilazili i čestitali golupčićima.Sjedio sam u zadnjoj klupi čekajući da se malo naroda ode pa ću onda ja.Onda je netko sjeo pored mene...Koji je sad da traži borbu za vlast?Pomislio sam i mrzovoljno okrenuo glavu.Zapravo onog koga sam ugledao me oraspoložilo.Mali Charlesov,istoimeni Charles,pozdravio sam ga...
John:"Dobar dan mladi gospodine." nageo sam malo šešir i vratio nazad.
Charles:"Zar vama nije zabranjeno biti ovdje?" upitao je dječjim glasom,s kojim nisam razgovarao dugi niz godina.Ali odgovorio sam mu razgledavajući crkvu...
John:"U kuću božju smo svi dobrodošli." vratio sam pogled na malog koji je odmah rekao...
Charles:"Ne mislim na to." koji vrag onda misli?Podigao sam jednu obrvu u upitnom znaku.
John:"Nego?"
Charles:"Pirat ste,zar već ne bi trebali biti u zatvoru?" mali dobro misli,ali sam mu opet odgovorio.
John:"Pa uvijek postoji neka vrsta dogovora,tako da...,ali dakako bio sam u zatvoru." mali je klimnuo glavo...
John:"No,kako znaš da sam pirat?"
Charles:"Imaš ožiljak na desnom oku."
John:"Samo po tom si zaključio?Brzo sudiš."
Charles:"Stil oblačenja nije profinjen."
John:"Molim te tko ima više zlata od mene na tijelu,zar to nije profinjeno?" rekao sam s smješkom na licu,dajući mu do znanja da se šalim.On se nasmijao i rekao.
Charles:"Možda bi ti ona žena mogla biti protivnica." pogledao je prema njoj ,a i ja sam skrenuo pogled prema njoj.Stvarno se previše nakitila,ali sam opet u šali rekao...
John:"A šta će ona,ljepši sam sto puta od nje." mali se nasmijao,a i meni je bilo drago zbog tog,ne znam zašto,ali volio bih zagrliti to dijete.
Charles:"Jeli vaš brod onaj s kosturskom lubanjom na glavnom jedru?"
John:"Jeste i ne moraš mi se obraćati sa 'Vi'."
Charles:"Kako se zove brod?"
John:"Deadly Wave(Smrtni val)."
Charles:"Svida mi se brod."
John:"Znaš što?Tebi ću ga ostsviti ako umrem."
Charles:"Stvarno!?"
John:"Tako mi piratske časti." rekao sam držeći ruku nna srcu.Onda sam pogledao prema vjenčanima,gužva se skoro razišla.
John:"Pa bilo je super pričati s tobom."
Charles:"Takoder." mali je pružio ruku da se pozdravi.
John:"Aaaa ne ćeš valjda tako."
Podigao sam ga i zavrtio u krug,njemu je bilo drago.
John:"Idemo sad do tvojih roditelja."
Charles:"Može." Jel' ja ovo upravo pričam s dijetetom?Zar mi ovako dobro ide?Možda volim dijecu?Ili je ovo samo neki izuzetak mjesta i vremena...Svašta...pomislio sam dok sam išao prema vjenčanima.Kad sam došao do njih pružio sam ruku prvo Charlesu i rekao...
John:"Čestitam." te Margateth isto.
John:"Čestitam."
Lord Charles:"Vidim vas dvoje ste se sprijateljili." mislio je na svog sina koji je stajao pored mene.I nije mu bilo drago zbog prijateljstva.
John:"Naravno.Imate sina rodenog za more." Namjerno sam to rekao,te skinu svoj šešir i stavio ga malom.Lord Charles je nabacio kiseli smiješak.Ha ha naživcirao sam ga.
John:"Vidimo se večeras na velikoj proslavi." rekao sam i otišao.Hodao sam lukom do broda,Sunce još nije zašlo,no dobro,mogu malo odmoriti dok prava zabava ne počne,to znači idem se u kavanu malo pripremiti.
Marina p.o.v.
Marina:"A daj...Isabella..." umoljavala sam je dok je ona vozila iznajmljeni brod.
