On je lek za moju dušu

Poruka

Kada sam otvorila pismo polako sam krenula da ga čitam. " Plava je tvoja boja ".  Osmeh se pojavio na mom licu. Sve ovo je bilo novo za mene, nikad pre ni niko nije napisao pesmu ni kratku ali opet značajnu poruku. Tad su se vrata otvorila i Maria je provirila. " Zašto si onako odjurila?" pitala me je. "Oh sve je super i bolje od toga " nasmešeno sam joj odgovorila a ona me sumnjičavo gledala. " Ako ti tako kažeš " rekla je i izašla. Neko vreme sam gledala u poruku i čitala je iznova a osmeh na mom licu je bio sve izražajniji. 

Nakon par minuta sam izašla jer je početak časa bio blizu i uputila sam se prema učionici. Na putu do učionice sam zadobila par pogleda punih neke znatiželje. Požurila sam prema učionici da bih to izbegla ali je i unutra sve biilo isto, svi pogledi su bili usmereni prema meni. Pogledom sam tražila Maria ili Miu i ugledala sam ih u zadnjoj klupi, kako se ljube. Prišla sam im i nakašljala se da bi im dala do znanja da sam tu. Odjednom su se odmakli jedno od drugog i usmerili pogled prema meni. " Pa šta ima između vas dvoje?" upitala sam ih čekajući odgovor ali ga nije bilo. Samo su gledali čas u mene čas pod. " Pa ništa samo, ovaj ništa " je bilo jedino i najgluplje rešenje koje sam čula od zbunjenog Maria. 

Stajala sam pored njih i gledala ih sve dok nije ušao profesor. " Harvey na mesto " naredio mi je profesor i sela sam ispred njih jer su već sedili zajedno. " Kasnije ćemo razgovarati o ovome " napisala sam na papir i poslala Mariu koji je samo klimnuo glavom prosljedujući papir Mii. Ona je samo spustila glavu što nije bilo karakteristično za nju jer ona nikad nije spuštala glavu ni pred kim. Uvek je stajala iza svojih dela i ponosno je prolazila kroz sve to ali je sada osećala stid. Razmišljala sam o svemu što se desilo od kad sam jutros izašla iz kreveta, prvo medo pa poruka i sad poljubac, toliko toga a tek je 12h. Tada sam počela da razmišljam kako ja nikad nisam doživela prvi poljubac i osetila sam neku razočaranost u samu sebe. Takvo razmišljanje su podstakli svi događaji od jutros. Kakav bi trebao biti prvi poljubac i sa kim? Tada mi je u misli došao Marko i njegov blistavi osmeh, te usta koja sam želela da osetim na svojima. O bože o čemu ja razmišljam, pa on ima curu. I baš u tom trenutku sam se setila Davida i osetila sam divljanje u stomaku koje pre nisam osećala. 

Blagi osmeh se pojavio na mom licu na samu pomisao na njih dvojicu. Osetila sam blagi udarac u rame pa sam se okrenula i ugledala Miu kako me začuđeno gleda. Kada mi je bilo najteže Mia je otišla od mene i nije mi ni rekla šta se desilo a ja sam na to totalno zaboravila. Moraću i o tome razgovarati s njom. Nisam čula ništa oko sebe jer sam bila previše u svojim mislila. " Gosp. Harvey a da podelite svoje misli sa nama jer očigledno imate nešto zanimljivije od gradiva " rekao je naravno prof. Rollins. Taj čovek me stvarno nikad nije voleo i nikad mi nije bilo jasno zašto. " Oh profesore u redu je nema potrebe vi nastavite to što radite a i ja ću " odgovorila sam mu i čula sam neke osmehe ali nije ni bilo važno. Mario me udario po leđima u znak da ćutim.

Ne znam šta se desilo, još nikad do sad nisam odgovorila nikome na ovaj način kao njemu sad. U tom trenutku je i zvonilo a ja sam žurno pokupila stvari i izašla jer nam je ovo zadnji čas. Izašla sam na parking i stala pored Mariovog auta u nadi da će brzo doći a kad sam ga ugledala hodao je sporo kao da je puž. Polako se približavao a pored njega je išla Mia. " Kud si ti istrčala " upitao me Mario. "  Da čujem tu priču šta se dešava sa vama?" izbegavala sam odgovor iako ni sama nisam znala zašto. Pogledala sam u njih a onda mi je za oči zapala figura smeđokosog momka kako nam se približava. U tom trenutku je moje srce počelo kucati kao ludo. " Ćao svima šta radite?" javio se kad je prišao a ja sam kao glupa gledala u njega bez mogućnosti išta progovoriti. " Ma ništa idemo kući, ako nemaš više časova možeš sa nama " odgovorila mu je Mia na šta sam je neprimetno udarila po ruci. 

" Ne bih mogao odbiti poziv lepe cure " odgovorio je on na šta je Mario promenio boju u licu, baš isto kao i ja. Ne znam da li je ovo što sam u tom trenutku osetila bila ljubomora ali sam osetila ljutnju. Nisam ništa rekla već sam ušla u auto i zalupila vrata što sam jače mogla. Odmah su ušli i oni. Mia je sela napred pored Maria a Marko je ušao i seo pored mene. " Pa šta ima Sara, nikako se ne daš videti " našalio se ali je stvarno bilo tako. " Ma porodična stvar " odgovorila sam mu i Mario me nekako zadovoljno pogledao. " Nazvala si nas porodicom " zvučao je kao malo dete kad mu date čokoladu.