Ljubav iz daleka

19. MARTINA

,,Martina,jako mi je drago što te vidim."

Ana je jako fina,ljubazna i brižna majka,ali je u sebi bila ista kao svoj muž.Nije je bilo briga za druge,bio je bitan samo njen sin.

,,Kako si? Kako je Leo?"

,,On...je dobro. Zauzet je,pa ga ne viđam. Ustvari,oboje smo zauzeti."

,,Ja sam jako ponosna na njega,ali on stvarno puno radi."

Bela se uvek osećala izostavljeno. Njenim roditeljima je uvek bio najbitniji Leonardo. Najstariji sin i veoma uspešan u svom poslu. 

,,I..jel ima nešto novo kod vas? Kako se slažete?"

,,Dobro. Samo se ne viđamo zbog posla."

,,Leo je uvek govorio da ne želi brak,ni decu. Želeo je da se fokusira na posao."

Zažmurila sam da bih skupila snage. Njena rečenica me je pogodila pravo u srce. Otvorila sam oči i suočila se sa njom.

,,Izvinite,ali moram da idem. Imam važan sastanak za pola sata."

,,Naravno.Drago mi je bilo što sam te videla."

Ustala od stola i izletela iz restorana. Iznervirala me toliko da sam bila u stanju da je ubijem. Nazvala sam mamu.

,,Halo,mama. Da li ste kući?"

,,Jesmo. Tata i ja moramo da razgovaramo sa tobom."

Posle pola sata sam stigla kod mojih kući.Sedeli smo na terasi. 

,,Mama mi je rekla sve. Ako želiš da raskrineš veridbu i odeš odavde. Dovoljno je da kažeš jednu reč."

,,Ja..ne mogu više ovako. Patim već mesecima."

,,Mamino,u redu je."

Stavila je svoju ruku preko moje. 

,,Tvoj deda je osnovao vinariju i bavio se proizvodnjom vina pre nego što je preminuo." 

Uzeo je gutljaj vina iz čaše. Potom je sputio čašu na sto. 

,,Zašto mi to govoriš tata?"

,,Tamo živi jedna devojka sa decom. Imanje se nalazi u Firenci."

,,Mogu li da idem tamo?"

Nasmejao se.

,,Naravno da možeš."

,,Hvala ti."

,,Hajde,idi kući i spakuj se."

,,Leonardo je još uvek u firmi." - rekla je mama

,,Hvala vam do neba. Izvinite zbog svega."

,,U redu je. Ako ti bilo šta bude trebalo,pozovi nas."

Ustala sam i zagrlila mamu. Tata se posle pridružio zagrljaju. Zahvalna sam im do neba. ,,Ja ću ti pomoći da se spakuješ." 

Mama i ja smo spakovale sve stvari. Santino nam je pomogao da prenesemo kofere u auto. On je vremenom postao veran meni,tako da sam znala da neće ništa ispričati. Autom smo se odvezli na aerodrom. Tako su nas čekali Sofija i tata. Sofija mi je potrčala u zagrljaj. 

,,Volim te. Javljaj mi se svaki dan."

Sofija je moja sestra. Volim je više od sebe i za nju bih uradila sve. Ona je bila jako hladna spolja,a i iznutra je bila jako osetljiva. Retko sam je viđala da plače. Tada sam uvidela koliko joj značim iako je ona izbegavala da to govori.

,,Hoću,ne brini. Volim i ja tebe."

Zagrlila sam mamu.

,,Volim te. Javi se kada sletiš."

Poljubila sam je u obraz. Potom sam joj obrisala suze sa obraza. Zagrlila sam i tatu. Kada sam se pozdravila sa svima,ušla sam i smestila se u avion. Beskrajno sam tužna što idem,ali ovo je jedini način. Ovo radim za moju sreći i sreću mog deteta.