𝒫𝓇𝒾𝓅𝒶𝒹𝒶𝓈̌ 𝓈𝒶𝓂𝑜 𝓂𝑒𝓃𝒾

4. Poglavlje

Aurora P.o.v
Nakon cijelog dana i razgovora sa profesoricom iz povijesti. Polako sam se zaputila nakon par sati koje sam imala na predavanjima kući. Ponovo sam se zaputila istim putem kući kroz šumu. Razmišljala bi o svojem životu u budućnosti.

"Stigla sam" tiho kažem a onda se zaputim prema svojoj sobi. Na putu do sobe otac me zaustavi svojom galamom ponovno. "GDJE SI DO SAD! VIDIŠ LI KOLIKO JE SATI?!" gromoglasno se krene derati na mene. Zbog ovog vam govorim kako mi je bolje biti u školi nego kod kuće. Zar sam ja ovo zaslužila.

"Oprosti oče neće se ponovit" rekla sam samo da bi ga smirila. Samo da bi se prestao derati na mene no to je bilo uzalud. "Svaki dan gubim strpljenja za tebe mala nezahvalnice. Treba li da se stidim?! Uskoro ćemo te udat!" izgovori zadnji dio riječi dok se meni u glavi samo ponavljalo "uskoro ćemo te udat!"

Nisam mogla da vjerujem šta upravo čujem. Krenuo me je čupat za kosu i vući prema sobi. "Sto puta sam rekao Aurora ne kasni kući, nemoj se zadržavati nigdje, ali ne moja glupa kćer ne sluša." derao se na mene iz petnih žila. Nakon toga me zaključao u moju sobu. Kao uvijek.

"Molim te tata ne radi mi to, nemoj me davati nekom strancu." preklinjala sam ga dok sam sjedila na podu prislonjena na vrata.

Često sam znala zaspati. Pa tako i ovaj puta, sva u suzama sam zaspala. Probudila me je majka koja je otključavanja vrata moje sobe. Jedina koja brine za mene kad nitko neće.

"Djete drago ajde na krevet tu ti je hladno da ležiš na podu, hajde na krevet" govorila mi je majka čim me je vidjela na podu da sam zaspala. Polako mi je pomogla da se podignem a onda sam uz pomoć njenu legla na udoban krevet. Moja majka nije mogla imati više djece tako da je o meni brinula koliko god je to mogla. Moj otac je zabranio drugo djete, nije htio da se ponovo tim bavi.

"Moraš slušati Davida. Znaš i sama kakav je. Uvijek je bio takav, a što si više inatljiva to će bit gore." ona reče i znala sam da je u pravu. Znam da je ona uvijek imala.

Nagnula sam sa u njeno krilo i kapnula je jedna suza niz moje obraze. U njenom krilu sam i zaspala ubrzo.

"Dobro jel u ovoj kući ikad išta normalno, i što se ona ne budi nemoj da joj ja dolazim gore!" i ponovo buđenje uz očevu dernjavu. Navikla sam. Sve ove godine svakog dana se tako budim. I da evo ga još jedan dan kad moj otac ulazi u sobu bijesan.

"Odmah da si ustala!" naredio je na šta sam se ja pokrila po glavi, ali znala sam ako ne ustanem da će samo biti gore. Pa sam to i učinila.

"Dobro jutro majko." rekla sam ljubeći je u obraz a onda uzimajući jabuku sa stola.