Isabella:"Šta je Marina?Nisi shvatila ovo cijelo vrijeme?" da...cijelo vrijeme sam ju morila da ne izvršava svoj plan jer meni se nije dalo pred Christophera.
Marina:"Ali ne trebaju ti problemi,prekini ovo." nije ništa odgovarala,nego je samo gledala u daljinu prema Barbadosu.Još malo vremena je ostalo.
Marina:"Dobro,radi što hoćeš,ali ja se ne PONIŽAVALA PRED NJIM!"naglasila sam zadnje tri riječi.Ovim sam rekla sve što mislim i želim,neka me poštuju.Okrenula sam se i otišla u sobu,dok sam zatvrala vrata čula sam Isabelline brze i teške korake te kako glasno doziva moje ime.Kad sam sjela na krevet upala mi je u sobu iznervirano.
Isabella:"Koji ti je vrag Marina!" čim spominje imena nije u redu.
Isabella:"U čemu je problem!?"
Marina:"Već sam rekla."
Isabella:"U tome što te navodno prevario i ima dijete s drugom?Pa ne znam što si očekivala u ovom svijetu." rekla je dižući i spuštajući ruke.
Isabella:"Samo izadeš ispred kuće i ako imaš bar jedan zlatnik,nude ti se.A ti si sanjala o dvorcima i vilama,pa si se iznenadila." Istina,ali mi nije do ponižavanja.
Marina:"Ali ja svejedno neću njega ni za bilo što preklinjati!"
Isabella:"E pa žao mi je,ako bude trebalo i SPAVAT ĆEŠ S NJIM!" Molim!?Pa nisam joj ja...Stvarno svijet je pojvaren i za prijatelja se ispistavi sve suprotno.
Marina:"Ovim si sve rekla."
Ustala sam se i krenula,oči su mi brzo zasuzile jer ovo stvarno od nje nissm očekivala.Isabella me lagano povukla natrag i vratila na krevet.Pognula sam glavu skrivajući suze,a Isabella je kleknula ispred mene držeći me čvrsto za ruku.
Marina:"Zašto si to rekla?" upitala sam je tiho kroz suze.Ona je uzdahnula i obrazložavajući pokušavakući nježno izgovarati,jer imala je dosta grub glas...
Isabella:"Vidi...mlada si...ispred tebe su godine,ne ćeš valjda sve to vrijeme patiti za Christopherom,niti će svaki trenutak biti med i mlijeko,zato moraš uraditi ovo sad.Za bolje sutra...Ako uspije,a sigurno hoće,imat ćeš svoj vlastiti otok,na kojem možeš raditi što te volja." podigla mi je glavu i palcem obrisala suze.
Marina:"Ali to nije odgovor na moje pitanje." malo je stala gledati u moje uplakane oči i onda rekla...
Isabella:"Oprosti mi molim te zbog tog,ali to nije rekao pravi dio mene...Pravi dio sam izgubila u ovom svijetu glume,tu pravu dobru stranu,za koju se i danas pitam gdije je." još jednom je palcem obrisala suze koje su navirale,te me zagrlila.Držala me u zagrljaju i rekla...
Isabella:"Ako ne želiš,ne moraš to uraditi,smislit ću način." odmakla me od sebe i nadodala.
Isabella:"Malo odspavaj umorna si od puta i ako me suta do podne ne bude idi ne čekaj." potvrdno sam protresla glavom i dobila sam poljubac u obraz.
Isabella:"Hajde malo zaspi." Legla sam na krevet i Isabella me pomazila po glavi te otišla.Nakon nekoliko minuta sam se smirila i zatvorila plave oči pokušavajući zaspati.
Isabella p.o.v.
