On je lek za moju dušu

Ponovo u bolnici

Sara P.O.V

Kada sam ušla u tatinu sobu videla sam kako krvari. Počela sam da vrištim. 

" Tata, tata ustani nemoj me i ti ostaviti " derala sam se dok me nečije ruke nisu odmaknule od tate. Kada sam se okrenula videla sam Marka. " Marko, moj tata " je bilo sve što sam rekla jer sam se nakon tih reči slomila. Marko je izvadio telefon i nazvao hitnu. Do dolaska hitne oko moje kuće je bilo mnogo ljudi koji su došli da vide šta se desilo. Začula se sirena  došli su bolničari i  odneli su telo moga oca. 

Flashback

Kada sam malo došla sebi čula sam sirene i videla sam mnogo ljudi oko sebe a nikoga od njih nisam prepoznala. Mnogo sam se uplašila. U toj gomili sam videla lice svoga oca. " Tata ovde sam " zazvala sam ga ali je on otišao na drugu stranu. Do mene je došla jedna sestra. " Zovite moju mamu, mnogo se plašim " ali mi ona nije ništa rekla samo me tužno pogledala. Kada je ona otišla ustala sam i otišla putem kojim je otišao moj otac. Videla sam ga i otrčala do njega te ga jako zagrlila. " Tata gde je mama,hoću da je vidim " i zaplakala sam. Ništa nije rekao samo me tužno pogledao i otišao je od mene.

Kraj flashback-a

Kao da sam ponovo na mestu na kojem sam bila pre tačno 7 godina. Samo što ovaj put moj otac odlazi. " Sara " jedva je izgovorio moje ime. " Tata, ovde sam nemoj me i ti ostaviti. Mnogo mi je žao ja sam kriva za sve. Te noći sam trebala ja umreti a ne njih dve " . Samo me pogledao te mu je jedna suza kanula niz lice i tad su ga odveli. Ponovo je otišao od mene. Samo sam potrčala za kolima hitne pomoći. Pao mi je mrak na oči i izgubila sam tlo pod nogama. Čula sam dosta glasova al samo jedan poznat, Markov. Uskoro ni njegov glas nisam čula. Bila sam u potpunoj tami kad se odjednom pojavilo svetlo. Videla sam ženu u beloj haljini koja je počela polako da mi prilazi. " Sara, Sara " pozvala je žena moje ime. Taj glas mi je bio poznat i kako mi se sve više približavala videla sam osobu koja mi je godinama toliko falila. " Mama " jedva progovorih. Trebao mi je sekund da se priberem. " Mama, molim te oprosti mi, nisam htela ". Par trenutaka je gledala u mene bez ikakvog osećanja u njenom pogledu. " Nisi ti kriva malena moja.  Nemoj to sebi da radiš, vreme je da nastaviš svoj život prošlo je mnogo godina. S razlogom si ti preživela, jer si jedina ti dovoljno jaka da nastaviš da živiš i da vratiš oca u život. Možda je tako trebalo da bude. Budi jaka za vas dvoje, ja sad idem malena a ti pazi tatu. On te treba, sad više nego ikad " rekla je i nestala. Ponovo se vratio onaj mrak, a zatim opet svetlost samo što sam sad videla Martu. " Zašto Sara, zašto si morala da me ubiješ? Ti si trebala to veče da umreš. " krenula je da nestaje. " Ne nisam ja kriva nisam htela " derala sam se dok nisam osetila nečije velike ruke oko sebe.

Marko P.O.V

Čuo sam vrisak koji je dolazio iz Sarine kuće. Odmah sam otrčao da vidim šta se dešava. Kada sam ušao imao sam šta i da vidim. Neki stariji čovek, verovatno njen otac leži na podu u lokvi krvi. " Sara, Sara smiri se sve će biti dobro " pokušao sam da je smirim iako nisam bio siguran u svoje reči. Izvadio sam telefon te  nazvao hitnu. Kada je hitna došla i odvezla njenog oca, Sara je krenula da trči za kolima dok nije izgubila svest. " Dovezite auto " viknuo sam dok sam trčao ka Sari. Mnogo sam se uplašio iako se radi o devojci koju poznajem svega 24h. Uzeo sam je u naručje je je uneo u auto. " Može li to malo brže " upitao sam oca koji nas je vozio u bolnicu gde se odveli gosp. Harvey-a. Pogledao sam Saru i onda sam shvatio koliko je stvarno lepa, njena smeđa kosa i usne i njene plave oči u kojima se krije velika tuga. Napokon smo došli do bolnice. Izneo sam Saru i stavio je na nosila. Odveli su je u sobu i priključili je na infuziju. 

" Ne, nisam ja kriva " govorila je Sara. Niz njeno lice spuštale su se suze koje su za mene bile kao strele i svaka me je pogodila pravo u srce. Prišao sam joj i čvrsto je zagrlio. Ne znam kako da definišem osećaje za ovu neobičnu devojku. Znam samo da je posebna i da želim bolje da je upoznam. Probudila se i sklonila se od mene. " Kako je moj tata " je bilo sve što je rekla.

Ako ima neko ko čita priču, pošto mi je ovo prva priča može da kaže da li mu se sviđa il šta da promenim.. Hvala