VRSTE-Zed

9. BLIZANKE

„Blizanka?" Zed je upitno pogledao u Evu.

„Da, Einstein!"

„Ella!" upozorila ju je Eva.

„Što? Dala sam mu kompliment, lijep i pametan. Nego, gdje je nestao Alex. Mislila sam da si ga do sada već skuhala? I, tko je on?" pokazala je prema Zedu.

„On je....On je...", pogledala je u Zeda. „On je moj dečko!"

„Dečko?" Zed ju je pogledao sa zločestim smiješkom na licu.

„Da, moj dečko", potvrdila je Eva.

Ella je zbunjeno gledala, čas u jednog pa u drugog. „Koliko dugo traje ljubav?"

„Od sinoć", odgovorila joj je mirno Eva. „I smiri s pitanjima, nismo na policiji."

„No dobro", spustila je torbu na pod. „Malo sam nervozna jer me vlastita sestra zaboravila na autobusnoj stanici."

„Oprosti Ella."

Frknula je nosom i ponovno pogledala u Zeda koji je stajao golog torza, nešto dulje nego što je bilo pristojno. Nasmiješila se. „Opraštam ti! Da sam na tvom mjestu, ne bih ni izašla iz kreveta, a kamo li otvorila vrata."

Eva se zacrvenila u licu. „Nije onako kako izgleda."

„Nije?" Ella je pokazala na Zeda. Bila je vidno zabavljena. Predobro je poznavala svoju sestru.

„Nije?" ponovio je provokativno Zed, gledajući u Evu. Njegove su se oči smijale. „Ali ja sam ti dečko!"

„Ah, prestanite, oboje!" podigla je ruke u zrak kao da joj dosađuju. „Idem si skuhati kavu, malo jaču. Pozvani ste oboje da mi se pridružite, dok sam još raspoložena."

„Oh, ja sam definitivno za. Znaš kako volim, s više mlijeka", namignuo joj je i krenuo za njom u kuhinju.

Konačno, pomislila je Ella.

Ponedjeljak. Alex je sjedio za barom u Pelegriniju, pio svoju jutarnju kavu i razmišljao. Napravio je grimasu.

„Sve u redu gospodine?" zabrinuto ga je upitao novi barmen.

„Sve OK", odgovorio je hladno Alex i dalje držeći šalicu u ruci.

Ne, nije bilo u redu. Nije bio zadovoljan s kavom, a niti barmenom koji je radio za šankom. Iskreno, kava i nije bila toliko loša, ali nije bila ni onako ukusna kako ju je spremala Eva. Pogledao je još jednom u barmena i teško izdahnuo. Nisi ni približno privlačan kao Eva.

Znao je da ju gubi, ako ju je ikada i imao. Cijeli vikend je razmišljao o njoj i agonija je prešla u novi tjedan. Privukla ga je od prvog trenutka od kada ju je ugledao. Taj njezin bezbrižan izgled, nježnost, njene tople oči. Volio je njenu suptilnu promjenu tjelesnog mirisa, svaki put kada bi joj se približio i način na koji su joj se obrazi rumenili. Polako ga je opsjedala i svakim danom ga je sve više privlačila. Njena smotanost, bila je dio njenog šarma, čineći ju još slađom, ali zašto ju onda njegov vuk nije prepoznao? Znao je da su suđene družice bile izuzetno rijedak dar i nije se usudio nadati, ali nešto u Evi, izazivalo je njegove instinkte, ali ne i pobuđivalo. To što je radila za njega, bila je samo izlika da joj ne priđe. Da ju je zaista htio, ništa ga ne bi spriječilo, ni njega, a ni njegovog vuka. Nisu se čuli cijeli vikend. Vagao je, bio je nesiguran. Imao je osjećaj, kao da hoda po ledu, da će se poskliznuti i da će pad biti bolan.

Ali, ako nisi rođena za mene...? Zarežao je. Osjećaj ljubomore, naglo ga je obuzeo. „Zed!" izgovorio je kroz zube, tiho, gotovo nečujno.

Kvragu, otišla je s njim. Izabrala je njega!