Sad imam dupli posao na ledima...Ili ne trostruki,prvo moram izvući živu glavu ako se htjede osvetiti,drugo moram ga nagovoriti na plan,treće moram mu reći,ako prihvati plan,da pogleda formaciju vojske na otoku i gdje da napadamo te još mnogo stvari,ali samo ako uspije ovo drugo.Izašla sam na palubu i stala kod kormila kojim je upravljao Sebastiano,Seby,stari član posade,dobro je poznavao svaki dio mora,sjeda brada do prsa,kosa skoro i nestala,lice naborano,a oči su ostale iste,nešto izmedu zelene i plave.Vazda se hvalio kako je bio zavodnik hahaha ,pa bi ga često zezali i pitali za ljubavne 'savjete'.Govorili su kako je i on djed Catherine,vjerovatno i jeste,jer dok Catherine još nije došla,njezina baba,tadašnja kapetanica,nije bila ravnodušna prema Sebu.Kad god bi ih upitali nešto s vezom tog,porekli bi,često ne bi ni odgovorili.Bili su nam kao glavna atrakcija na brodu,predmet sprdnje kao i dan danas.
Isabella:"Gdje ti je mala?A Seb?" rekla sam uzimajući dalekozor.
Seb:"Još nisi prestala s tim."
Isabella:"Ahaa." rekla sam gledajući otok.
Isabella:"Jel' danas neki važan dan možda?" upitala sam promatrajući Barbadose s kojih su pucali vatrometi,te na kojim se nešto odvijalo očito.
Seb:"Nije koliko me pamćenje služi.Zašto pitaš?"
Isabella:"Pogledaj..."pružila sam mu dalekozor.
Isabella:"Upast' ćemo sred nečeg." Sam je uzeo dalekozor i gledao dok sam ja pridržavala kormilo.Tiho je prokomentarisao...
Seb:"Svašta..." vratio mi je dakelozor i preuzeo kormilo.Zabrinuto sam promatrala palubu jer će sad sigurno u zatvor.
Seb:"Pa ovo je zapravo dobro.Zauzeti su zabavom,dok ti obavljaš svoje."
Pogledala sam ga u oči i rekla svoje misli...
Isabella:"A ne znam...Dobro ako se uspijem prošvercati,šta će biti ako John ne bude prihvatio i ako me oda njima?"
Seb:"Ne vidim razloga zašto bi to uradio." Ah on ne zna...Lagano sam se nasmijala i rekla...
Isabella:"Pa ima razlog za osvetu."
Seb:"Koji može li se znat'?"
Isabella:"Paaaa...izdala sam ga i predala mornarici.Još je napisao u jednoj poruci da će se osvetiti."
Seb:"Aha...Pa se sad ti bojiš da te ne preda?"
Isabella:"Tako nekako." Rekla sam okrećući otvorenu šaku lijevo desno.
Seb:"Neće,samo ga zavedi ponovo."
Isabella:"Kako znaš da smo?" upitala sam piskutavim glasom.Sebu se pojavio podli smješak na licu na kojem je oblikovao riječi.
Seb:"Pa lijepo..."
Isabella:"Kako?" upitala sam ga ponovo dok je vozio brod držeći onaj isti smješak od maloprije.
Seb:"Pa da mu ništa ne značiš ne bi bilo nikakvih poruka,koja mu je povod razgovora s tobom.A ono sam predpostavio."
Isabella:"I ti misliš da me on voli?" meni je to glupo jer tko je John,poznati pirat,ne mogu da zamislim da on nekog voli.
Seb:"Ne znam šta je sad medu vama bilo,al' prema tebi draga nije ravnodušan.Ostavila si nešto na njega."
Isabella:"Oh..." to je sve što sam imala reći,a kako Seb priča,sigurno je bio zavodnik svih vremena.Možda bi i ja pala na njegov šarm da nije ostario.Godine rade svoje,šta će.
Isabella:"A znaš li ikakav način za brže plovljenje?"
Seb:"Ne,ali znam za ubijanje vremena.Jednostavno kreni smišljati šta ćeš mu reći."
Isabella:"Zaboravi..." rekla sam i mahnula rukom.Još moram glavu razbijati time,radije idem jesti nešto,tko zna do kad ću biti budna i hoće li biti besplatne hrane.
John p.o.v.
