Ljubav iz daleka

15. MARTINA i LEONARDO

LEONARDO

Sedeo sam u dnevnoj sobi za laptopom. Imao sam onlajn sastanak sa klijentima.U momentu su se vrata otvorila,prvo je ušao Santino a iza njega je stajala Martina.Njena ruka je bila uvijena. Izvinio sam se klijentima i prekinuo sastanak.

,,Šta se desilo?"

 Laptor iz krila sam spustio na sofu gde sam sedeo. Potrčao sam ka njoj kada sam video njenu ruku uvijenu. 

,,Posekla sam se."

Posekla je desnu ruku.

,,Jesi li bila kod doktora?"

,,Da. Rekao je da nije ništa strašno."

Pogledao sam Santina. Po njegovom pogledu sam video da Martina laže.

,,Doktor je rekao da rana nije puno duboka. Biće dobro.Ne brinite se." - rekao je Santino

Svet oko mene se počeo rušiti kada sam je video povređenu. 

,,Hvala,Santino. Možeš ići."

Santino je izašao na ulazna vrata.Martina je sela na sofu. Bila je snuždena i tužna. Verovatno jer je pomislila da sada nećemo ići u bioskop zbog njene povrede.

,,Martina. Zašto si tužna?"

Martina je uvek bila hladna i trudila se da ne pokazuje osećanja,ali sam znao da joj je stalo do mene.

,,Žao mi je što sada ne možemo ići u bioskop."

,,Ako ne želiš da idemo.Možemo film gledati kod kuće."

Sjaj u njenim očima se vratio. Nedostajao mi je.

,,Stvarno?"

,,Da,stvarno."

,,Hvala ti."

Nasmejala se. Ustala je sa sofe i otišla na sprat. Praktično je skakutala od sreće. Od kada mi je priznala za svoja osećanja,od tada neprestanom razmišljam o tome. Nikada nisam imao dugu vezu,uvek su to bile avanture za jednu noć. A sada sam veren čovek,a za dva meseca i oženjen. Idalje nisam bio svestan da ću se oženiti i živeti sa Martinom. Ona je prelepa devojka,brižna i jedno jako divno biće. U našem svetu je ugovoren brak jako česta stvar. Bez osećanja u zajedničkom životu. Nisam mislio da će to mene zadesiti. Nisam mislio da ću možda provesti život sa devojkom koju ne poznajem i nemam nikakva osećanja za nju. Ali polako mislim da se nešto menja.što se tiče mojih osećanja. Počeo sam da brinem za nju i sama pomisao da sam je zamalo izgubio me je rastrnula da delove. Sama pomisao da je delila istu postelju sa onim kretenom,kog sam nazivao prijateljem već godinama me je rasbesnela.

Posmatrao sam je tokom filma,a ona je osetila moj pogled na njoj.Nekoliko puta se okretala ali ja sam skretao pogled. Na pola filma je zaspala na sofi. Posmatrao sam je kako bezbrižno spava. Otvaranje vrata od strane Santina me je trgnulo u realnost. Odneo sam je u sobu i smestio u krevet.

MARTINA

Kada sam se probudila,još uvek je bila noć. Pogledala sam na sat koji je stajao na moj noćnom stočiću,11 sati uveče. Dođavola. Zaspala sam tokom filma,a sada kasnim na avion. Sofija me je zvala sto puta,ali znam da je još rano za poletanje. Na brzinu sam spremila kofer i izašla iz kuće. Ostavila sam poruku na frižideru za Leonarda. Santino me je odvezao na aerodrom jer nisam bila u stanju da vozim. Bila sam previše pospana. Naš privatni avion je stojao na pisti,spreman za poletanje. Ispred su me čekale Sofija,Bela i Viktorija.

 ,,Šta se desilo,spavalice?" - pitala je Bela

Zagrlila sam ih sve tri. Jako su mi nedostajale. Zbog posla smo se jako retko viđale. Poslednji put smo se videle u Nju Jorku. 

,,Srećan rođendan!" - rekla je Sofija

,,Ovo je stvarno najlepše iznenađenje. Hvala vam." 

,,Zapravo,tvoje iznenađenje je putovanje." - rekla je Sofija

,,Gde idemo?" 

,,U Firencu!" - rekla je Bela

,,Na četiri ćemo slikati novu kolekciju u Firenci." - rekla je Sofija

Vilica mi je ostala na podu. 

,,Rekla sam vam da će joj se svideti." - rekla je Viktorija

,,To je jako dobra ideja." 

,,U redu. Vreme je da krenemo." - rekla je Sofija

Sofija i ja od kako radimo zajedno,fotografisanje su obavljale manekenke. Nikada mi nije pala ideja da se nas četiri slikamo zajedno. S obzirom da put traje sedam sati,odlučila sam da ga prespavam. 

Ujutru kada smo stigle,smestile smo se u hotel. Posle toga smo doručkovale jer nam je trebala energija za fotografisanje koje će trajati čitav dan. Posle doručka smo se uputile na fotografisanje. Sofija je organizovala profesionalni tim šminkera i fotografa,kao i videografa. Fotografisanje se odvijalo u jednom hotelu,starije infrastrukture. 

Sofija je prethodno rezervisala apartman sa velikom terasom koja je gledala na centar grada. Kampanja je trajala do kasno u noć,ali smo bile prezadovoljne kako je sve ispalo. Proslavile smo uz večeru koju sam ja častila zbog mog rođendana. 

Čitav dan nisam pogledala telefon dok se nisam to veče vratila u sobu. Zatekla sam milion poruka i poziva od Leonarda.

,,Javi mi se kada završiš." 

,,Zašto se ne javljaš ceo dan?" 

,,Moramo da razgovaramo." 

Pozvala sam ga,ali on se nije javio na prvi poziv. Posle deset minuta nazvao me je. ,,Halo." Sa druge strane linije je bila tišina.

,,Leo...? Zašto ćutiš?" 

Idalje nije bilo odgovora. 

,,Zašto mi se nisi javila? Ceo dan ludim jer se ne javljaš."

Laknulo mi je kada sam čula njegov glas. Nedostajao mi je njegov glas. 

,,Izvini. Žao mi je."

,,Kada se vraćaš?"

,,Da li ti to ja nedostajem?"

Nasmejala sam se.

,,Ni najmanje."

,,Nastavi to sebi govoriti. Vraćam se sutra."

,,U redu,doći ću po tebe."

,,Laku noć,Leo."

,,Laku noć,Tini."

Srce mi je preskočilo. Samo moji najbliži su me tako zvali. Ali kada sam čula taj nadimak sa njegov usana,prosto sam se istopila. Veza se prekinula,a ja nisam mogla da dočekam da ga sutra vidim. Znala sam da večeras neću spavati.