" Draga Sara " započeto je pismo rečima koje sam čula bezbroj puta i to od onih koji su me napustili. "Ako čitaš ovo pismo znači da si napokon saznala istinu o tvom pravom ocu. Mnogo mi je žao što ovo moram da ti kažem preko pisma ali znam da neću dočekati jer me oni traže i uskoro će me naći. Tvoj otac je Nikolas Doyle. Znam da će ove reči da te povrede jer sigurno i dalje poričeš istinu. Ja sam Davida volela i dalje ga volim, ali je Nik bio moja ljubav. Znala sam da on nije sposoban da bude otac jer ni sam nije bio sazreo pa sam odlučila da nastavim sa Davidom. Nikad nisam htela da ga obmanjujem i lažem ali to je bilo potrebno da bih tebe sačuvala od Nika. Znam da to sad ne možeš da shvatiš ali Nikovu porodicu čine opasni ljudi koji bi uradili sve da dobiju ono što žele. Pošto čitaš pismo znači i da su na kraju dobili ono što žele, mene. Bila sam srećna što sam mogla da budem majka tebi, tako divnoj i pametnoj devojčici. Nikad nemoj da se menjaš malena moja. Ako te Nik pronađe i kaže da se promenio ne veruj mu mila kćeri jer on nije sposoban da se promeni. Ukoliko budeš želela da saznaš zašto govorim da nije dobar čovek, otiđi kod Marie i ona će ti sve ispričati. Tvoje saosećanje za druge i njihove probleme je tvoj najveći dar i nosi ga uvek sa sobom. Voli ljude oko sebe i ceni svoj život, uvek sledi svoje srce. Nikad nemoj pogrešiti kao ja i poverovati čoveku kao što je Nik. Nastavi svoj život, jer ljudi zaslužuju da vide svetlost koju ti poseduješ. Voli ljubavi moja, jer bez ljubavi nema života. Moj poslednji savet za tebe, ljubavi moja. Volim te i čuvaj se malena moja.
Zauvek tvoja, mama. "
Kada sam završila sa čitanjem, pismo sam stavila na grudi i čvrsto ga stisnula dok su se suze spuštale niz moje lice. Samo sam sedila na podu svoje sobe i dalje pokušavajući shvatiti sadržaj pisma. Sva bol koju pokušavam da potisnem iz dana u dan je sve jača i veća. Tada sam se osvrnula oko sebe i shvatila da sam sama na ovom svetu, da iza mene nema oslonca koji će me prihvatiti kad krenem padati i povratiti me na pravi put. Kako bih volela da je samo još jednom vidim, da se bar oprostim od nje kao što je ona od mene. Pismo koje je ostavila je na neki način i bilo oproštajno samo što je stiglo prekasno. Rane na mom srcu su sve veće i verovatno nikad neće zaceliti. Tada sam videla senku kako prolazi pored prozora i uskoro se začulo zvono na vratima. Nisam imala snage da pričam ni sa kim pa sam ostala sediti na podu i dalje privijajući pismo uz svoje srce kao da će ono umanjiti bol ali nije samo ga je povećalo.
" Sara dušo znam da si unutra, vidim te " viknula je teta Maria. " Molim te otvori, brinem se za tebe. " Hah kako ironično, svi mi govore kako se brinu a stalno me lažu i povređuju. Beživotno sam ustala sa poda i odvukla svoje noge do vrata. Kada sam ih otvorila ugledala sam zabrinuto lice teta Marie. " Sara mnogo mi je žao " rekla je i privukla me u zagrljaj. Moje suze su ponovo potekle i teta me još jače zagrlila. " Ššš biće sve u redu. " pokušavala je da me uteši a ni sama nije verovala u to. Sklonila se sa vrata i pošla do sobe. " Hajde sedi ja ću ti skuvati čaj " brižno je rekla i otišla u kuhinju. Nisam mogla a da se ne pitam zašto se meni sve ovo dešava, zar nisam jednostavno ja mogla da poginem umesto njih dve. I na samu tu pomisao opet sam počela plakati. Nije postojao niko ko bi mogao da me uteši, sem jedne osobe koja više nije tu, moja draga mama.
Moram saznati nešto više o njemu, pomislila sam i brzo uzela laptop sa stola. Dok sam čekala da se upali smišljala sam šta da ukucam da ih nađem, moju pravu porodicu. " Napokon " rekla sam nakon što se upalio i brzo ušla na internet. " Doyle family " govorila sam i kucala. Tada je izbacilo razne slike, novinske članke i podatke o svima s tim prezimenom. " Bolje da ukucam Nikolas Doyle " dosetila sam se i brzinski ukucala. Izbacilo je sliku njega sa dva momka. Ušla sam u sliku i videla da su to njegovi sinovi, Mario i Daniel koji su stariji od mene. " Teta Maria " pozvala sam je a ona je dotrčala do mene.
" Šta je bilo Sara " upitala me zadihano. " On ima dva sina koji su stariji od mene." pokazala sam joj sliku ali se ona nije iznenadila. " Znala si, zar ne?" pitala sam je i ona je klimnula glavom. " Nisam znala kako da kažem tvojoj mami ali onda je Nik pogrešio i nisam ni morala. Ona je mislila da ju je ostavio jer je neozbiljan " rekla je i ostavila me začuđenu. Nisam znala šta da kažem. " Da li je njegova porodica stvarno opasna ili je to još jedna laž u nizu " pokušala sam zvučati što više drsko da bi mi dala odgovor. " Nije " je bio njen odgovor. Ni moja jadna mama nije znala kako je obmanjuju. " Moram ići " izjavila sam i otišla ostavljajući je zbunjenu ali me nije mnogo zanimalo. " Sara " pozvao me Marko.
YOU ARE READING
On je lek za moju dušu
RomanceFlashback Sve je pocelo kada je mene i moju sestru majka vozila kući sa časova klavira. "Sara, vrati mi to, moje je" rekla sam sestri. "Smirite se vas dve" rekla nam je majka. To je bilo poslednje sto sam čula. Nakon te veceri moj život se promenio...