Ležao sam na krevetu polako otvarajući oči.Čuli su se pucnjevi i glazba,koji su kroz zidove ulazili u kabinu i budili me.Kao da nisam oka sklopio.Stavio sam ruke iza glave,pokušao sam ne razmišljati,te ponovo zaspati,još je rano,ali teško ne mogu.Budenje mi je bilo nekako neobično,ne zbog zvukova koji su dopirali nego,jer uvijek se neka našla pored mene.Od svih tih ljubavnica sam ujutro bježao.Zašto?Jer nijednoj nisam znao reakciju.A ni Isabelli jedina s kojom sam i jutro proveo.Bilo bi lijepo da je vazda tako,da sad drži glavu na mojim prsima i igra se s prstenjem ,da se pribije uz moje tijelo iako je noć užarena i kad hoću da odem,ona me zove natrag u krevet,jer želi da se mazi s osobom koju voli.Hoće li ikad biti tako?Sigurno neće,opet svaka žena misli da se pirati ne mogu zaljubiti ili ne mogu voljeti nekog...Ustao sam se na kraj kreveta,sjedeći obuo čizme i zakopčao košulju.Na brzinu sam skupio oružije i pri izlasku pogledao na ogledalo.Ne znam zašto sam to uradio,ali zapitao sam se izgledam li svečano?Pa naravno da izgledam,dosta što košulja ima duge rukave radi sakrivanja tetovaža.Opusti se više...Rekao sam u sebi i izašao.Otišao sam do mjesta gdje se održavala proslava tj.mjesta gdje su vješala.Naravno sklonili su ih i postavili stolove,stolice,ukrasili sve tako da tko prvi put dode nikad ne bih povjerovao da su tu bila vješala,još smo imali i pogled na zvijezde.Sad društvo,polako sam koračao promatrajući stolove.Ah eno Christophera i Jorgea,mogao bih s njima kad nema nitko pametniji.Dok sam išao do njihovog stola svi su se okretali za mnom.Naravno jer sam drugačije odjeven od njih,oni smatraju gore,ali zapravo bolje.Sjeo sam kod Jorgea i Christophera,te ih pozdravio.
John:"Ooo pa gdje ste."
Christopher:"Evo malo pijuckamo." Christopher je pružio ruku,a Jorge je ostao sjediti na stolici dajući hladni pogled.Nešto smo ljuti danas,ali ne kvari večer.Očito nije on kvario,ali atmosfera je bila grozna,a hrana divna,sve pohvale idu samo kuharima,ostatak nula bodova.Ubrzo sam i ostao sam za stolom ispijajući vino,otac i sin su otišli,a ovi ostali su plesali onda.Kako im nije mrsko,meni bilo žao vino ostaviti i otići,a oni još rado plešu.Ma koga briga za vino idem nazad u kabini dosta je ove mizerije,no samo još jedna čaša.Polako sam pio svaki gutljaj trudeći se da osjetim svaki slad.Bila mi je čast sudjelovati na ovoj proslavi...pomislio sam i ustao.Malo mi se zaljuljalo...A dobro sam...Uvijek od vina zaboli glava,rum bolje djeluje na mene.
Isabella p.o.v.
Taman sam sišla na luku.Treba sad da uhatim Johna,ali radije ću ga lijepo dočekati u kabini.Vidjela sam njegov brod,logično po veličini sam ga prepoznala,dominirao je do ostalih.Lijepo sam mogla lagano odšetati do njeg,jer vojnika u blizini nije bilo da peglaju tko sam,šta sam,odakle sam...stvarno hvala Bogu pa ih nema.Popela sam se na njegov brod,dežurni je spavao,to svaki samo i radi.Tiho sam otvarala vrata od Johnove kabine te nečujno ušla,dovoljno nečujno.U kabini nije bilo nikog,stala sam na sredinu sobe i pomislila...Koji promašaj...Šta sad da radim,hoću ga čekati ili tražiti?Bolje čekati onako bi mogla završiti u zatvoru.Mogla bih malo ubiti vrijeme,možda ima nešto zanimljivo.Otišla sam do police s knjigama i uzela onu s prljavo bijelim koricama.Otvorila sam na zabilježenu stranicu i čitala u sebi...'Sva ta beskrajna putovanja,nisu ni u peti onog dana kad sam te vidjeh,srce mi poskakivah gore neg' razigrano janje..."
