" Gosp. Gomez je, nažalost u toku operacije pao u komu i stanje je veoma kritično. " rekao mi je. U tom trenu kao da se celi svet srušio na mene. Pala sam na kolena i ispustila sam bolan krik ne mareći što će me čuti. Mario i Daniel su dotrčali do mene gledajući me zabrinuto. " Sara šta se desilo, jesi dobro? Sara molim te odgovori brineš nas?" vikao je Daniel i čula sam ga jasno ali mi reči nisu dopirale do mozga. " Moram ići, moram ga videti " ponavljala sam kretajući se ka bolnici i kojoj se nalazi.
Nisam videla ni čula ništa oko sebe. " Sara pazi " viknuo je Mario i onda me povukao za ruku. Auto je išlo pravo na mene ali to mi nije bilo važno. " Šta je s tobom, hoćeš da se ubiješ?" besno me upitao. " Moram ići, ja njega moram videti i moram biti pored njega Mario. Njegova mama verovatno ni ne zna šta se desilo " rekla sam mu a on me gledao kao da sam luda. " Mario pusti me moram kod Marka " otrgnula sam se iz njegove ruke i ponovo nastavila ka cilju. Potrčali su za mnom zaustavljajući me. " Šta se desilo Marko, odmah mi odgovori?" viknuo je zabrinuto Daniel. " Imao je nesreću sa motorom i u komi je " jecala sam na sav glas dok su me ljudi gledali.
" Šta?" dreknuli su u isto vreme. " U kojoj je bolnici, Sara odgovori mi " derao se Daniel. " U Memorialu, tu je blizu. Možete li sad da me pustite?" plačući sam rekla i nastavila sam hodati, bolje reći trčati. Ulazeći u hol već dobro poznate bolnici otrčala sam na šalter. " Marko Gomez, saobraćajna nesreća s motorom. Zvali su me da dođem. Kako je gde je, recite mi. Moram ga videti " govorila sam brzo da me nisu ni razumeli. " Gospođice ja sam vas pozvao. Pođite sa mnom " blago je rekao glas iza mene i okrenula sam se te pošla za njim bez reči. Bojala sam se išta pitati jer me odgovor plašio. " Mladić je još u komi. Sve zavisi od njega. " rekao mi je kao da je pročitao moje misli. Rukom mi je pokazao na prozoru Markovu sobu i njega.
" O Bože moj. Šta si to uradio, Marko?" očajno sam uzviknula kad sam ga videla onako boživotnog da leži da krevetu sav zamotan. Nikad nisam videla da je neko u tako lošem stanju. Ljudi su umirali od lakših povreda, šta li će tek sa njim da se desi? " Mogu li ući unutra, molim vas" rekla sam kroz suze da me što pre pusti unutra. " Samo na 5 minuta. Ako za toliko ne budete ispred više nećete ući u sobu. " otvorio mi je vrata davajući mi masku za usta da stavim. Stavila sam je i ušla sam u sobu kod Marka. Mnogo mi je bilo teško da ga gledam u ovakvom stanju, pogotovo jer sam ja bila razlog. Svaki dio mene je gorio od boli jer sam znala da njega boli.
" Hej Marko. Pogledaj, došla sam. Hajde otvori oči da me vidiš. Znaš da te čeka mnogo sjajnih stvari i mnogo avantura u ovom velikom svetu. Znaš li samo koliko ćeš ženskim srca slomiti ako odeš. Do đavola slomićeš moje srce ako odeš i ostaviš me. Zar se ne sećaš da si mi pre par sati izrecitovao najlepšu pesmu koju sam ikad čula i da nisi čuo odgovor na nju? Ti si jedini koji je ovih dana ispunjavao moje misli, moje srce i koji je bio zaslužan za moj osmeh od jutra kad se probudim. Znaš li da mi je plava postala omiljenja boja one seknude kad su moje oči ugledale tvoje, tvoje plave oči u kojima se izgubim svaki put. Evo i vetar svira tiho i kiša sipi, svi osećaju moju bol i saosećaju sa mnom. Ne želim da budem sama, ne želim život bez tebe. Sve o čemu mogu da sanjam je da poletim sa tobom u neke nove avanture, da me gledaju tvoje oči plave. Hoću da ti kažem volim te i da ti to čuješ. Znaš kad sam dolazila krivila sam sebe što ti nisam odgovorila odmah. Marko probudi se, ja te volim. " rekla sam u suzama primajući ga za ruku.
" Moram sad ići, vidimo se kasnije. Čuješ li Marko vidimo se. Nemoj da me izneveriš. " rekla sam pre nego što sam izašla. " Marko " čula sam kako neko viče i onda sam videla stariju gospođu kako trči prema meni. " Marko sine gde si?" vikala je. U trenutku sam se zaledila ali sam odmah došla sebi prilazeći gospođi. " Smirite se, vaš sin će biti dobro. " pokušala sam da je smirim ali kako da smiriti osobu kojoj sin leži na bolničkoj postelji gledajući u lici smrti.
Šta će se desiti dalje saznajte u nastavku.. NAdam se da će vam se svideti. Objavila sam novu priču, Ljubav na prvu svađu, pročitajte i recite mi svoje mišljenje.
YOU ARE READING
On je lek za moju dušu
RomanceFlashback Sve je pocelo kada je mene i moju sestru majka vozila kući sa časova klavira. "Sara, vrati mi to, moje je" rekla sam sestri. "Smirite se vas dve" rekla nam je majka. To je bilo poslednje sto sam čula. Nakon te veceri moj život se promenio...