19

1.3K 88 8
                                    

Ruke su mi zadrhtale od silne nervoze koja se u sekundi stvorila. Mozda to nije veliki iznos ali za nekog ko lijeci svoju majku ovo je bilo i previse.

Pokusala sam se se smirim disanjem kako ne bih zaplakala no necija ruka se nadje na moje rame. Poskocila sam  od straha no zabrinuta dva oka gledala su u mene.

-" Zasto si tako istrcala iz hotela?"

-" Gospodine Bogdane, preplasili ste me"

-" prestani da mi persiras Anice, zasto si tako izjurila"

-" htela sam nesto provjeriti"

-" pa si uplakana na sred parkinga, hajde reci mi sta je problem?"

-" Gosti mi nijesu platili  jedan veci racun pa sam se ponadala da su jos na parkingu"

-" Koliko?"

-" 150... nije strasno platicu samo sam se iznervirala"

No nisam uspjela da se suzdrzim, povukao se par koraka nazad te bukvalno naredi da dodjem ispred njega sto i uradim.

-" dodji, prestani da places"

Povukao me u svoj zagrljaj njezno mazeci moju kosu. Taj miris me smirio, taj zagrljaj me naterao da zaboravim sta se desilo, a i moje ruke su njega  snazno zagrlile jer je potreba preovladala.

-"  Nema potrebe da se toliko stresiras..."

-" Ima, ima"

-" šššš"

Poljubio je moju kosu...

-" nema ja sam tu"

Tako tesko pustim da se odvoji od mene i mozda do sada nisam ali od sada sam siguran... zelim da je zauvijek grlim da je ne pustam iz ruka. Hocu da je zagrlim kad god pozelim!

-"Izvoli."

-" ne, necu to uzeti... hvala puno ali..."

-" nema ali uzmi novac i plati dug u kasi."

-" Vraticu  ti onda"

-" Jedino sto zelim je jos jedan tvoj zagrljaj, vrijedi vise nego bilo koja kolicina novca"

Nije cekao da odgovori opet je zagrlio, dok ona nasloni glavu na njegova prsa. Nije samo njemu prijalo, ona je uzivala istom mjerom.

No, nesto sto ce da oteza njen boravak ovde bilo je upravo to sto je iza ugla stajala Mina. Drugarski je potrcala sa njom da joj kaze da ce dati pola pola i tako srediti dug no kada zakoraci i ugleda Bogdana koji otiskuje poljubac u Anicinu kosu odmah se sklonila.

-" moram da idem..."

Rekla je Anica sto je bio alarm i Mini koja je usla u hotel.

-" Nemoj nikom reci da sam ti ja dao, odmah ce te gledati drugacije"

-" Ovo si vec ranije radio? Grlis radnike  i hvalis kako su divni?"

-" Sta to treba da znaci?"

-" Moram da idem!"

Pojurila je u pravom trenutku kada je njegova porodica krenula kuci. Smireno je usla u restoran skrivajuci osmijeh zbog zagrljaja. Sebi je rekla da on to radi sa svakom no nije mogla da zna da je sva komunikacija sa Minom bila iskljucivo samo zbog nje. Kako bi znala kad Mina taj deo nikada nije pomenula.

-" Jesi ih uhvatila?"

Mina je prisla,na sta ja klimnem glavom

-" jesam..."

-" dobro je vec sam pomislila da bi te Bogdan  mogao videti na parkingu. I onako nije bio zadovoljan tobom"

-" molim?"

-" ma pusti i sama znas kakav je on, idem na pauzu"

Cudno je pogledala ali nije zeljela nista reci. Da kaze Mini sta se desilo na parkingu ona bi odmah poludela...

NEOČEKIVANDove le storie prendono vita. Scoprilo ora