Be A Pirate

As The Time Passes

Isabella p.o.v.
Povukla sam okidač i zrno je opalilo po drugi put večeras.Pred očima mi se sve mutilo,pa nisam više nazirala Johnov lik.Ni trunke nisam žalila radi ovoga,ali ovaj dobar osjećaj uskoro je nestao kad sam shvatila da je John zapravo pored mene i da mi je uzeo bocu iz ruke.Dok sam stavljala drugo zrno da propucam,govorio je nesto u smislu kako sam pijana i trebam spavat bla,bla,bla...Uperila sam pištolj prema njemu i prije nego što sam opet povukla okidač John mi je uzeo pištolj govoreći malo povišenim glasom...
John:"Isabella molim te,prestani s ovim glupostima!Povrijedit ćeš sebe!"
Ahaha jako smiješno,kao on se sad nešto brine...
Isabella:"Ha ha grohotom se smijem."
Onda sam rekla približavajući mu se usnama i mazeći mu ljigavi obraz lijevom rukom ...
Isabella:"Netko me povrijedio...već..."
Mislio je da ću ga poljubiti,ali sam samo okrenula glavu i laganim koracima,uz pratnju zvuka violine i gitare  otišla do slobodne sobe u kavani u koje se samo upada,čak i plaćanje se zaboravilo.Bila sam previše izmorena te pijana ponajviše da bilo što uradila.Ušla sam u sobu gdje je već bila upaljena,istopljena svijeća,gdje se nalazio jedan siromašni krevet i staro prljavo ogledalo.Zatvorila sam vrata,polako skinula majicu,bacila je na ogledalo,skinula sam i čizme te ih odgurnula do kreveta.Stajala sam neko vrijeme ispred ogledala gledajući svoj odraz.Alkohol je polako popuštao i vid mi se bistrio.Sad su više počele prevladavati emocije,bila sam tužna,bijesna,ljuta i sve se to ispreplitalo.Najgore mi je palo od svega jer sam izigrana,ali sama si sebi kriva Isabella,muškarcima nikad ne treba vjerovati baš kao ni onom liku iz prošlosti što je obećao da ćemo se vjenčati,ali je zapravo bio s drugom i na kraju šteta ide meni.Na odrazu ogledala sam vidjela nečiji lik da je ušao u sobu .Po čizmama sam ga prepoznala...John...
Isabella:"Što sad hoć..." rekla sam napola,okrećući se,ali se on nalazio već na mojim usnama."Što izvodi?" pitala sam se i uzvraćala poljupce.Oni osjećaji naravno prerasli su u strast i požudu koja je sputavala sad već čist razum od alkohola.Sve do trenutka dok nismo pali po krevetu."Pa što on misli tom glavom" Primakla sam mu se uhu i rekla šapćući s  smiješkom...
Isabella:"Idi do ďavla Walt." onda sam ga odgurnula i krenula sam se ustati,ali me on ponovno nastavio ljubiti.Kako neki ljudi ne shvataju...Opet sam ga odgurnula i opet se ustala,ali ovaj put me snažno uhvatio za ruku i jako povukao na krevet.Nisam mogla micati ruke jer ih je držao,a ni noge jer ih je pritisnuo.On stvarno nema razuma...Znala sam što će se dogoditi,opet na moju štetu i sve što sam mogla uraditi je pustiti suzu u čast sebi.
---Sutra---
Catherine p.o.v.
Izašla sam na palubu udišući već poznati miris morskog zraka.Mogla sam osjetiti onaj dobri život na moru i kako smrt gledam ravno u oči dok sam na svomu brodu.Opet ne još,dok su oni prevaranti tu,a ni ja nisam daleko od tog.Jonathanov i Jorgeov brod su bili pored mog broda jedan s lijeve drugi s desne strane.Onda je do mene došla Marina i obavjestila me...
Marina:"Imamo još 2-3 sata do Tortuge."
Catherine:"Uskoro će zabava početi." Rekla sam s laganim smješkom na licu.
Marina:"Kako s čije perspektive..."
Catherine:"U redu,meni je i dalje zabava."
Marina:"Eno ti Jonathana,tvoje najveće ljubavi."Rekla je ironično.
Okrenula sam glavu i vidjela ga na njegovom brodu.Lagano sam klimnula šeširom u znak pozdrava i izustila...
Catherine:"Idiot."
Marina:"Zamisli...ne bih znala da mi nisi rekla..."
Catherine:"Previše je komplikovano za tvoj mozgić i previše sam pametna za tebe." Naravno nije to shvatila kao uvredu.
