On je lek za moju dušu

Daniel i Mario

" Drago mi je što si došla " i pustio je moju ruku nakon čega sam ja otišla. Odlučila sam svratiti u park u koji sam dolazila razmišljati. Pogledala sam na sat i videla da je već 16h. Došla sam u park i sela na klupu. Mama mi je rekla da ne verujem Niku ali meni je bilo potrebno da verujem nekome u životu, da se pored nekoga osećam sigurno. Nisam mogla ni pomisliti da ću ponovo pronaći utočište u jednoj porodici i samo se nadam da će me prihvatiti. Uskoro sam osetila jezu i shvatila da se već smračilo pa sam lagano krenula prema kući. Zastala sam na trenutak i zapitala sam se zašto ne bih otišla da ih upoznam. Okrenula sam se i krenula putem prema hotelu. Hotel je bio blizu pa sam stigla za 15 minuta a ispred je bio Nik čekajući da mu dođu sinovi. 

Tada se pored njega zaustavio beli Audi A8 i iz njega je prvo izašao plavokosi dečko koji je prišao Niku i pozdravio ga je. Za njim je odmah izašao crnokosi mladić koji je ponovio postupak svog brata pozdravljajući se sa Nikom. Kada sam videla sreću u Nikovim očima kada je ugledao svoje sinove još izazvala je još veću želju da budem deo njihove porodice. Tada se moja nesigurnost ponovo umešala i više nisam bila sigurna da li bih preživela još jedno odbacivanje. Oči su me počele peckati jer su se napunile suzama i počela sam žaliti sama sebe. Tada sam odlučila da odem kući ali sam se ponovo pokolebala videvši brata i sestru, njihovu bliskost i način na koji je gleda. Obrisala sam oči i uputila se prema hotelu. Znajući sobu u kojoj je Nik odseo uputila sam se prema njoj.

 " To je to Sara, samo pozvoni " i moja ruka se spustila na zvono. Nakon par trenutaka ispred otvorenih vrata se našao plavokosi mladić. " Izvolite " ljubazno je pitao i nabacio osmeh na lice. Kada sam ga izbliza pogledala videla sam sličnost između nas. " Ovaj, ja " počela sam mucati. " Daniele ko je " začuo se Nikov glas i on je došetao do vrata. " Sara " iznenađeno je rekao. " Daniele skloni se da uđe " poručio mu je i on se sklonio. Nervozno sam uštetala u sobu među ljude koji će na neki način odrediti moju sudbinu. Tamo je sedio crnokosi Mario koji je samo bacio pogled na mene i nastavio je gledanje kroz prozor.

 " Ljudi da vas upoznam ovo je Sara " rekao im je i pokazao na mene ali oni nisu reagovali jer se verovatno nisu ni setili. To me na neki način povredilo ali ne znam ni šta sam očekivala, da će me odmah zagrliti? " Pričao sam vam o njoj " objasnio im je kada je video njihove zbunjene poglede. Tada su njih dvojica usmerili pogled ka meni što me opet činilo nervoznom. " Oh Sara pa drago mi je upoznati te " prišao mi je Daniel i pružio mi ruku koju sam prihvatila. " Pa znamo da je sigurno tvoja jer je ista Dan " rekao je Mario nakon što mi je prišao. " Drago mi je što si došla jer smo nas dvojica doputovali zbog tebe " dodaj je i nasmejao se. Nisam znala kako da reagujem pa sam mu samo uzvratila osmeh. " Dobro je što si došla počeli su da me dave sa pitanjima o tebi " našalio se Nik sa njima a oni su mu uputili pogled koji je rekao da ništa više ne kaže. Bila sam sve nervoznija da su mi se dlanovi počeli znojiti. Stvarno se čine kao fini momci koji mnogo vole da se smeju.

 " Pa kako ste putovali " je bilo sve što sam uspela smisliti samo da prekinem ovu tišinu. " Oh pa znaš kako je u putu, a tek kad putuješ sa ovim ovde " rekao je Daniel i pokazao glavom na Maria. " Ma šta ja, ja sam veoma zanimljiv pogotovo u putu " odgovorio mu je i počeli su da se zezaju. Meni je ova scena bila urnebesna dok je Nik bio totalno ravnodušan jer je navikao na to za razliku od mene, ja sam već dugo sama. " Momci prestanite " naredio im je Nik i oni su ga poslušali. " Jesi li za neko piće " okrenuo se prema meni i čekao moj odgovor. " Samo vodu " odgovorila sam i on je otišao po nju. " Možeš slobodno sesti " pokazao mi je Mario na kauč i seo na njega. Ja sam, umesto da sednem na kauč pored njega sela na fotelju da se ne bih previše unervozila. 

" Pa pričaj nam nešto o sebi " predložio je Daniel ali nisam znala šta da kažem jer je moj život totalni promašaj. " Pa nema šta da se kaže, totalni promašaj je ovaj moj život " odgovorila sam mu i obojica su me pogledali. " Ma daj ne može biti toliko loše " pokušavao me razvedriti Mario " mislim sad kad smo mi došli sigurno neće biti " i na kraju je uspio izmamiti maleni osmeh, jedva vidljiv. " Eto vidiš već je tako bolje " rekao je Mario koji je primetio moj osmeh. " Pa imaš li ti neko pitanje za nas " javio se Daniel. Nisam mogla ništa da smislim u tom trenutku a bilo je toliko toga što želim da znam.