On je lek za moju dušu

Prazna kuća

" Slobodna si možemo ići, sredio sam sve " rekao mi je David. Nisam imala snage ništa da mu kažem već sam samo krenula. " Moj auto je ovde, odvešću te kući " rekao mi je. " Hvala ti što si bio uz mene " rekla sam mu. Došli smo do auta te mi je on otvorio vrata. Samo sam sela unutra i čekala da on pređe na vozačevo mesto. 

" Road 211 je ulica u kojoj živim. Jel znaš gde je to " upitala sam ga. " Stvarno, pa i ja živim u toj ulici " rekao mi je ushićeno. Nekako mi je bilo drago zbog toga. " Pa to znači da smo komšije " ponovo će David. " Izgleda da jesmo " je bilo sve što sam mu rekla. Stvarno je bilo čudno. Prvo se pojavio Marko pa sad David. Pored obojice se osećam čudno, ali pozitivno čudno ako je to moguće. " Pa stigli smo. Je li ovo tvoja kuća " upitao me. Potvrdno sam klimnula glavom i krenula da otvorim vrata. " Čekaj " uzviknuo je David te izašao iz auta i brzo prešao na moju stranu. Samo sam gledala šta radi a onda mi je otvorio vrata i pružio mi ruku da izađem. Krenula sam da se smijem jer mi je sve ovo bilo novo i nekako sam se fino osećala da mi neko pruža pažnju. " Pa gospođice izgleda da je ovo rastanak za danas. Ako ti nešto bude trebalo samo me zovi i doću " rekao je te sam ga pogledala još jednom pre nego što sam ušla u kuću. 

Sva ona dobra volja, osmeh na mom licu su isčezli kada sam ušla u kuću. Celi dan sam potiskivala i odbacivala činjenicu da sam ostavljena. Pokušavala sam da zaboravim u nadi da će se vratiti ali kad sam ušla u kuću moje nade su potonule. Korak po korak sam išla na sprat i nesvesno završila u tatinoj sobi. Nisam bila tu odavno, sve je izgledalo isto kao i uvek samo njega nije bilo. Ostavio je sve svoje stvari. Sela sam na krevet i uzela sam njegov jastuk u nadi da je ostavio bar svoj miris na njemu. 

" Zašto tata, zašto? " kroz suze sam ponavljala u želji da dobijem odgovor. " Zašto si me ostavio? " sad sam se već derala. Zagrlia sam njegov jastuk i legla sam na krevet. Plakala sam dugo u noć dok više ni moje oči nisu mogle izdržati pa su se sklopile. 

Budi me jaka svetlost koja dopire kroz prozore. Otvaram oči i vidim da se nalazim u drugoj okolini. Tada shvatam da sam  zaspala u tatinoj sobi. Polako ustajem iz toplog kreveta i krećem u svoju sobu. Još jednom bacam pogled na tatinu sobu. " Zbogom tata " tiho kažem, pustim suzu i zatvorim vrata njegove sobe te uđem u svoju.

 Ljubičasti zidovi, slike moje porodice, krevet ormar, razbacana odeća i par jastuka činili su moju sobu. Otišla sam u kupaonicu i stala pred ogledalo. Uplašila sam sama sebe, podočnjaci do poda i raščupana kosa, kao da sam pobegla iz ludnice. Morala sam podhitno da se dovedem u red. Umila sam se i obavila jutarnju higijenu.

" Hvala Bogu pa je subota. Ne bih mogla ići ovakva u školu a ne smem više propustiti " pričala sam sama sa sobom. Preko noći, kada sam izbacila iz sebe sve što me mučilo, odlučila sam da vratim sjaj u svoj život. " Nema više stare Sare " ljutito sam pogledala u odgledalo i rekla svom odrazu. Odlučila sam prodati sve tatine stvari jer mu očigledno neće trebati. " Sredila si kosu, sad moraš još lice " rekla sam opet sama sebi. Uzela sam šminku i počela sa ulepšavanjem svoga lica. Kada sam završila, stala sam pred ogledalo i divila se sama sebi ( imate sliku ). Odlučila sam promeniti svoj imidž. " Počeću od kose " odlučno sam rekla. Obukla sam jaknu i izašla iz kuće.