Marina:"Pa danas si mi puna provala."
Catherine:"I to kakvih.Jel' otišao?"
Marina:"Aaaa aha možeš nastaviti gledati more."
Okrenula sam se i primjetila da Marina odlazi.
Catherine:"Hej kuda ćeš?"
Rekla je okrećući se...
Marina:"Da spremim stvari za Tortugu."
Catherine:"Ahaaa..." namignula sam joj i odmahnula rukom kao da samo nastavi.Vratila sam pogled na horizont mora.
Jonathan p.o.v.
Izašao sam na palubu i vidjeo pored sveg lijepog Catherine.Ah ta žena,ne zna da upada u klopku,a ja je guram ravno u nju.Mahnuo sam joj i ona je uzvratila malim naklonom šešira.Okrenula je se natrag,ha i bolje je,tko će se sad s njom gnjaviti.Udahnuo sam morsku sol čiji se miris osjetio u zraku i otišao sam Charlesa.Inače jako dobrog prijatelja.Pokucao sam na vrata kabine i ušao.
Charles:"Oh ti si."
Jonathan:"Da ja." Rekao sam umoreno.
Charles:"Šta tebe muči?" znao je i kako dišem.
Jonathan:"Ahh ova agonija sa Catherine me psihički ubija.Zar netko drugi nije mogao da ovo izvodi!?"
Charles:"Hahaha nije."
Jonathan:"Samo neka ovo požuri i nadam se da će završiti dok dodemo natrag na Barbados.Ja moram svoju ženu dovesti natrag kući,a ne da je držim u onoj jadnoj kući."
Charles:"Dobro bola živ bio smiri se!Šta si se uzrujo...Ionako znaš da ako uhvatimo Johna i ove dvi dobijemo brdo blaga.I svi sretni."
Jonathan:"Nadam se da će biti tako i da ovaj trud nije bezveze."
Charles:"Nije,nije jer kad ja nesto smislim to se i ostvari."
Jonathan:"Mhmmm." zamumljio sam ironično na što je Charles izdao novu naredbu.Uzeo sam staklenu čašu i u nju usuo vino.
Charles:"Nego sad treba napisati nalog za uhićenje i ti ćeš to uraditi."
Nisam odgovorio jer se to podrazumjevalo,nego sam samo otpio vino do dna i otišao napisati taj nalog.
Isabella p.o.v.
Sjedila sam na kraju kreveta i oblačeći odjeću koja nije bila skinuta do kraja razmišljala o sinoćnjem dogadaju.Zapravo cijelu noć razmišljam o tomu i plačem da sad ne mogu ni plakati.Sve je ovo objašnjavalo njegov loš glas koji kruži naokolo.Nije mi bilo potrebno ništa drugo da shvatim koliki je kukavica i koliko je jadan da ženu ne može zavest već je mora tjerat da spava sa njim.Mrzim ga.Ništa ga ne može opravdati od pokušaja.Obukla sam čizme i majicu koju sam bacila na ogledalo.Onda sam pogledala s neizmjernom dozom prezira Johna koji je raskalašeno ležao na krevetu.Zapravo me skoro silovao,smantao je od pijanstva,ali svejedno.Prezirem ga,rado bih ga ubila ,ali ne ovako nisko,da ne zna.Kad smo već kod ubijanja gdje mi je nožić?Počela sam ga tražiti i bio je zakačen za čizmu.A gdje su mi pare?Nisu na meni ni oko kreveta onda su na krevetu.Zvuk starih škripavih daska čuo se kroz cijelu sobu dok sam hodala okolo.To je i probudilo gospodina Walta ah pa da on spava ne smije se buditi.Zagrnula sam plahtu,tražila sam novac oko jastuka i svuda po krevetu.Znala sam da me Walt gleda,ali pravila sam se glupa.Čim sam našla novac zakačila sam ga i krenula prema vratima.Najednom me zaustavio glas Johna.
John:"Isabella..."rekao je to tako nježno da bi  čovjek pomislio da je on neki andelko...aha k'o i ja.Samo sam stala u mjestu ne okrećući se.
John:"Isabella...žao mi je."
Oh ma nemoj.Gledajući u stranu sam sarkastično rekla.
Isabella:"I meni još više."nastavila sam dalje prema vratima,ali on se ispriječio na putu.Gledala sam ga umornim očima i držala sam skupljene usne da ne vidi kako još od jecaja drhte.Njegov pogled je bio tužan,očajan i zamalo pa savršeno odglumljen.
