Be A Pirate

One Perfect Kiss

Isabella p.o.v.

Svaki put kad bi se vrata zatresla srce bi mi brže lupalo,svaki otkucaj sam osjetila,kao da srce držim u ruci,a ne da je u meni.Onda je nastupila tišina valjda su skontali da se vrata ne mogu odvaliti.Ali naravno nakon toga začula se eksplozija i vrata su se raznijela.U sobu mi je uletio pirat kojem sam s vrata odma zabila nož u leda,on je pao po podu.Mislila sam da je to sve,ali onda me drugi uhvatio oko struka i počeo me odvlačiti.Vrištala sam što glasnije sam mogla i isplatilo se.Juan ga je propucao zrnom iz pištolja.Okrenula sam se i otrčala do njega da ga upitam šta je ovo...

Isabella:"Što se dogada!" Od pucnjeva se jedva čuo moj glas.Juan je nešto progovorio ,ali ga nisam čula...

Isabella:"Šta!?"

Juan je zakolutao očima i zaderao se te mi pružio njegov kaput..

Juan:"PRATI ME I OBUCI KAPUT!"

Isabella:"U REDU!"

Onda je Juan počeo trčati niz stube.Izvukao je dva mača i onda je krenuo ubijati pirate koji su mu se našli na putu.

Isabella:"MOGU LI JA DOBITI JEDAN MAČ!?"

Juan se okrenuo i dobacio mi jedan.Nekako smo uspjeli izaći iz kuće tj. dvora ili kako god se to zvalo nije važno,bitno je da smo izašli i da je Juan dobio metak u desno rame pri tom gracioznom izlasku.Svoju bijelu košulji je zakrvavio,ali nije odustajao nego je samo prebacio mač u lijevu ruku i nastavio je trčati.Ubrzo smo stigli do luke,vidjela sam neki brod kako čeka.Juan je poslijednji put pogledao  svoje dvore kako gore i rekao je.

Juan:"Idemo."

Trčeći smo otišli do broda i popeli se na njega.Tu su bili oni moji članovi posade i još par vojnika.

Juan:"Hajde plovite prema Tortugi."

To isto je ponovio i onim vojnicima,ali na španjolskom.Čekaj od kad pirati moja posada slušaja njega?

Isabella:"Od kad vi slušate njega?"Upitala sam moju posadu tražeći objašnjenje.Jedan član je progovorio...

X:"On nas je spasio od vješala i poslao nas ovdje."

U redu ovo je malo čudno.Okrenula sam se da vidim gdje je Juan,ali njega nije bilo.Hmm negdje je na brodu idem ga potražiti.Prvo sam upala u glavnu sobu,kabinu gdje je i bio,sjedio je skinute košulje...Divan pogled na mišiće,baš mi je zgodan,ali sad mu treba pomoći i on je meni.Gledao je u ranu,nije znao što će s njom,vjerovatno je nikad nije zadobio.Prišla sam mu i rekla...

Isabella:"Izgleda da trebaš pomoć."

Juan:"Izgleda."

Sjela sam pored njeg i pogledala sam ranu.Nije bila tako strašna,zrno se još vidjelo vjerovatno je udarilo u neku kost,pa dobro je prošao,mogao je umrijeti...

Juan:"Dobro koliko ti to gledaš?"Rekao je sa smješkom na licu.

Uzvratila sam malim osmjehom i trudeći se da ga ne pogledam u oči  gledajući u pod rekla...

Isabella:"Ma malo sam se zamislila.A ranu treba isprati i izvaditi metak iz nje.Nije problematična."

Osjetila sam Juanov pogled na sebi,trudila sam se da ga ne gledam u oči jer me sram onog poljupca u sobi,ali imala sam neku jaku potrebu da mu vidim oči,nisam se mogla suzdržati i pogledala sam ga u oči.Osjetila sam neku strast medu nama,njegov pogled je čas bio na mojim usnama,čas na očima,a ja luda sam isto radila njemu.

Isabella:"Odo ja po alkohol..."

Rekla sam nesvjesno i kad sam shvatila šta sam rekla,brzo sam se ustala i otišla u zadnji dio broda po bocu alkohola.Uzela sam je i sa njom bocu ruma.Nedostaje mi rum,s njim mogu sve da zaboravim,pa valjda i ovo maloprim.Kako Juan zavodi...ufff i ovo majka samo jednom rada.Sad sam sigurno zaljubljena u njeg...Ma šta to ja mislim,moram popiti ruma.Otvorila sam bocu i popila 5 gutljaja.Onda sam je zatvorila i krenula nazad u kabinu da Juana zaliječim.A moram ga i ispitati o napadu i svemu.