VRSTE-Zed

5. LISTA

Netko joj je zvonio na ulaznim vratima.

„Tko je?" povikala je iz kupaonice.

„Policija! Tko bi bio?" čula se Marina.

„Stižem!"

Brzo je izašla iz kupaonice, omotana u ogroman ručnik. „Oprosti, upravo sam izašla iz tuša."

„Koga si očekivala, zgodnog susjeda ili zgodnog bivšeg šefa?" nasmijala joj se Marina.

„Ne budali", odgovorila joj je grubo Eva.

„Nešto smo nervozni. Činilo mi se da ti je danas bio dobar dan."

Eva je ignorirala njen sarkazam. „Što si nam donijela?"

„Pivo. Ići će dobro uz pizzu koju ćeš naručiti. Gladna sam."

„S pršutom?"

„I rikulom, molim te."

„Fuj, samo ti voliš tu travu."

„Neka ju stavi samo na pola pizze i riješile smo problem".

„U redu". Eva je uzela mobitel u ruke.

„Zašto si nervozna?"

„Nisam nervozna!"

Marina je zakolutala očima. „Nešto se dogodilo u ovih par sati. Što mi prešućuješ?"

„Dobro, kada već pitaš. Kada sam se vratila s posla, dočekalo me iznenađenje na kauču."

„Iznenađenje?"

„Zed!"

Marina se zagrcnula. „Gol? Reci mi da je bio gol s ružom u ustima"

Eva je samo frknula nosom. „Da bar", pobjegao joj je osmjeh. Marina ju je uvijek znala nasmijati.

„A onda i nije neko iznenađenje. Ah, u tome je dakle problem. Gospodin „lijepo tijelo" ti se sviđa."

„Ne pričaj gluposti", mahnula je rukom i krenula staviti pivo u hladnjak. Jednu je pružila Marini.

„On je,...."

„Sexy?"

„Da, ali nije to bitno. On je..."

„Prekrasan?"

„Ne govorim o njegovom vanjskom izgledu. Govorim o tome da je..."

„Šarmantan, opasan, uzbudljiv, misteriozan."

„Hoćeš li me prestati prekidati?" Eva je ispila dobar gutljaj iz boce.

„Ne mogu, previše si smiješna", nasmijala se Marina. „Čim se toliko uzbuđuješ, znači da imaš lascivne misli o njemu."

„Čitao je moju omiljenu knjigu, i pitao me, da li želim da svoju muškost stavi u moj cvijet!" povisila je ton glasa.

„Neee...hahahaha", nasmijala se Marina. „Prejak je! I što čekaš? Takav poziv se ne odbija. Bar ne s njim. Kolaju priče da se njegova ludost prostire na više grana."

Eva ju je pogledala širom otvorenih očiju. „Zar si skrenula s uma. On je nemoguć! Vrijeđa me od prvog dana kad smo se sreli."

„Koliko je prošlo, godina, dvije?"

„Dobro znaš kada sam to uradila, da je bilo jednom i znaš s kim."

„Da, s onim šupkom koji te iskoristio. A ja sam ti rekla da zaboraviš na to i da počneš uživati u svom životu, a ne samo u svojim knjigama. Vjeruj mi, potrebno ti je. Pa pobogu, svi smo imali bar jednog šupka u životu, ako ne i više!"