NEOČEKIVAN

12

Mrak samo sto nije pao, a Anica je izasla iz sobe do plaze pored hotela. Nije zeljela biti sama u sobi, vec joj je previse tesko sto je njena mama lose i sto se vratila...

Sedela je zagledana u planine ispred sebe kada zacuje Minin smijeh htela je da je pozove i pozdravi te se veselo okrene  i ugleda nju i Bogdana koji se smiju i nesto pricaju. Da rekla joj je Mina da ce ove godine uraditi sve da Bogdan bude njen. Dopao joj se jos prosle godine. Svi ga hvale, svi ga vole samo njoj uvek nesto zamjera.

Ustala se sa plaze te polako krene setati i udaljavati se od hotela. Zeljela je samo malo da se smiri. Nemocna da sazna sta joj se desava i to bez povoda nije primjetila oblake koji su se nadvili nad gradom. Kisa je krenula padati, dok se ona nadje u sred nicega.  Sakrila se ispod trema neke kuce medjutim vrijeme je polako otkucavalo 22h i morala se vratiti kako joj ne bi zakljucali ulaz za osoblje jer je kroz glavna vrata zabranjeno ulaziti.

Pocela je trcati no snaga je izdala jako brzo. Bila je to neka hladna kisa standardna za primorije u kom niotkud krene pljusak.

***
Ispricao sam se sa Minom i doznao da se druzi sa Anicom od malih nogu, nekako sam okolo ispitao da ima majku koja je u uzasnom stanju  i situacija koja me uznemiri je da Anici zaista malo hvali da postane sjajan doktor, ali njena majka treba novac... mnogo novca da bi ozdravila. Anica radi u hotelu za njenu majku, dava svaki euro njoj. I kada sam pitao kako se zove njena majka,  kako da istrazim sve to Dejan nas je prekinuo. Kriticno je kako Mina ima cudno ponazanje kad je pored mene, slobodnim recnikom to se zove nabacivanje. A dejan dodje taman kad hocu da pitam da li Anica ima nekog u zivotu ko joj pomaze. I da li postoji osoba koja moze da izbjegne i zaljubi je u sebe.

Seo sam u auto i spreman da Mini pruzim dovoljno paznje pre nego saznam sve sto me zanima kada ugledam ni manje ni vise Anicu. Pokislo trci ka hotelu.  Nikada ne bih smeo ovo da uradim

-" Svirnuo sam i stao otvarajuci prozor."

-" Gospodine Bogdane"

-" Ulazi"

Naredim kada vidim njena modra usta. No uskoro besramno zamjenim gledanje njenih usana... Bijela  tanka haljina priljepljena za njeno tijelo ucrtala je i najmanju savrsenost na njoj. Pokusavala je prikriti ali video sam... video sam i prokleto se suzdrzavam da bilo sta kazem.

-" Gde si krenula po ovakvom vremenu? Znas li koliko si daleko od hotela?"

-" Krenula sam prosetati i kisa me je uhvatila"

Vreme je bilo uzasno, kisa je padala kao luda i jedva da sam video ispred sebe jer se iz sekunde u sekund kisa povecavala.

-"  Je li ti hladno?"

Pritiskao je grijanje na maksimalno  trudeci se da ne gleda u nju.

-" Malo, udaljavamo se od hotela"

Malo uplaseno kaze na sta on klimne glavom.

-" meni se jos zivi, pa bih da sacekam da kisa stane bar malo."

Zaustavio je auto negde u sred brda ispred ogromne kuce.

-"  dacu ti nesto toplo da obuces... Nadam se da Klara  ima nesto sto je ostavila"

-" Nema potrebe gospodine"

Zakasljala se na sta on strogo naredi

-" izlazi i kreni za mnom, prehladices se dok opet stignemo do hotela. Po ovom vremnu se ne moze voziti"