On je lek za moju dušu

Moj pravi otac

 " Molim te ako nešto znaš reci mi. Moram znati da li je mama stvarno varala tatu " rekla sam a ona je samo klimnula glavom kao znak da će mi ispričati sve. " Ovo je tvoja majka htela da ti ispriča ali nažalost to je palo na mene. Nisam mislila da ću ikad morati da pričam ali izgleda da vas je pronašao" rekla je gledajući me sa dozom straha čekajući moju reakciju. " Čekaj malo, ko nas je pronašao " zbunjeno sam je pitala jer mi apsolutno ništa nije bilo jasno. " Nicolas te pronašao, Sara. Nik je bio velika ljubav tvoje majke ali pre nego što je upoznala Davida. Nakon što su se venčali Nik se pojavio i njeni osećaji su se vratili kao da nisu ni otišli. Malo pomalo su postajali sve prisniji i jedne noći se jednostavno desilo. Sara tvoj otac nije David, tvoj otac je Nikolas. Verovatno je saznao za tebe " rekla mi je. Kada je zavrišila priču samo sam ustala i izašla.

Nisam bila u stanju išta reći ili pitati jer je i ovo bilo previše. Moja osećanja su bila pomešana. Ljubav, bes, ljutnja i tuga su se isticale u svom tom haosu. Nisam znala ni ko sam ni gde sam. Hodala sam tako ulicom dobijajući čudne poglede ljudi koji su prolazili pored mene. Moje bledo lice im je pokazivalo da se nešto desilo ali niko od njih nije zastao upitati šta je bilo. Nikoga ustvari nije  ni bilo briga za mene. A i kad bi me pitali šta bi im odgovorila. Kako bi im objasnila da se moj život srušio nakon samo jedne izgovorene rečenice. Svaki moj korak je bio sve teži, svaki pokret je izazivao neku nelagodu u mom telu iako je sve bilo fizički uredu. Nisam znala kako dalje da nastavim. " Pa naravno " rekla sam naglas i privukla par pogleda na sebe. Setila sam se odakle mi je poznat onaj čovek što sam ga viđala prethodnih dana, tačnije od Davidove nesreće. " Nikolas Doyle " je bilo sve što sam rekla. Tada sam sve povezala. 

" Sara " čula sam da me neko doziva. Okrenula sam se i videla ga. " To si ti " rekla sam mu a on je samo klimnuo glavom i nasmešio se. " Drago mi je što sam te upoznao Sara. To je sve što sam hteo otkad sam saznao za tebe " rekao je i blago me gledao. " Zašto si me pratio?" pitala sam ga iako sam znala odgovor. Morala sam to čuti od njega. " Mislim da ti je Maria sve rekla " rekao je izbegavajući odgovor. " Rekla mi je ali želim to čuti od tebe " odlučno sam mu rekla pokušavajući zvučati odlučno. 

" Ja sam tvoj otac " rekao je bez imalo razmišljanja. Iako sam znala da je tako to mi je bilo neverovatno, nisam htela da verujem u to. Samo sam se okrenula i otišla od njega u nadi da me neće zaustavljati iako je bilo uzaludno. " Sara stani. Moramo razgovarati. " rekao mi je okrećući me ka sebi. " Ne sad , stvarno mi treba vremena. Kad budem spremna javiću se " rekla sam mu i njegova je ruka pustila moju u znak da mogu ići. Bila sam mu zahvalna na tome. Lagano sam hodala dok ispred sebe nisam videla poznatu mušku siluetu. To je bio David. Nisam mu ništa rekla već sam ga zagrlila. Par trenutaka je bio zbunjen ali je onda uzvratio i mnogo mi je prijalo. 

" Hej šta se desilo?" zabrinuto me upitao ali ja nisam imala snage da mu išta objašnjavam. " Možeš mi i kasnije ispričati " rekao mi je dok mi je gladio leđa što mi je prijalo. " Idemo prošetati da se malo smiriš " rekao mi je te me pustio iz zagrljaja. Šetali smo sve do parka i onda smo seli na prvu klupu.      " Danas sam saznala nešto što će promeniti moj život " rekla sam mu nakon duže šutnje. Odlučila sam mu sve ispričati jer mi je to bilo potrebno. Tada je niz moje lice potekla jedna suza koju celi dan zadržavam u sebi. " Danas sam saznala da osoba za koju sam celi život mislila da je moj otac to ustvari nije."

David P.O.V

" Danas sam saznala da osoba za koju sam celi život mislila da je moj otac to ustvari nije " rekla mi je a ja sam samo gledao u nju bez ijedne reči utehe. " Žao mi je " je bilo sve što sam mogao da kažem. Ona me je samo zagrlila. Obavio sam svoje ruke oko njenog sitnog tela i tako smo bez reči sedili. Prijao mi je osećaj koji se pojavljivao svaki put kad je ona pored mene. Tada sam osetio da se trese verovatno od hladoće jer je već kasno. Nisam ni primetio kad se mrak spustio na zemlju. Skinuo sam jaknu sa sebe i pružio je njoj. " Evo obuci ovo " rekao sam joj. " Hvala ti, ali onda je tebi hladno " rekla je tiho ali dovoljno da je čujem. " Ma nije, hoćemo li ići?Izgleda kao da će kiša " rekao sam joj a ona je samo klimnula glavom i blago se osmehnula. Ustao sam i pružio joj ruku.