Aurora P.o.v.
Ubrzo je bila večera baš onako kako je majka i rekla dok sam bila u sobi. "Aurora silazi dolje pomozi majci da stol postavi za večeru! Odmah!" čula sam svoga oca i to je značilo da mora da siđem.
"Mmm kako lijepo miriše" rekla sam čim sam kročila u kuhinju u kojoj je zamirisala hrana. Bile su to palačinke pohane u povrću i mljevenom mesu baš ono što ja volim. Poljubila sam majčine ruke.
Postavila sam stol onako kako je otac naredio, pomogla sam svojoj majci. Poslije toga svi smo sjeli da konačno večeramo kao prava obitelj. Sve je bilo super dok se moj mobitel nije čuo.
"Kvragu Aurora baš si morala zaboravit mobitel izvadit iz svoga đepa" pomislila sam u svojoj glavi dok sam molila Boga da ne bude veliki problem.
"Šta sam ja tebi rekao za mobitel! Je li Aurora! Koliko puta ću još reći DA SE MOBITEL NE DONOSI ZA STOL! Je li!!!" derao se na mene dok sam ja pokušavala mobitel sakriti ponovo nakon što sam ga isključila. Kod moga oca je takvo pravilo da kada se za stolom jede da nema mobitela.
"Dobro Davide, pobogu, ne moraju nas svi u susjedstvu čuti. Zaboravila je slučajno i neće se više desiti." rekla je braneći me. Položila sam svoju ruku na njenu nogu kako bi joj dala do znanja da je sve u redu. Za ovo sam sama kriva. Osjećala se krivom za ovu raspravu.
"Smijem li u svoju sobu?" upitala sam bojažljivo svoga oca kojeg sam se najviše plašila. Znala sam da će biti još većih problema. "Šta sad bi još i da bježiš je li?!!!!" ponovo se počeo derati na sav glas na mene samo zato što je mobitel bio tu. Glupa Aurora.
"Trebalo bi je udati što prije! I tako tu ničemu ne služi!" govorio je moj otac dok se u meni sve slamalo od njegovih riječi. Zar je moguće da mene moj otac želi dati nekom strancu. "Oče molim te ne čini to, neće se ponoviti obećavam samo me ne daji drugom nepoznatom čovijeku." krenula sam ga preklinjati sa suzama u očima.
"Začepi!" rekao je a onda sam se uhvatila za svoj obraz od jakog šamara. Ruka mi je još dugo vrijeme bila na obrazu. "Zadnji put da te vidim da mi tu proturiječiš i da me moljakaš! JEL TI JASNO?!" još jednom se proderao na mene.
Bojažljivo i nesigurno sam kimnula glavom na njegovo deranje. Poslije svega toga pomogla sam ipak majki da pospremi stol. U tišini smo obadvije rasklanjale stol. Na kraju večeri krenula sam prema svojoj sobi.
Na kraju svake večeri uvijek posjetim svog prijatelja jednog jedinog. Svake večeri posvetim svoje vrijeme kako bi napisala jedan dio moga dnevnika. Olovku uzimajući sam otvorila novu stranicu svoga dnevnika te položila olovku na komad papira.
"Ej.... ponovno sam tu. Iskreno nedostajao si mi jako puno. Moj dan je bio kaotičan. Puno stresa današnjeg...
أنت تقرأ
𝒫𝓇𝒾𝓅𝒶𝒹𝒶𝓈̌ 𝓈𝒶𝓂𝑜 𝓂𝑒𝓃𝒾
خيال (فانتازيا)Njen život pretvoren je u pakao. Tinejđerica Aurora trebala je tek da uživa u svojim tinejdžerskim danima kojim je zamjenjen za pravi život. Nije ni iskusila šta znači biti cura a već je postala žena, i to ne bilo čija već žena strašnog čovjeka koje...
