Ljubav iz daleka

17. MARTINA

Celu noć nisam spavala. Ne znam što sam se uzrujala zbog kretena. Jedva sam dočekala da svane.Za doručkom nismo progovorili reč niti smo se pogledali. Posle doručka smo se spakovali i otišli na aerodrom. Let je prošao dobro i kratko. Nikada nisam bila na Santoriniju. 

U stvari, ne sećam se kada sam poslednji put bila na odmoru. Ali ovaj odmor je već na početku uništen,jer biti na odmoru sa verenikom sa kojim ne razgovarate je poslednje što želite.Hotel je bio prelep. Posedovao je bazen i prilaz moru sa velikom plažom. Bili smo smešteni u kućici sa terasom koja je gledala na more. Jedva sam čekala da zaronim u slanu vodu i zaboravim sve što se dešava oko mene. 

,,Markus nas je pozvao na ručak."

Njegov glas me je trgnuo iz misli. 

,,Ako treba da se spremiš...Posle toga možemo krenuti." 

Nije me gledao u oči niti sam ja njega. Prošla sam pored njega do kofera da bih se presvukla.Poslednje što sam želela je da sedim na ručku sa Markusom i njegovom verenicom. 

,,I Martina,kako si? Dugo se nismo videli.?"

Leonardova ruka je počivala na mojoj butini. Koliko god mi je prijalo,bilo mi je i neprijatno. 

,,Da,nismo se dugo videli. Dobro sam."

Po Leonardovom dodiru sam osetila napetost i prezir prema čoveku preko puta. Znam da mu je potrebna još jedna izgovorena rečenica od Markusa i on će skočiti i završiti sve ovde i sada. Markusovo flertovanje mi nije strano,on se tako ponašao sa svim ženama. Tako je on razgovarao i to je bio njegov način. Večera se konačno završila. Trenutak kada sam izašla iz tog restorana sam prodisala. Leonardo je sa Markusom otišao na sastanak,a ja sam se uputila ka plaži. Sedela sam na pesku i gledala u vodu. Voda je bila svetle plave boje i jako čista. Nisam bila raspoložena za plivanje,ali sam uživala da samo gledam u vodu. Posle zalaska Sunca sam se vratila u sobu. Sedela sam na terasi i uživala u miru i tišini.

,,Sve je spremno." 

Sofija mi je poslala poruku. 

Sutra popodne Markus Sančez više neće postojati. Sofiji i meni je uništio život,sada je red na njega. Imala sam posla preko glave,ali sa bila previše rasejana da bih išta uradila.,,Kada si stigla?" Leonardov glas me je trgnuo iz misli. Sedeo je preko puta mene. 

,,Martina."

Polako sam počela da zaboravljam zašto sam ljuta na njega.Nekako nisam mogla da budem ljuta na njega. Ali me je nervirala njegova ljubomora koju on nije želeo da prizna.

,,Znam da si ljuta,ali ja ne mogu više da izdržim da ti ćutiš. Razgovaraj sa mnom."

Odbijala sam da se okrenem i suočim sa njim. Ustala sa stolice i prošla pored njega u sobu. Znam da večeras neću spavati,ali jedino tako sam mogla da izbegnem njega.

Leonardo je prihvatio moj tretman tišine. Sada me je i sam izbegavao i ćutao. Razgovarali smo samo u prisustvo drugih ljudi.Glumili smo srećan par,tada je jedino mogao da me dodirne. Iskorištavao je svaku situaciju.Pomalo mi je prijalo,a pomalo nerviralo. Posle doručka smo se vratili u sobu. Na krevetu sam zatekla veliku kutiju sa mašnom. Pogledala sam u njega zbunjeno. 

,,Otvori."

U kutiji je bila duga svetlo plava haljina sa cirkonima. Bila je duga do poda.

,,To je poklon koji malo kasni."

,,Hvala ti. Prelepa je."

,,Hajde,spremi se. Moramo uskoro da krenemo."

Kada sam završila sa spremanjem. Izašla sam iz sobe da bih nanela karmin. Iza leđa u odrazu ogledala sam videla njega. Bio je naslonjen na zid leđima. Gledao je u telefon.