John:"Stvarno mi je žao...bio sam pijan.. molim te oprosti mi."
Isabella:"Još očekuješ oprost." rekla sam kroz zube s odedenom dozom gadenja.Htjela sam  proći pored njeg,ali se pomakao u stranu.Pogled mi je bio spušten prema podu gdje su sad suze skoro padale.Usne su mi ponovno i još više drhtale da sam jedva progovorila...
Isabella:"Samo...me..pusti..."
Nije se i dalje sklanjao.Pogledala sam ga u oči i snažno rekla ...
Isabella:"Molim te." Onda se sklonio,a ja sam izlazeći pokušala kriti suze,te sam i uspjela prevarila sam samu sebe,nisam mogla plakati.U kavani nije bilo nikog pa ni šankera, samo pokupila bocu ruma sa starog poznatog drvenog šanka.Izletjela sam iz kavane sva bijesna,u meni je vrio nemir.Nemir radi tog što sam spavala s njim svojom voljom i što ga još volim,a ne radi silovanja,ali ga prezirem.Vidjela sam onu plavu prostitutku na ulici kako se od ranog jutra prodaje svima koji ponude čak zlatnik da je ljube.Baš me zanima koliko joj je John platio da ga zadovolji i za koliko me je prodao,koliko je mislio ispast mudar ako ne saznam za ovo,koliko je zapravo mislio ponizit mene da ne znam,a na kraju je on pao u bezdan srama.Koji kreten...
x:"Molim vas podarite nešto u ruke siromaha." Ispred mene se najednom isprječio neki siromah koji je tražio novac.
Isabella:"Oh..." Pogledala sam ga.
Isabella:"Evo ti." Dala sam mu bocu ruma kojeg sam u kavani pokupila ne znam ni zašto i poršla pored njega udarajući ga ramenom.U zaokupljenosti mislima stigla sam do luke,barem sam ubila vrijeme.Uspela sam se na brod i otišla u kuhinju gdje je onaj moj dio posade ručavao.Sjela sam s njima i počela sam stavljati na tanjur hranu koja je bila ponudena.
X:"O pa to gospoda neće da večera sama ovaj put." Rekao je član posade mislim da se zvao Marcus.
A na njeg se nadovezao Bill...
Bill:"Tko zna šta je bilo sinoć..." Cijela grupa se smijala,mada ja ništa tu ne vidim smiješno,ali sam se svejedno lagano osmjehnula.Kad bi znali šta je bilo...
Isabella:"Bill bolje ti je gledaj svoja posla." rekla sam i odgrizla meso.
Bill:"Jao meni Marcuse šta ću sad?" Sarkastično jako.Jela sam brže jer su ovi nepodnošljivi i dosadni.
Nicholas:"Ne znam,samo nemoj burno reagirati bit će svašta." on i Bill su se podsmjehivali sa strane ,a onda je Marcus nadodao...
Marcus:"Dašta k'o i sinoć." opet su svi prasnuli u smijeh na što se ja nisam puno bazirala.Nije opet toliko smiješno.
Bill:"Onda bolje da nastavim." opet hahaha se čulo od sviju.Imam još strpljenja nastavila sam jesti mada su mi se gadile one scene kojih sam se sjećala.
Nicholas:"Svi bi mi željeli biti na tvom mjestu."
Isabella:"Vjerujte,nebi." rekla sam i nastavila jesti.Svi su zašutjeli jer nisu imali što nadodati.Nekoliko minuta smo jeli u miru,a onda je Tobias upitao.
Tobias:"Hej gdje je nestao kapetan?"
Marcus:"Nemam pojma."
Bill:"Ne bih znao reći."
Nicholas:"Ni ja."
Flin:"Ne znam."i drugi su se priključili negativnim odgovorima.Opet tišina.
Flin:"Vjerovatno zna Izabella."
Isabella:"Isabella." ispravila sam ga.
Marcus:"Zašto ona?"
Flin:"Razmisli malo nema ih do jutra,a vjerovatno im je bilo vruće sinoć."
Opet smijeh i stalno me podsjećaju na te psihički nepodnošljive činove.
Uzdahnula sam i nastavila jesti.
Bill:"A da se ja drugi put pridružim."
Glupi smijeh na glupe riječi.
Isabella:"Gledaj drugi put je davno prošao.Tako da žao mi je.Zakasnio si."
Nicholas:"Uuuu Bill vidiš,tko zna koliko puta su bili zajedno." Čemu toliki smjeh bezveze si prave bore.
Flin:"Sa' će djeca." Hahahaha jako smiješno.Grohotom se smijem.