Isabella:"Razigrano janje?" pa pisci su stvarno čudni,koja je ovo budala pisala?Zatvorila sam knjigu da pročitam naslov ispisan zlatnim slovima.Samo sam ga okom prešla jer nije pisalo na razumljivom jeziku,a ime pisca nije tu.Ovo je sranje,vratila sam knjigu natrag.Od ove ni druge mi se nisu dale čitati.Odšetala sam do Johnovog radnog stola,da vidimo gdje ide?Karte uredno spremljene,globus prema Karibima okrenut,šestar sklopljen,čaša i boca pored nje su praze...Pa on stvarno ništa ne radi.Ili sigurno smišlja osvetu...Zamišljeno sam se naslonila na stol i razmišljala o onome što mi je Seb rekao i ovom mojem.Ili me voli ilo me mrzi?Pa to je tako logičan zaključak.Buljila sam u čašu...Netko mi je onda kosu sklonio iza desnog ramena.A kroz moja usta je proletilo deset krunica,srce je stalo,kožu kao da su izbole tisuće iglica.Jednostavno prošla me je jeza i strah,kroz taj neočekivani trenutak.Jel' itko uopće sklonio moju kosu iza?Pogledala sam i bila je iza desnog ramena.Uvjeravam se sanjam li,šteta što nisam.Povukla sam i okrenula se naglo,ali nije bilo nikog.Pogledala sam malo bolje po sobi i nije bilo nikog.Bolje reći da ona jeza i strah nisu prestajali,no sad su se pokazali na mojim rukama koje su se tresle.Jedva sam napravila par koraka do sredine sobe,kad se začuo muški glas...
"Zar misliš da možeš dobro naciljati?" sad se stvarno puno plašim.Okretala sam se,ali nije bilo nikog.Stala sam ispred ogledala sva sledena gledajući u samu sebe,pitajući se jesam li normalna?Onda su se nečije ruke ovile oko nog struka,ja sam blokirala...I na uho mi šapnuo ...
"Buu." shvatila sam da je to John,tek taj trenutak sam to shvatila.Glava mi je poblijedila od sraha,a oči su izbečeno gledale u Johna na ogledalu dovodeći sve u stvarnost.Teško im je išlo jer su koljena klecale.John me držao da ne padnem,još nisam bila u stvarnosti i ubrzano sam disala.
John:"Još uvijek vjeruješ u priče o duhovima?" pitao me kroz smješak i poljubio u vrat.Nisam riječi mogla složiti.Primjetio je i otpratio me do kreveta da sjednem.John je sjeo pored mene s lijeve strane i sklonio mi kosu pozadi smijući se.A meni je bilo do života,malo sam došla sebi i ogovorila mu nq pitanje od maloprim...
Isabella:"I da nisam,sad jesam." John se samo nasmijao i legao na krevet.
Isabella:"Kako god...Imam ti nešto za predložiti..."
John:"A što to?"
Isabella:"Plan...Za osvajanje otoka." rekla sam i pogldala prema njemu.Malo se pridigao na laktove.
John:"Slušam."
Isabella:"Ti,Catherine i Christopher,imate tri broda zajedno,možemo početi osvajati otoke,vladati morima,ali kad Christopher dobije od oca imovinu." John je malo zamišljeno gledao i prokomentarisao...
John:"Nije loš plan,ali kako ćemo mi raspodjeliti to što osvojimo?" iii sad kreću problemi.Trudila sam se objasniti.
Isabella:"Pa pošto je naš plan logično nama ide otok i veći dio blaga."
John:"A tako dakle...veći bi dio i još bi i otok i pri tome mene ste opljačkale,trebao bih ja imati veći dio,a sad mi se ionako ne svida plan." sranje zašto Seb mora biti u pravu.Sad ga moram zavoditi,ali života mi prihvatiti će on ovaj plan.Tužno sam spustila pogled na postelju i onda ga nježno upitala...
Isabella:"A što s nama?" podigla sam pogled prema njemu.Trudio se izgledati ravnodušno,ali mu nije uspjelo.
