On je lek za moju dušu

Untitled Part 44

Daniel p.o.v

Toliko loše se osećam zbog toga što smo uradili Sari ali nije nam dala ni da objasnimo. " Brate šta ćemo sad?" upitao me Mario a ja nisam znao šta da mu kažem. " Ne znam Mario, stvarno ne znam. Neće nam lako oprostiti ali moramo dati sve od sebe. Idemo sad kod Marka sigurno je slomljen " rekao sam i ušao kod njega u sobu a on je stajao na prozoru i gledao prazno kroz njega. " Otišla je, zar ne?" upitao je već znajući odgovor. " Sve sam uništio, neće mi oprostiti " rekao je poraženo i dalje gledajuči kroz prozor. " Hoće Marko samo joj treba vremena. " pokušao sam da ga smirim. Okrenuo se prema meni i mogu se kladiti da sam video sjaj suze u njegovim očima. Očekivao sam da će biti povrđen ali ne da plače. 

Sara p.o.v

Svaki tračak nade koji sam imala za sebe, za bolji život je srušen kroz par minuta. Mislila sam da im je stvarno stalo do mene ali opet sam se prevarila. Šetajući sam se našla ispred aerodroma. Izvadila sam novčanik da proverim koliko novca imam i odlučila sam da uzmem kartu samo nisam znala gde da idem. Oduvek mi je želja bila da odem u Miami pa ču tamo i da idem ali prvo moram nazvati Daniela. Uzela sam telefon i okrenula njegov broj. " Sara " rekao je i stao. " Daniele ja ne mogu više odlazim. Nemoj da me tražiš. Ako smognem snage da vam oprostim rado ću to uraditi ai za sad je tako. " rekla sam mu. " Sara molim te ne ide ispravićemo sve. Nik nam neće oprostiti što te nismo uspeli sačuvati. Potrebna si nam, potrebna si Marku. On neće uspeti da preboli tvoj odlazak. Uništićeš ga. " rekao je na ivici suza. " Žao mi je. " tada se čula najava za let za Miami. "  Moram sad ići. Do sledećeg viđenja Daniele. " rekla sam i prekinula te otišla uzeti kartu. 

" Jednu kartu za Miami " rekla sam i izvadila novac. Dobila sam kartu i otišla da se ukrcam na avion. Do poletanja je bilo tri sata. Sedila sam i pregledala slike  sa Markom, Mariom, Miom i Danielom. Tada sam se setila da moram nazvati Miu. Uzela sam telefon i okrenula broj a njoj nije trebalo mnogo vremena da se javi. " Mia znam da se u poslednje vreme nismo baš nešto viđale i da sam ja kriva za to i žao mi je zbog toga. " rekla sam pre nego me prekinula. " O čemu ti pričaš Sara, šta se dešava?" zabrinuto me pitala. " Molim te ne prekidaj me jer mi je stvarno teško da izgovorim sve što trebam. Znaš da si mi oduvek najbolja drugarica, moja sestra, moje sve ali je vreme da se ta priča pauzira na određeno vreme. Znam da trenutno i ne razumeš šta ti pričam ali jednog dana ti možda i objasnim. Ono što pokušavam da kažem je da te mnogo volim i da to ništa na svetu ne može da promeni. " rekla sam čekajući njen odgovor. " Sara, o čemu ti pričaš? Molim te ne radi gluposti i reci mi gde se nalaziš da dođem po tebe i da idemo da se ispričamo kao nekad. Sve ću zaboraviti samo mi reci gde si. " plakala je ona a plakala sam i ja. " Ne mogu ti reći gde sam i gde idem ali obećavam da ću ti redovno pisati. Vidimo se Mia, volim te i molim te da se ne ljutiš na mene. " čuo se oglas na aerodromu  nakon čega sam ja prekinula. Plakala sam zbog svega što ostavljam i zbog sebe ali jednostavno nisam više mogla da podnesem razočarenja i laži koje me okružuju. 

Vratila sam se na svoje mesto i razne uspomene su mi jednostavno proletile ispred očiju. Boli me što moram da idem a znam da ako ostanem da če me boleti još više. Let imam u ponoć a sad je 21:00h. 

Za to vreme Marko, Daniel, Mia i Mario su obilazili aerodrome u nadi da će je pronaći pre nego što izađe iz njihovih života jer niko od nih ne može da zamisli život bez nje. Svi su bili izgubljeni i uplašeni da će izgubiti svetlo svog života. Samo jedno im je bilo na umu, da je pronađu i vrate kući gde pripada. Dovoze se pred LAX aerodrom i razdvajaju se da bi je lakše pronašli. 

Marko p.o.v

Trčim kao što nikad do sad nisam trčao pogledom tražeći svoju Saru ali nemam sreće jer je nema. Tada mi je palo na pamet da uzmem megafor sa šaleta. Otrčao sam tamo i zgrabio to dok je žena sa šaltera vikala na mene ali mene nije ništa zanimalo. " Sara, ako si ovde molim te izađi. Ne ostavljaj me samog, ja sam bez tebe ništa-mrtav čovek. Znam da sam te povredio ali taj je dogovor važio pre nego sam te upoznao. Otišao sam kod njih i sve prekinuo. Zar te ne zanima kako bi izgledao naš život, kako bi MI izgledali? Sećaš li se šta si mi rekla u pesmi? Još te ne dam maglama sa planina, još te ne dam vodama iz dubina,  šta sa tim? Zar ćeš me samo tako baciti u tu maglu u koju me nisi dala? Dopusti nam da budemo srećni Sara, izađi pred mene i reci mi da me ne voliš i ja ću otići i nećeš više čuti za mene. " rekao sam gledajući oko sebe da vidim hoće li se pojaviti. Nisam znao da li je ovde ali sam osećao da jeste.

Sara p.o.v

Suze su tekle mojim licem, ja njega bacam u maglu ali bacam i sebe. Prozvali su let za Miami i krenula sam prema ulazu da uđem u avion. Tada sam videla njega kako gleda okolo gledajući da li ću izaći. Moje srce se slamalo dok sam ga gledala tako povređenog ali i ja sam bila povređena. Ja sam došla na red i pružila sam joj ruku da uzme kartu a onda sam pogledala u Marka koji više nije bio sam već su svi bili sa njim. On je plakao, on plače zbog mene. Izmakla sam ruku pre nego je uzela kartu i sklonila se. Krenula sam prema njima i dalje gledajući kako on plače. Sklonila sam se i odlučila da im priđem s leđa da me ne vide. " Marko " rekla sam tiho ali me on čuo i okrenuo se gledajući u mene crvenih očiju od plača. 

Izvinjavam se što ste čekali nastavak ali imala sam previše obaveza.. Nadam se da če vam se svideti ovaj..