Tobias:"Nastala na različite načine." opet smijeh podrazumjeva se više.
Marcus:"I na silovanje." Sad su me stvarno dirnuli u dušu.Pogledala sam Marcusa i spustila pogled jer se par suza nakupilo u očima dok su oni crkavali od smijeha.Držala sam pogled spušten na hrani i čekala sam da prestanu.I nakon ove dugog vremena prestali su.Pustila sam kost na pladanj,digla sam pogled i smrtno svakog prostrijelila.
Isabella:"Dosta je." Nitko nije ništa rekao,spuštali su poglede,kukavice ne mogu me ni u oči gledati.
Isabella:"Nadite si granicu." Valjda imaju klikera da povežu to sve.Odgurnula sam  se od stola ljutito i ustala se.Žurno sam odhodala do vrata gdje se našao John.Udarila sam ga ramenom i nastavila hodati prema kabini koja je i Johnova kabina.Ušla sam i bacila se po krevetu.Posada je valjda skontala sve,nije trebalo biti tako očito.Izvadila sam bodež iz čizme i izbola sam jastuk od bijesa.Da se ubijem.Sve bi bilo lakše i sve muke bi prestale,no nisam toliko glupa.Radije ću ubiti nekog tko zaslužuje dulje goriti u paklu.Čula se galama na palubi,vjerovatno isplovljavamo.Uzela sam bodež i  prislonila ga na žile.Tko bi rekao da ću se ubiti zbog ljubavi.Sama sebi sam se smijala dok sam polako krenula rezati meso na ruci.Naravno neću se ubiti,samo izvodimo predstavu,na kraju će umrijeti netko drugi.Krv je tekla,ali na kraju će zapravo teći rijeka izdaja.Onda se čulo otvaranje vrata te onda zaključavanje njih.
John p.o.v.
Okrznula me ramenom i žurno otišla negdje.Shvaćao sam što sam uradio i bilo mi je žao zbog tog.Nju sam tek upoznao,a već sam je ranio na dva najgora moguća načina.Izdao sam naredbe posadi koja je šutjela kao zalivena.
John:"Idite rastvorite jedra isplovljavamo."
Otišao sam na palubu i tamo izdao naredbe.Pogledao sam uokolo tražeći Isabellu ,ali nije bila tu vjerovatno je u kabini.Ušao sam,zakljucao vrata i imao što vidjeti.Isabella si reže vene.Otrčao sam do nje, uzeo joj bodež i zabio sam ga u pod.Otvorila je svoje divne smede oči koje nisu sjale kao nekada,ja sam taj sjaj uklonio.Kleknuo sam pored nje i upitao je.
John:"Molim te što to radiš?Zašto si oduzimaš život."
Gledala je u mene par trebutaka i odgovorila.
Isabella:"Lakše se ubiti nego trpiti ovu bol."
John:"Molim te ne pričaj gluposti."
Isabell:"Lako je tebi reći,tebe se ne može silovati." volio sam je zbog ovog,znala je svakom odgovoriti znala se boriti ,ali me ovaj pokušaj samoubojstva me iznenadio.
John:"Molim te,samo se nemoj ubijati uraditi ću šta god želiš."
Isabella:"Stvarno?"
John:"Da." Gledala je i dalje pravo u moje oči,a ja sam se sramio pogleda.
Isabella:"Onda...budi uz mene..." Stavila je svoje ruke na moje obraze...
Isabella:"Uvijek..." i poljubila me kao i prvi put.Još mi se svidala ta njena strastvena strana koja prevlada sve loše.Jednostavno bila je idealna za mene.Mislio sam da će me prestati ljubiti,ali ona je nastavljala da me opija.Nježno me dovlačila na krevet,gdje je opet strastvena strana prevladala nježnu.Poljubio sam je pet puta u meki vrat nakon čega je ona rekla...
Isabella:"Mislim da te posada treba."
Vratio sam se u stvarnost, vani se čula neka velika galama.Poljubio sam ju u usne još jednom i izašao sam vani.
John:"Što se k vragu ovdje dogada!?" upitao sam ih pomalo ljuto jer su upravo prekinuli moj trenutak s Isabellom.
x:"Kapetane dobili smo dojavu od ribarskih brodica da su vidjeli 3 borda pod britanskom zastavom kako plove prema Tortugi."
John:"Sranje..." ostao sam zamišljen dok je posada stajala mirno.
John:"Zar vam trebam govoriti!Punim jedrima!"
x:"Smijer?"
John:"Držite sjever,dalje ćemo vidjeti."