John:"Recimo da nismo ni postojali." nakon tih riječi se ustao.Koju grešku je uradio,sakrivao je svoje emocije,znala sam da ga sad imam u šaci.Ustala sam se za njim,zakačila sam jednu ruku na kvragnu njegove košulje i poljubila sam ga.Bio je lijep osjećaj osjetiti iste poljupce,kojima se nije mogao oduprijeti.On mene prepada skrivajući se,a zapravo se ovdije netko drugi boji.Taj strah se očitovao na njegovim rukama koje je lagano podigao na moje kukove.Sav je bio prepušten meni,jedva je ljubio.Vraćala sam ga koracima nazad na krevet skidajući mu košulju koju sam onda lagano spustila na pod,kao što sam njega krevet.Trenutno je bio oduzet od sebe,eto šta žena može da uradi muškarcu.Sama sam raskopčala svoju vestu i bacila je pored sebe.Onda sam skinula i majicu te prebacila kosu iza leđa.Jer kad ja uzmem stvari u ruke idem do ludila s njima.Izuvajući čizme koračala sam lagano prema njemu u tamnocrvenoj suknji,koji je promatrao moje polugolo tijelo kao tek nadeni dragulj,sjela sam mu u krilo i on je ipak poslije svega došao sebi.Pribio me bliže uz tijelo,te rukama čvrsto držao,dok mi je strastveno ljubio usne i vrat.Malo nas je ustao i legao na krevet,kako bi ja bila ispod njega.Provukla sam prste kroz njegovu raščupanu kosu da bi ga poljubila u obraz i prišaptala mu kroz osmijeh...
Isabella:"Tko se sad boji?"
John:"Kapetani se ne boje ni smrti zato uvijek tonu s brodom." prišaptao mi je i malo se naljutio te me ugrizao za usnu.Prste sam spuštala mu na prsa i zavodljive mišiće na rukama dok je ljubio moj stomak.Sjetila sam se da ga moram nagovoriti,sad je dobar trenutak...
Isabella:"John..." Zamumljio je nastavljajući rasipati poljupce po mom tijelu.
Isabella:"Zašto...ne...prihvatiš ovaj glupi plan..." na trenutke sam zastajala da bi riječi što slade dolazile do njega.
Isabella:"Mogli...smo ovako...svaki dan..." malo je stao i pogledao prema mojim očima.Vratio je glavu iznad moje govoreći...
John:"Naravno da ću prihvatiti plan..." I uskoro smo ležali jedno pored drugog...
John p.o.v.
Ovo što ona meni uradi nije ljudski,prvo me oduzme,pa me vrati kad već izgubim razum.Pokušavao sam se obuzdati,ali kad sam osjetio kako joj je koža nježna izludio sam,koga briga za plan trebam je imati uz sebe blizu na bilo koji način.Pogledao sam je u njezine oči,kao da gledam vatru.Nasmješila se,uzvratio sam i stavio ruke iza glave da je bolje promatram,a ona se privukla na moja prsa,saplićući duge,zgodne noge među moje.Spustio sam jednu ruku da je zagrlim,a ona je htjela i drugu.Popravio sam jastuk ispod glave i zagrlio je.
Isabella:"Volim tvoje ruke...prsa...usne,tijelo...karakter... volim te cijelog."
John:"I ja tebe."
Isabella:"Što najviše voliš na meni?" upitala je gledajući me s zvjezdicom u očima.Ona vatra se malo smirila.A za njeno pitanje nije bilo odgovora volim je cijelu.Sad sam samo istakai jedan posebni dio...
John:"Vrat."
Isabella:"A osobina?"
John:"Hmmm...lukavost." nasmješio sam se čvrsto je grleći.
Isabella:"Hajdemo spavati kasno je."
John:"Idem zatvoriti prozor." poljubio sam je u čelo u ustao se.Obukao sam hlače jer žene uvijek sebi pokupe plahtu.Otišao sam i zatvorio prozor te zaključao vrata da ne bi bilo neželjenih upada.Brzo sam se vratio u krevet.Kao što rekoh žene sebi uvijek pokupe plahtu,Isabella se zamotala i okrenula na bok,meni leda.Pribio sam se uz nju dajući joj poljubac u obraz i govoreći...
John:"Laku noć."
Isabella:"I tebi." Spustio sam glavu pored njezine i sklopio oči...