NEOČEKIVAN

3.

Sada je red da upoznamo Anicinu porodicu kako bi krenuli u ljeto zajedno...

*****

-" Nemoj da places"

Majka je snazno zagrlila i poljubila.

-"Ne brini mama, kad se vratim naci cu posao ovde i sve cu da sredim i kucu i lekove."

Nije imala srca da ostavi njenu mamu u bolnicu i ode. Ali nije imala drugog izbora ako zeli da zaradi novac i da joj plati lijecenje jedino rjesenje je da ode  na primorije.  Pogledala je u sliku svog oca potom u sliku svog brata i opet u majku.

-" bili bi ponosni na nas dve."

Prosaputala sam, dok je uzimam za ruku i pomognem joj da ustane. Nosila sam njene torbe do kola hitne pomoci svjesna da je necu dugo vidjeti. Znala sam odmah da drugacije necemo moci, da ce moje skolovanje stati i da cu morati da se brinem o njoj bar dok se ne oporavi dovoljno da sama moze sjesti.

-" Voli te mama"

Rekla je sa punim ocima suza,dok ja svoje ne suzdrzim

-" i ja tebe mama, i ja tebe. Cucemo se kad god mozes i nemoj da brines imacemo dovoljno za sve"

Znale smo obje da to nije moguce, imale smo solidan zivot ali kada se razboljela sami lekovi bili su preskupi te smo jednu po jednu stvar prodavali samo da bi bila bolje i pale smo na dno. Uzasno dno u kom smo se sve dublje spustale iako smo mislile da gore ne moze.

Gledala sam je kako odlazi, te udahnula vazduh u svoja pluca.

-" Stigla sam Anice, nemoj da places.. dodji"

Mina me jako zagrli, dok ja skupljam snagu da krenem po kofere.

-" Ona ce biti dobro,  zaradices dovoljno za sve."

-" Hocu, znam da ce biti bolje... ona je snazna zena"

U dubini duse znala je da ce njena mama dati sve od sebe, da je nece ostaviti jer su imale samo jedna drugu nakon strasne tragedije koju je izazvao pijani vozac kada su na njen rodjendan otac i brat krenuli po iznenadjenje. Nikada sebi nije oprostila, nikada i patila je godinama kao i njena majka koja se razboljela od toga.

-" plata ce nam biti dobra, inacemo sve sto nam je potrebno. I zaradices dovoljno jer je i baksis dobar"

Tjesila je njena najbolja drugarica koja je jedva cekala da pobjegne iz dosadnog grada.

-" Spremna sam"

Nije bila, ali spakovala je kofere u auto i krenula ka odredistu koje je bilo udaljeno par sati. Nije bilo daleko, to je istina i tjesila se da ce moci bar jednom da uzme slobodan dan i da ode kod mame i da ce tako lakse prezivjesti daljinu.

Znala je gde ide veliki hotel, uvijek prepun, prestizan i poznat nadaleko. Bio je to raj na zemlji gde se okupljaju bogati...  nocenje je skupo kao da spavaju na zlatu ali ikap svake godine je kapacitet sve veci i sve popunjeniji. Dobro je placeno to je sigurno i zna da ce skupiti novca dovoljno za terapije koje slede, kao i za operaciju.

-" Nista ne brini Anice mi cemo da obilazimo Ljilju sve sto treba cemo mi da donesemo i uradimo"

Roditelji njene najbolje drugrice su je jako voljeli,uradili su sve sto su mogli kada je bilo krizicno za njenu mamu i jedini su koji su se nasli da bez ikakvog uslova urade sve.

-" Hvala vam puno, ne znam sta bih radila bez vas"