" Hej Sara " čula sam da me neko doziva i okrenula sam se. Iza mene se stvorilo nasmešno Davidovo lice. " Oh Davide, šta radiš " upitala sam ga. Bilo mi je drago što sam ga videla. " Krenuo sam na trčanje, a onda sam video tebe " odgovorio mi je i pogledao me svojim smeđim očima. " Pa uživaj, drago mi je što sam te videla ali stvarno žurim. Videćemo se " rekla sam mu. " Ok pa vidimo se " rekao mi je te otrčao. Gledala sam ga malo dok se udaljavao a onda sam shvatila da buljim u njega a onda sam se okrenula i krenula. 

Tada sam začula još jedno dozivanje te sam se okrenula. Iza sebe sam videla Marka. " Hej kako si, kako si spavala " upitao me zabrinuto. " E dobro sam, hvala ti na pitanju ali stvarno moram biti negde pa ćemo pričati neki drugi put " rekla sam mu okrenula se i otišla. Nisam mogla biti u njegovoj blizini znajući da ima devojku. To mi je teško padalo iako nisam znala zašto. Ušla sam u moj omiljeni frizerski salon kod nekadašnje mamine najbolje prijateljice. 

" Hej teta Maria. Kako si?" upitala sam je a ona me je zagrlila. " Oh Sara, tako mi je drago što si došla nisam te videla par dana " rekla mi je nežno. Mnogo sam voljela tu umiljatu ženu. " Šta ima novo kod tebe, kako je David( oni koji ne znaju Sarin otac ) " pitala me nakon čega je moj osmeh odmah napustio moje lice. " David je otišao pre neki dan " rekla sam joj ljutito. Nisam htela ni njegovo ime da izgovaram. Da li sam spomenula da je teta Maria Miina mama?

" Kako misliš otišao, gde je otišao " zabrinuto će ona. " Ne znam gde je otišao, pokupio se iz bolnice nije ni imao snage u lice mi reći da me ostavlja već je napisao pismo " rekla sam joj već malo blaže jer mi je bilo teško pričati o tome. " Oh draga žao mi je. Nisi zaslužila ništa od toga. Gde ćeš sada biti " pitala me sa žaljenjem. Oduvek sam mrzila da me drugi sažaljevaju ali nisam mogla tome ništa jer su me uvek žalili. " Ostaću u svojoj kući. Kome bih mogla otići kad nemam više nikoga " već tužno sam joj rekla. Nije mi ništa više rekla, samo me zagrlila i bila sam joj zahvalna na tome jer je znala kako me boli pričati o tome. " Kad se Mia vrati poslaću je tebi da bude s tobom par dana. Mora da je strašno biti sama u toj kući " rekla mi je. " Nego nećemo o tome. Ja sam došla kod tebe jer hoću promenu, hoću da mi skratiš i obojiš kosu " rekla sam joj a ona je samo potvrdno klimnula glavom. " Hajde sedi ovde. Koju boju bi htela?" pitala me. " Mislila sam svetlo smeđu " nekako sam rekla kao da tražim dopuštenje. " Smeđa će biti savršena " nasmešeno će ona meni.

 " Teta Maria, ti si bila mamina najbolja prijateljica oduvek i znaš sve o njoj " rekla sam i malo se zaustavila čekajući njenu potvrdu. Ona mi je samo klimnula glavom i ja sam nastavila. " Kada je David ranjen na mestu gde je ležao našla sam maminu sliku sa nekim čovekom. Mislim da se zove Nikolas Doyle " rekla sam i pogledala u nju. Njeno lice je na pomen njegovog imena promenilo boju. Njen izraz lica više nije bio blag kao inače već se mogla videti doza tuge. " Molim te ako nešto znaš reci mi. Moram znati da li je mama stvarno varala tatu " rekla sam a ona je samo klimnula glavom kao znak da će mi ispričati sve.

Šta će Sara saznati, kakvu ulogu u njenom životu ima Nikolas saznajte čitajući. Nastavak će verovatno biti tek u utorak ili najkasnije sredu.