13. MARTINA

5 0 0
                                    

,,Kako se osećaš?" - upitala me je Sofija

,,Zašto me svi to pitaju. Ja sam dobro."

Mrzela je tu moju rečenicu kroz nekoliko godina.Poznavala me je previše dobro i znala je da lažem. 

,,Gospođo,stiglo je cveće za vas. "- rekao je Santino 

,,Spusti ga ovde na sto."

,,Od koga je cveće?" 

,,Ne znam. Već dve godine stiže svaki dan."

,,Na cveću je poruka." 

Uzela je papir u ruke. Izbečila se kada je videla šta piše. Pogledala sam je zbunjeno.

 ,,Želim ti brz oporavak. S ljubavlju,M." 

Nemoguće. Zažmurila sam na trenutak da bih skupila snagu pa sam ih ponovo otvorila. Nemoguće je da Markus već godinama šalje cveće. 

,,Verovatno obe mislimo na istu osobu." - rekla je Sofija 

,,Nemoguće je da on već dve godine šalje cveće." 

,,Ja bih jako voleo da upoznam tajnog obožavatelja koji ti šalje cveće."

Sofija i ja smo se okrenule na glas koji je došao iza naših leđa. 

Široka ramena. Tamne oči. Leonardo. Dođavola,samo mi je još ovo trebalo. Neka si proklet Markuse.

,,Drago mi je bilo što sam te videla. Moram da žurim. "

Istrčala je iz kuće brzinom svetlosti. Izdajice. Leonardo je seo pored mene na sofu. Ruke su mu bile u džepovims pantalona. Nije se okretao prema meni,gledao je u televizor. A od mene je očekivao da mu priznam sve ali sam se ja branila ćutanjem. Inače bih pobegla u sobu ali sada sam ograničena. 

,,Slušam te."

Ćutala sam i odbijala da mu išta kažem. 

,,Dario mi je rekao za Markusa. Od tebe želim da čujem da li si ti imala neke veze sa njim." 

,,Sada nemaš prava da glumiš ljubomornog verenika."

Okrenula sam se ka njemu ali on je već gledao u mene.

 ,,Ne možeš posle nekoliko dana ignorisanja da dođeš i pitaš me o mojoj prošlosti. Ja tebe nikada nisam pitala za tvoju."

,,Ja nemam šta da krijem od tebe. Sada mi reci jesi li spavala sa Markusom?"

Nasmejala sam se. 

,,Jesam."

Nikada pre nisam videla bes u njegovim očima. Iz njegovih očiju je izbijao bes u obliku vatre koji može sve nas da zapali. 

,,Jesi li sada srećan?" 

,,Zar stvarno misliš da ću ja gledati kako ti neko sa kim si spavala šalje cveće svaki dan? Ja to neću dopustiti. Jel to tebi jasno?"

Bila sam iznervirana,besna.Sada nisam mogla pobeći. Prinuđena sam da ostanem tu i suočim se sa njim. To je poslednja stvar koju želim. 

,,Markus i ja smo davno završili. Uostalom,samo smo spavali zajedno.Emocije nisu bile uključene." 

Tenzija u njegovom pogledu se nije smanjila. Na samo pominjanje Markusovog imena,iz njegovih očiju je bjao plamen. Postajao je sve veći i veći. Samo jedan pogrešan korak i oboje bi mogli izgoreti.

,,Ja razumem da naša osećanja nisu obostrana. Nijedno od nas nije želelo ovu veridbu,ali tako je ispalo. Ako se venčmo za dva meseca,nastavićemo da živimo kao što smo do sada."

,,Reci tom kretenu da prestane da ti šalje cveće. Ako želiš mogu mu i ja reći."

,,Ja ću to rešiti. Ne želim da završiš u zatvoru."

,,Trenutno me najmanje brine šta će njegov tata da mi uradi."

 On je imao sav novac svet. Mogao je s tim novcem da ubije nekoga i to prikrije. Znam da će uraditi nešto i požaliti,ali ja to ne mogu dozvoliti. Srce mi govori tako.

Ljubav iz dalekaWhere stories live. Discover now