Ljubav iz daleka

14. MARTINA

Nikada nisam bila fan rođendana,a pogotovo ne mog. Uvek sam ga provodila sama,dok je moj brat blizanac slavio kao kralj. Jedan ritual koji sam poštovala za moj rođendan je da sam uvek doručkovala sama u mom omiljenom restoranu. Pogled iz restorana je gledao na Milano. Sofija je bila slična meni,ipak smo odrasle zajedno. Nijednoj od nas nisu mnogo značili rođendani,ali smo se uvek potrudile oko poklona. Sofija je putem mejla poslala podatke da se nađemo večeras na aerodormu. Nisam želela da pitam za detalje,a i bilo mi je drago. Potrebno mi je ovo putovanje ma koliko god trajalo. Leonarda nisam videla od naše svađe. Izbegavali smo jedno drugo već nedeljama. 

,,Nismo se dugo videli."

 Nisam se iznenadila kada sam ga videla preko puta mene. Iskreno mi je bilo drago što ga vidim,ali to nisam pokazivala. 

,,Šta ti radiš ovde?"

,,Srećan rođendan." 

Kako on zna? 

,,Hvala ti." 

Iz unutrašnjeg džepa sakoa je izvadio karte. Spustio ih je na sto ispred mene. Uzela sam ih u ruke. Karte za bioskop. Pogledala sam ga zbunjeno. 

,,Da li želiš sa mnom u bioskop?"

,,Da li ti mene pozivaš na dejt?"

Malo mi je falilo da poletim od sreće. Bila sa toliko srećno da me je bilo sramota da to pokažem pred njim. Znao je kako da me pridobije. Znao je da je sve što želim da provedem vreme sa njim. Znao je da mu ne mogu reći ne,čak i ako je upitanju moj rođendan.

,,Da. I onda?"

,,Volela bih sa tobom u bioskop." 

,,Koliko dugo nisi izašla?",,Iskreno..ne sećam se." Naš odnos je bio kao toplo-hladno. Jedan dan smo se odlično slagali, sutradan bi se posvađali zbog najgluplje stvari. ,,Ovo ti šansa da provedeš vremena sa mnom."

Prevrnula sam očima. U međuvremenu konobar je doneo dezert. Pogledala sam u Leonarda. Vafli sa jagodama i prelivom od čokolade.

,,Ako ti se nešto dogodi,ja sam tu." - namignuo mi je

,,Sofija je spremila iznenađenje za mene povodom rođendana. Večeras se nalazimo na aerodromu."

,,Bela mi je nešto pomenula o tome."

Uzela sam zalogaj vafla.,,Moj prijatelj pravi venčanje za vikend."

On nikada neće odustati od ove teme. Markus i Lucia se venčavaju na Santoriniju za vikend. Sofija i ja smo naporno radile na Lucijinim poklonima za deveruše. Čak iako smo planirale da uništimo Markusa za sve što nam je uradio. 

,,Da li želiš da ideš sa mnom?"

,,Ti nikada nećeš odustati,zar ne?"

,,Ne znam o čemu govoriš."

,,O tvojoj opsesiji za Markusom. Razgovarali smo o ovome."

,,Opsesija za tim čovekom ne postoji. Idem na to venčanje iz poštovanja."

Izvadila sam telefon iz tašne. Otkucala sam Sofiji poruku. 

,,Sredi situaciju sa Markusom do vikenda. Neka bude sve spremno."

 Telefon sam vratila u tašnu koju sam spustila na stolicu pored mene.

,,Gde sada ideš?"

,,Na posao. Gde bih išla?"

,,Vidimo se večeras. Nemoj da kasniš." - namignuo mi je

,,Znam da ćeš me čekati." - namignula sam mu

Naše flertovanje me podseća da srednju školu. Naša veza je bila kao srednjoškolska veza. Malo ljubavi,flertovanja i svađe. Igramo ovu igru skoro mesec dana. Polako me je počelo nervirati. A o našem venčanju ne pričamo. Nikada nismo pokretali tu temu,a nijedno od nas nije želelo da priča o tome. Venčanje je planirano za kraj novembra. Ja sam prvobitno želela samo da potpišem papir i završim sa tim. Iako sam oduvek maštala o velikom,raskošnom venčanju. Zbog naše situacije sam odustala od mog sna,ali Leonardova majka kao veliki društveni leptir je presekla kanap i odlučila da napravi veliko venčanje sa puno gostiju. Ja sam pokušala da je odgovorim od te ideje,ali nisam uspela. Svu organizaciju je ona obavljala,ja se nisam mešala niti sam želela.

,,Hoću. Čekaću te. Koliko god bude bilo potrebno."