Ljubav iz daleka

8. LEONARDO

Izbegavala me je,ali nije mogla zauvek. Pozvao sam njenu sekretaricu,čak je i ona pokušavala da sakrije gde je Martina čitav dan. Zamolio sam Daria da locira njen telefon. Posle sam odbio informaciu od telojranitelja da je u fabrici. Čekao sam naslonjen na auto ispred fabrike.

,,Jel sinoć išla kući?"

,,Jeste.Nije spavala niti jela išta."

Koliko god je ubeđivali da uspori,ona jednostavno nije slušala.Mesecima izdržava na kafi bez imalo sna.Ubrzo je izašla iz fabrike.Na licu joj se videlo da je umorna i nenaspavana.

,,Šta ti radiš ovde?"

,,Došao sam po tebe."

,,Zašto?"

,,Moram nešto da ti pokažem."

Na trenutak je razmišljala ali je ipak ušla u kola. Želeo sam da joj pokažem kuću gde ćemo živeti.Sagradio sam je pre tri godine,od tada je prazna.

,,Jako je lepa."

Otključao sam vrata i pustio je unutra.

,,Zašto je prazna?"

,,Ovde ne živi niko."

Gledala me je zbunjeno.

,,Sagradio sam je pre tri godine. "

,,Sačuvao si je kada se oženiš."

Nasmejao sam se na njene reči.

,,Da. Večeras idemo na večeru sa mojima."

,,U redu. Ja ću poslati nekoga da donese stvari."

Klimnuo sam glavom. Poveo sam je u obilazak kuće. Po njenim rekacijama bih rekao da joj se kuća sviđa. Primetio sam da je nervozna i da želi što pre da ode odavde i vrati se poslu.

,,Ja moram da idem sada. Vidimo se večeras."

Nestala je iz kuće brzinom svetlosti.Martina je odlično znala da se sakrije,teško ju je bilo pronaći. Telefon joj je bio isključen,a Santino se vratio u firmu kod Daria. Kada sam završio sa poslom,uputio sam kući.Kućna pomoćnica mi je javila da je firma za selidbe prenela sve stvari.

,,Gospodine,dobro došli." - rekla je Greta

,,Jel dolazila Martina?"

,,Jeste.Gore je na spratu."

Pronašao sam je u spavaćoj sobi.Spavala je. Prošao sam pored kutija da je ne bih probudio. Pokrio sam je jorganom i zatvorio vrata od sobe.

- Sutradan -

,,Da li Vam treba još nešto?"

,,Ne,hvala ti."

Sedeo sam za laptopom i radio. Uzeo sam gutljaj kafe i spustio šolju na sto ispred sebe.

,,Dobro jutro."

Podigao sam pogled sa laptopa. Sela je preko puta mene.

,,Kako si spavala?"

,,Dobro."

Uzela je gutljaj kafe,a ja sam odložio laptop na stolicu pored sebe.

,,Izvini zbog večere sinoć."

,,U redu je. Javio sam mojima da nećemo doći."

,,Omlet je sada pečen."

,,Hvala Vam."

,,Znaš da znam sve,ali želim da čujem od tebe."

Pogledala me je zbunjeno.

,,Žao mi je. To je moj tempo,tako se najbolje koncentrišem."

,,Tako što ne spavaš i ne jedeš ništa danima,nedeljama."

,,Sada imam pauzu nekoliko dana."

,,Pa ćeš posle toga nastaviti istim tempom. Ne razumem,jel želiš da se ubije?"

,,Zašto je tebe briga za mene?"

Koliko god je ovaj brak ugovoren između nas. Obećao sam njenom bratu da ću paziti na nju. To nameravam uraditi.

,,Obećaj mi da ćeš paziti na sebe."

,,Svakako znaš svaki moj korak."

,,Martina,ozbiljan sam."

Sa njom će mi trebati puno živaca i strpljenja. Njena tvrdoglavost nema granica,ali ponekad popusti. Zažmurila je i ponovo otvorila oči.

,,Obećavam."

,,Hvala ti. Vidimo se."

Ustao sam od stola i otišao.