NEOČEKIVAN

10

Naravno da je Tim dao tacno vreme pre nego je otisao te joj je i slatko nasmjesio. Popravio joj je dan svojom  cudnom umirujucom energijom bar dok nije cula Dejana.

-" Plan je da ti danas preuzmes Bogdanov sto, a ja cu restoran"

-" sam?"

-" da Nina ne moze, Srna ce u sank, a ti i ja napolje.  Fokus stavi na Bogdana i nek sve bude bez greske."

Pokvario  joj je dan u 10 sekundi. Ne Bogdan, samo ne on.

***

-" Dobro vece da li zelite nesti popiti"

Njegov pogled sa papira predje direktno na mene dok trazi pogledom okolo.

Ona je pazljivo slusala njegove goste, a on je skenirao pogledom. Imao je u glavi Minu jer je rekao da zeli da ga ona sluzi

-" Anice je li Mina tu?"

-" Nije ima slobodan dan. Zelite li vi nesto popiti gospodine?"

-" Da, bezalkoholni mohito sa jagodom"

Bogdanove oci su samo nju pratile. No ubrzo shvati da je Dejan  sam u restoranu i da je njoj prepustio nas sto.  Ne reagujem  svakako je samo moj inat trazio da Mina bude konobar.

-" kako divna devojka"

-" poznajete je profesore?"

-" da, studirala je medicinu, sa svim desetkama i onda je pauzirala fakultet"

-" Stvarno?"

-"Da bila je najbolji student u generaciji. Posebno pametna i redovna na praksi. Ma osoblje je obozavalo kad se ona osmjehne"

Ona zna da se osmijehne?

-" Zasto ne studira vise?"

Nije stigao da mu odgovori jer se ona vratila sa picem.

-" Da li me se sjecate koleginice?"

Pitao je kada postavi i poslednje pice na stolu.

-" Doktore Tomilson. Da naravno da se sjecam"

-" Jako mi je drago da te ponovo vidim, kad ces zavrsiti cetvrtu godinu Anice?"

-" nadam se da cu uskoro opet krenuti"

-" Zasto si napustila?"

-" privatni razlozi profesore. Hrana stize  uskoro"

Rekla je samo da bi zaobisla dalja pitanja.
Zacudjeno je gledao, profesor je otac od njegovog dobrog prijatelja i poslovnog partnera Gregora i znao je da on ne hvali previse ljude. Zapravo par ljudi za ceo zivot je pohvalio. Nije ocekivak da je pametnica..

-" Divna devojka, ko zna sta je bilo sa njom"
Ponovio je jos jednom...

-"Znate nesto?"

Pitao sam kao da mi je to najvaznija stvar u univerzumu.

-" Cuo sam da je u isti dan izgubila brata i oca u nesreci zbog pijanog komsije koji je imao samo lakse povrede"

Iznenadjeno je pogledao u profesora te u nju koja je sa smjeskom prilazila ka nama.
Imao je zelju samo da je zagrli jer je znao kako je to.  Zapoceli su poslovne razgovore, ideje za ulaganje ali uzaludno...

Krenuo sam kuci te na izlazu iz Hotela sretnem Dejana.

-" Dobro vece, da li je sve bilo u redu?"

-" Da,  jeste."

Kratko sam rekao  da me doktorove rijeci nisu poremetile ne bih to rekao.

-" Mina je bolesna i dao sam joj slobodan dan,  morala je Anica preuzeti"

-" Nema problema, vidimo se sjutra"

Izasao sam grizuci svoju usnu. Zasto je meni stalo sto je ona izgubila deo svoje porodice? Ne bi trebalo to je samo jos jedan radnik u nizu, ali ja ne umijem protiv sebe i na sve to kroz glavu mi je bol koji sam ja imao  kada sam izgubio oca i majku..  kilometrima dalje od kuce bez mogucnosti da stignem na vrijeme. Od tad drzin porodicu na okupu.

Seo sam u auto te kad krenem ka kuci predmet mojih misli vec satima, realno je reci i danima izasla je iz hotelskog smjestaja, a prisao joj je gost hotela sa sve gitarom u rukama. 

NIJE TVOJA STVAR BOGDANE! NIJE TVOJA STVAR!