On je lek za moju dušu

Druga šansa

" Gosp. Harvey vaš otac se probudio " nisam ni sačekala već sam utrčala u sobu. Kada sam videla da me pogledao kamen je pao s mog srca. " Tata, hvala Bogu " prišla sam mu čekajući neki njegov znak da mogu da ga zagrlim.

 " Sara mnogo mi je žao nisam mogao da budem dobar otac. Hoćeš li moći da mi oprostiš?" Samo sam prišla te sam ga zagrlila. " Mnogo mi je žao što nisam bila bolje kćer " plakala sam u očevom naručju nakon već 7 godina.

 " Da li si dobro, boli li te nešto ". Samo je odmahnuo glavom. Ušla je doktorica i rekla mi da moram izaći jer mora da se odmori. " Vratiću se tata, obećavam i da će od sad sve biti drugačije " te sam izašla.

 Ispred vrata me dočekala osoba za koju sam i zaboravila da je tu, Marko. " Mnogo ti hvala što si bio uz mene neću ti ovo zaboraviti " rekla sam mu uz smešak. " Čekaj jel to sad znači da možemo zajedno uz školu " rekao je nakon čega smo se nasmejali. " Idemo do kantine nisi ništa jela od juče " brižno mi je rekao. Pošli smo te smo se celo vreme zezali. " Nego jesmo sad prijatelji " upitao je kao malo dete što je bilo poprilično slatko. " Ma okej jesmo ako ti znači ". Nakon tih reči ustao je te me podigao u vazduh i vrtio. " Dobro, Marko spusti me sad svi nas gledaju kao da smo budale ". " Ok malena ". Trebalo mi je malo vremena da shvatim šta je rekao. " Čekaj malo šta to znači nisam tako mala ". Nikad nisam volela da me zovu tako. To pravo je imala samo moja mama.

Flashback

" Sara, malena moja ustani moraš u vrtić" rekla mi je mama dok me golicala po vratu. Volela sam da me budi na taj način. Imala je nežne i bele ruke kao anđeo.

 " Mama jel mogu još malo, spava mi se " pospano ću ja njoj. " Malena nismo se tako dogovorili, a sad ustani. Vidi Marta je već spremna " Kad sam to čula odmah sam ustala jer kad god nisam ustala na vreme Marta me zezala celi dan za to. 

End of flashback

Kad sam se toga setila zasuzile su mi oči. Onda sam se setila da je Marko sa mnom te sa mnom te sam mu odgovorila " Nisam toliko mala nemoj da me zezaš" već ljutito sam mu rekla. Ne volim kad mi ljudi govore da sam mala. Opet mi nije odgovorio samo je stao pored mene. Ja sam morala podignuti glavu da bih mogla da ga pogledam. " Okej shvatila sam poentu, nećemo više o tome " već ljuto sam rekla i samo sam prošla pored njega.

 " Sara " vikao je za mnom ali nisam reagovala želeći da misli da sam ljuta. Uhvatio me za ruku i okrenuo me sebi. Bila sam mu toliko blizu što je na neki način otežavalo moje disanje iz nepoznatih razloga. Brzo sam odstupila od njega za korak te sam se nasmejala. Kad je video da nisam ljuta samo je otpuhnuo kao da mu je laknulo. " Mislio sam da si stvarno ljuta na mene, nemoj to više da radiš ". " Mala " dodao je na šta sam se nasmejala. Čak i to lepo zvuči kad izađe iz njegovih usnica al ipak tako me samo mama zvala. " Molim te nemoj više da me zoveš malena " rekla sam te sam nastavila da hodam. " Zašto, ja mislim da je veoma slatko " pogledao me kao da je čekao moj odgovor. " Duga priča samo te molim nemoj više " nisam htela o tome da pričam jer, iako je prošlo 7 godina još to je bolna tema. To mogu da razumiju samo oni koji su izgubili nekoga. 

" Reci mi zašto ti smeta taj nadimak " opet je nastavio ispitivati. On stvarno ne zna odustati. 

" Zato što "...