Ljubav iz daleka

11. LEONARDO

Nisam mogao da zaspim,pokušao sam ali nije išlo. Razmišljao sam o našem razgovoru. Kada bih zatvorio oči,video bih nju kako me gleda uplakana. Ustao sam iz kreveta jer sam čuo zvuke koji dolaze iz kuhinje. Pogledao sam na sat na noćnom stočiću,3 sata ujutru. Sišao u prizemlje. U kuhinji je bila Martina.Čak i u mraku sam video njene oči, natečene i crvene od plakanja. 

,,Jel sve u redu?"

Pogled joj je bio na čaši koja je stojala na pultu,a ruka joj je blago drhtala dok je držala čašu. Nije me gledala u lice. 

,,Jeste." Uzela je gutljaj soka i spustila čašu na sto.

,,Jel se vraćaš da spavaš?"

 ,,Pokušaću."

Vratili smo se na početak. Kratki odgovori i izbegavanje pogleda. Prošla je pored mene. Nije se okretala niti sam ja. Posao je jedino mogao da mi skrene misli sa ovoga. Ostao sam budan i radio u kancelariji. Martina nije silazila iz sobe dok sam bio kući. Greta je doručak odnela u njenu sobu. Ja sam otišao ns posao. Rekao sam Santinu da me obaveštava o Martini. Dario je uleteo u moju kancelariju ljutito.

,,Dobro jutro i tebi?"

Hodao je tamo vamo po kancelariji dok konačno nije seo na stolicu ispred mene.

,,Da li poznaješ Markusa Sančeza?"

,,Da. Sarađivali smo pre nekoliko godina. "Markusov otac je sarađivao sa mojim na raznim projektima. Markus i ja smo se dosta družili dok se on nije preselio.

,,Jesi li znao da je on veren sa Luciom?"

,,Jesam. Stigla mi je pozivnica za venčanje."

I meni je bilo smešno kada je pozivnica stigla. Pomisao da će najveći ženskaroš konačno da se skrasi,bila je smešna.

,,Jesi li znao da je taj ženskaroš spavao sa Sofijom mesecima."

,,Molim?"

Nisam najbolje razumeo šta je rekao.

,,To je nemoguće,Dario."

,,Sama mi je priznala."

Ako je Markus bio sa Sofijom mesecima. Martina je verovatno znala. Sama pomisao da je Martina mogla biti sa tim gadom. 

,,Imam jednog hakera koji radi za mene. On će saznati s kim je Markus još bio."

,,Želim i ja taj izveštaj."

,,Ne brini se. Dobićeš ga. "

,,Ne pominji ništa Andreu ni Stefanu o ovome." 

Dario se pozdravio sa mnom i otišao iz kancelarije. Ja nisam mogao da prestanem da razmišljam o Martini. Moram da znam da li je ona bila sa Markusom. Uzeo sam telefon sa stola i pozvao Santina.

,,Gde je Martina? "

,,U sobi,gospodine. Nije izlazila nigde."

,,Dolazim odmah. " 

Prekinuo sam vezu i telefon stavio u unutrašnji džep sakoa.

Ispred kuće je stajao Santino. Saopštio mi je da nije ulazio u kuću. Kada sam ušao u kuću,Martina je stajala u kuhinji za pultom. Podigla je pogled i gledala me dok se nije srušila na pod. 

,,Martina!"

Potrčao sam i čučnuo,podigao sam njenu glavu u moju ruku ali ona se nije probudila. Ležala je nepomično u mojim rukama.

,,Santino!"

,,Gospodine."

Uzeo sam je u naručje i krenuo ka ulsznim vratima. Santino je shvatio šta se desilo i dovezao je kola. Smestio sam je u kola. Ležala je u mom naručju nepomično. Santino je vozio mahnito dok nismo stigli do bolnice. Martinu su uneli u sobu za hitne slučajeve,a ja sam lomio prste dok sam čekao vesti od doktora. Krivio sam sebe zbog njenog stanja. Pola sata je prošlo ali niko nas nije obavestio kako je ona. Doktor je konačno izašao iz sobe.,,Ne brinite. Ona je dobro. "Laknulo mi je.

,,Šta se desilo?"

,,Ja sam njen doktor već godinama. Njen nivo šećera je jako nizak,a njeni nalazi su jako loši. Iscrpljena je i potreban joj je dugačak odmor da bi se oporavila."

Dijabetes? Nisam nikada pitao za njeno zdravlje,niti sam želeo da potežem tu temu. Ako je smatrala potrebnim sama bi mi rekla.

,,Prebacićemo je u sobu.Posle ćemo razgovorati detaljnije."

,,Santino,pozovi Daria. Neka pošalje još nekoga da dođe."

,,Jel to sve?"

,,Pozovi njene roditelje."

,,Razumem,gospodine."

Otišao je napolje da bi obavio razgovor a ja sam sačekao ispred sobe. Oklevao sam da uđem. Krivio sam sebe zbog svega što se desilo. Ja sam kriv što je ona u ovakvom stanju. Ležala je na boku, spavala je. Seo sam na stolicu pored kreveta. Spavala je tako spokojno. Krivica me je izjedala iznutra. Iz razmišljanja me trglo otvaranje vrata.

,,Gospodine,uspeo sam da pronađem njene roditelje.Dolaze uskoro." - rekao je Santino

,,Hvala ti."

Pogled sam vratio na krevet gde je ležala. Idalje je spavala zbog lekova koje su joj dali. Samo želim da ona bude dobro. Žao mi je što sam ispao kreten kada mi je priznala.Žao mi je što se nisam potrudio da ovo ispravim.