Ljubav iz daleka

10. MARTINA

Crna kutijica je stajla danima u mojoj tašni. Posle sam je premestila u fioku kada sam se preselila. Skupila sam hrabrosti da je otvorim i stavim prsten na ruku. Bio je jednostavan,ne mnogo veliki. Mislim da mi je pročitao misli u vezi ovoga. Sišla sam u prizemlje,da me Leonardo ne bi više čekao.Zvono na telefonu mi je bilo isključeno. Sofija me je zvala. Zvala sam,ali se nije javila. Sišla sam u prizemlje. Leonardo i Santino su razgovarali u dnevnoj sobi.

,,Santino." 

Leonardo me je pogledao zbunjeno. 

,,Da,gospođo."

 ,,Saznaj gde je Sofija." 

Santino je izvukao telefon iz džepa i pozvao nekoga. Ja sam idalje pokušavala da je dobijem,ali bezuspešno. 

,,Jel sve u redu?"

 Leonardo mi je prišao. Bio je zabrinut. Ja sam ludela što se Sofija ne javlja. Stefan ni moj brat nisu bili dostupni.

,,Gospođo,kod kuće je. Telefon joj je bio prazan." 

Laknulo mi je. Dođavola Sofija. 

,,Izvinite. Zvala me je...Zabrinula sam se."

,,U redu je." - rekao je Leonardo

,,Auto je spremno." - rekao je Santino

Njegovi roditelji žive blizu nas,ali prvo smo otišli da bi kupili buket za njegovu majku. Ja sam iz Srbije i kod nas je običaj da su pokloni obavezni,u Italiji i to nije slučaj. Mali znak pažnje neće nikoga ubiti. 

,,Zašto bele ruže?"

 Ceo put nismo progovorili reč,ali je on uvek imao neko pitanje iz vedra neba.

,,Bele ruže su najlepše."

,,Kuća je puna belih ruža.Svako jutro,dostavljač donese buket belih ruža." 

Mali osmeh mi je dotakao usnu. Koliko god on glumio hladnu osobu,primećivao je sve.

 ,,Ko ti dostavlja ruže svako jutro?" 

Nije se okretao da bi me pogledao i pitao to u oči. Gledao je na put dok vozi.

,,Ne znam. Nikada nisam pitala."

Pogledao me je ljutito,pa je vratio pogled na put. 

,,Imam mnogo obožavatelja. Verovatno je neko od njih." 

Nasmejala sam se. Put do restorana smo nastavili u tišini. Njegova majka je jako divna žena. Uživala sam u razgovoru sa njom,dok su Leonardo i njegov otac pričali samo o poslu. Nisam navikla na njegovu bliskost,nekako sam je izbegavala. Tokom cele večere njegova ruka je počivala na mojoj butini. Srce mi je povremeno preskočilo kada bi me mazio po butini. Kada bih ga pogledala krajičkom oka,on nije skidao pogled sa oca. Kući smo se vratili u tišini. Nismo jednu jedinu reč izgovorili. Njegove promene ponašanja su me zbunjivale.Igralo se sa mojim srcem i razumom. Kada smo stigli kući ja sam krenula na sprat,ali me je njegova ruka zaustavila. 

,,Šta nije u redu sa tobom?" 

,,Ništa. Sve je u redu."

,,Izbegavaš me. Ne mogu da ne primetim to."

,,Ne izbegavam te."

 ,,Ja stvarno pokušavam da ovo izgleda stvarno,ali tebe kao da nije briga." 

Njegovo ponašanje me idalje zbunjuje. Čas je hladan,čas je brižan verenik. Okrenula sam se i otišla u sobu. Za mnom je Leonardo došao. 

,,Nisam završio."

Bila sam okrenula leđima. 

,,Želim da razgovaraš sa mnom...Martina,ja stvarno pokušavam."

Morala sam se suočiti sa njim. Gledala sam ga i nisam znala šta da kažem. 

,,Šta nije u redu?" 

,,Ja...sam zaljubljena u tebe."

Gledao je u mene zbunjeno. Kao da nije čuo šta sam izgovorila,kao da nije najbolje razumeo moje reči.

,,Godinama razni muškarci su pokušavali da rastope moje srce od leda." 

Suze su same krenule. Nisam mogla da ih zaustavim. Prišao mi je bliže.,,Ti si uspeo samo jednim pogledom da ga rastopiš."

,,Martina..." 

Svoje ruke je stavio na moja ramena. Naša čela su se spojila. Znala sam šta želi da uradi,ali to će želi da bih se ja bolje osećala.

,,Ne radi to da bih se ja bolje osećala." 

Palcem je obrisao moje suze. Bolelo me je. Srce mi se cepalo,ali ovako je najbolje. Znam da ću ga do kraja izbegavati. Otišao je i ostavio me,ali sama sam kriva. Prihvatiću ovaj tretman i izdržaću do kraja.