Super još fali da me uhvate.Vratio sam se nazad u svoju kabinu,gdje je Isabella blago upitala...
Isabella:"Što se dogada?"
Iznervirano sam sjeo na stolicu kod stola i usuo piće u čašu.
John:"Ma...3 britanska broda nas prate,moramo pobjeći."
Znao sam da ne ćemo uspjeti,ali vrijedi pokušati.Otpio sam svo piće iz čaše i počeo na karti gledati sjeverne otoke gdje bi se mogli sakriti.Čuo sam Isabelline korake kako se približavaju.Stavila mi je ruke na ramena.
Isabella:"Opusti se." Uzdahnuo sam i spustio glavu na stolicu.
Isabella:"Razmotrimo kartu bolje."
Zatvorio sam oči,uživao u njezinim rukama i njenom glasu.
Isabella:"Ako idemo prema sjeveru nemamo puno otoka,ali mislim da bi najbolje bilo da stanemo na Florida Keys."
Juan:"Zašto tamo."
Isabella:"Pa...to je siromašno mjesto,a  oni nikad nebi mogli pomisliti da bogati kapetan Walt ide na to jadno mjesto."
Malo sam razmišljao o tome i stvarno jednostavan plan,ali dobar.
Juan:"Što bih ja bez tebe."
Isabella:"Očito bi već bio mrtav."
Osmjehnuo sam se lagano,a ona me potapšala po obrazima.
John:"Idem dati posadi kurs."
Ustao sam se sa stolice i izašao.
Isabella p.o.v.
Lijepi idiot.Zar on stvarno misli da sam mu sve oprostila?Dobro shvaćam onaj pokušaj silovanja od sinoć bio je pijan,vjerovatno bi i ja to uradila da sam muško i pijana,ali da me zamjeni s onom prostitutkom trijezan...Možda bi i ja to uradila da sam muško,ali nebi kasnije tvrdila da stvarno volim tu neku dragu osobu ako sam je prevarila.To znači da mu nisam dovoljna.Ehh treba ga netko naučiti lekciju,samo treba taj pravi trenutak iskoristiti da vidi kako je biti izigran.Tko zna koliko ih je do sad bilo na mom mjestu ja ni prva ni zadnja,a šta će čovjek kad je fin.Svaka bi pala na njega,pa i ja još ga volim i opet bi mu sve oprostila,ali imam i onu stranu koja neće da miruje dok se ne osveti.Zato ću uživati u njemu dok mogu,voljet ću ga dok mogu,bit ćemo zajedno dok možemo,da više zaboli kad ga izdam.Žao mi je stvarno Johne,ali to ide tako u piratskom svijetu,svi se okreću kako vjetar puše.A žena na brodu je nesreća,a reći ćemo da si ti uzeo najgoru,okrenuo si se nasuprot onog hladnog vjetra što ti i lice osuši ako ga pogledaš.Tako da svejedno bi bio izdan,možda me trebao zatvoriti u zatvor,ali kako mi se predao jašta će,nek zatvori svoju majku iz groba,a mene neće praviti budalom.Logično kad sam genije.Uzela sam bocu ruma sa stola i nazdravila sebi.
Isabella:"Nazdravimo meni." i otpila sam dva tri guta te vratila bocu na stol.
Catherine p.o.v.
Evo nas na Tortugi.Marina je odmah do mene dotrčala i upitala me...
Marina:"Mogu ja kod Christophera?Već sam spremila stvari."
Pogledala sam je čudno i rekla s smješkom...
Catherine:"Pa šta ja znam možeš li ti.Ako ne možeš sjedi odmori se."
Marina:"Super idem ja.Nedostajat  ćeš mi,pozdravi i poljubi Isabellu za mene kad je vidiš." Onda me radosno zagrlila i poljubila u obraz te otišla.Eh barem je netko izašao sa sretnim krajem.Onda sam i ja lagano krenula na luku Tortuge.Nije mi bilo jasno gdje je John,pa mislim jednostavno je pobjegao.Na luci su bili Jonathan,Charles i Jorge.
Catherine:"Koji sad smjer?"
Charles:"Mislim da ti neće biti potrebno znati."
Catherine:"Zašto?" onda su mi vojnici stavili okove na ruke.
Catherine:"Ah da vidim." onda su Jonathan i Jorge otišli.Kukavice.
Charles:"Vidiš ne trebaš nam,znamo dalje sami s tvojim brodom."
Onda je i on otišao i vojnici su me odveli u stari poznati šugavi zatvor.

Eto i nastavak ;)