7. Poglavlje

41 1 1
                                    

Aurora P.o.v
"Jutro zlato mamino, pazi vrući su." dobivši od nje poljubac krenula sam polako prema izlazu, na kojima su me zaustavile očeve ruke. "A kuda je mislila mlada dama ovako rano?" izgovorio je kao da ne zna gdje svako jutro odlazim.

"Pa u školu oče." rekla sam i čekala da se makne kako ne bi još više kasnila u školu. "Ne ideš ti nikud iz ove kuće!" rekao je dok sam ga gledala u čudu kao da je to normalno. Zašto ne mogu u školu i šta sam sada skrivila, ništa mi nije jasno.

"Ispisao sam te iz škole. Ti u tu školu nećeš više da ideš. Nadam se da sam bio jasan." reče moj otac a onda ode i sjedne na svoju fotelju i krene da lista novine. Od šoka skliznula sam na koljena. Zar je moguće da mi uništava djetinstvo. Kako sada da ja postanem netko i nešto. Krenula sam jecati.

"Diži se i marš u sobu." čula sam svoga oca, ali ja se nisam pomicala sa poda. Ubrzo je majka došla do mene. "Ajde kćeri nemoj da bude ponovo problema molim te!" rekla je a onda me krenula dizati sa poda.

Legla sam nazad u svoj krevet. Bila sam totalno shrvana na ovo što je moj otac rekao. Ne znam šta sam ja Bogu toliko skrivila da me ovako kažnjava da moram napustit jedino mjesto gdje sam sve svoje probleme malo sklanjala po strani. Nakon nekog vremena sam i zaspala.

Svanulo je novo jutro. Nisam ni sumljala da ću da prespavam čitav dan jučerašnji. Ustala sam jedva iako nisam imala volje. Nisam imala ni za što da se dižem iz svog kreveta iako sam morala.

"AURORA!" dernjava novog jutra. Stvarno se nekad zapitam hoću li se ikada probudit a da bude mirno jutro. Očito da mi je suđeno da ostanem ovako.

Eleonor P.o.v
Probudio sam se sa pomisli na nju. Bila mi je prva misao na glavu. Svako jutro sanjam kako će uskoro biti u mom krevetu, u mom zagrljaju. Moja mala djevojčica.

"Dobro jutro sine." jutro mi je poželio moj otac i moja majka. Uzeo sam čašu i sipao sebi viski ne bi li malo skrenuo misli. Mora da bude moja. Ne može da bude nečija tuđa, mora da bude moja!

"Zar nije malo rano Nor za viski?" upitala me moja majka. Nisam se obazirao na njene riječi već sam ga samo eksirao. Neće mi govorit ona kad da ja pijem viski. Nitko neće da mi govori šta da radim. Uskoro skrenem misli na svoju malu. Mislim da bi bilo dobro da ubrzam ovo malo, ne mogu više da čekam, David iskušava moje strpljenje!

Uzeo sam mobitel i krenuo kucat broj nakon što sam ponovo otišao u svoju sobu.

𝒫𝓇𝒾𝓅𝒶𝒹𝒶𝓈̌ 𝓈𝒶𝓂𝑜 𝓂𝑒𝓃𝒾Where stories live. Discover now