Nesvesno sam rekla da smo porodica i sama sam sebe začudila ali je bio stvarno dobar osećaj to reći. " Možemo negde na piće " rekao je Marko i nakon par sekundi razmišljanja svi smo prihvatili. Mario je zaustavio auto pored kafića u koji sam često išla sa Miom. " Ne pamtim kad smo bile ovde " rekla sam Mia a ona je samo klimnula glavom. Marko je otvorio vrata i pustio nas dve da prođemo a dok je Mia prolazila pored njega namignuo joj je. Mene je nešto preseklo i samo sam prošla pored njih ne obraćajući pažnju.
" Odakle si " upitao je Marko gledajući u Maria. " Oh nikad nisamo bili na jednom mestu ali sam rođen u San Francisku " odgovorio je. " Marko nikad mi nisi rekao odakle si ti?" upitala sam ga a on se unervozio iz nekog razloga. " Pa ja sam došao iz San Diega zbog majčinog posla " odgovorio je i skrenuo pogled. Tada je do nas došao konobar kojeg prvi put vidim ali opet nisam dugo bila ovde. "Izvolite " rekao nam je i krenuo zapisivati naše narudžbe. " Sara gde si se ti skrivala ovih dana nema te od petka?" upitao me Marko a Mario me samo pogledao. " Kako od petka, s nama si od subote?" gledao me isčekujući odgovor a ja sam pokušavala da se setim gde sam bila. " Oh bila sam kod komšija, nisam mogla biti sama i oni su se ponudili da ostanem kod njih " rekla sam nervozno jer je to bilo veče kad sam ostala kod Davida.
U tom trenutku se na vratima pojavljuje smeđokosi momak koji je razlog što sam malopre lagala brata. Ušao je David. Prstima je prošao kroz svoju već raštrkanu kosu i time izazvao poglede devojaka koje su bili u okolini. Da pogled ubija sve bi one bile mrtve jer su gledale u ono što je zabranjeno. "O čemu ja pričam, on nije moje vlasništvo" pomislila sam i nasmejala se toj pomisli. Tada sam shvatila da svi gledaju u mene jer se smejem svojim mislila, kao da sam pobegla iz ludnice. "Primeti me, primeti me" molila sam se u sebi da se okrene i da me vidi i baš u tom trenutku se on okreće i pregleda okolinu dok se nisam susrela sa njegovim smeđim očima. Osmehnuo se šmekerski i laganim hodom je krenuo prema nama.
" Šta ima cimerko?" upitao me i nežno spustio poljubac na moj obraz. Celo moje telo se zapalilo iste sekunde kad je to uradio. Ostala sam bez teksta, pokušavajući mu odgovoriti ali reči nisu izlazili. " Hej evo malo odmaram posle škole, ti?" uspela sam da se saberem i da dam odgovor na pitanje. Još uvek sam osećala njegov poljubac na svom obrazu a njegov miris se uvukao u moje nosnice. " Drago mi je što sam te video " rekao je i krenuo da ide. " Sedi sa nama " ispalila sam kao iz topa i svi su odjednom pogledali u mene. Ni sama nisam bila svesna kako sam uspela to da izgovorim ali jesam i bilo je olakšavajuće jer bih žalila da je otišao. " Ne želim da vas ometam, vidim da uživate " rekao je gledajući me pravo u oči. " Ne smetaš naravno, sedi slobodno što nas je više to bolje " rekao je Mario kada je video moj molećivi pogled da nešto kaže. David je prineo stolicu i smestio je pored moje i seo je.
" Kako ti je mama, Davide?" upitala sam ga jer mi je ta žena za kratak period prirasla srcu. " Stalno pita za tebe kad ćeš opet doći, tako da jedan dan moraš da nas posetiš " sa osmehom je rekao. " Ni jedna devojka joj nije bila draga kao ti " nadodao je. " I ona je meni stvarno prirasla srcu, stvarno imaš sreće" rekla sam mu i primetila sam da svi gledaju u nas kao da su s Marsa pali jer nemaju pojma o čemu pričamo. " Rekla sam vam da sam u petak ostala kod komšija a David je slučajno moj prvi komšija " pojasnila sam. " Ja sam Mario " predstavio se on kad je shvatio da nije i pružio je ruku." Šta bih dala da ja osetim njegovu ruku u svojoj. " ponovo razmišljam o glupostima. " Ja sam Mia, a ovo je Marko " rekla je ona i pokazala rukom na Marka. On je pocrvenio u licu stežući mišiće ali ne znam zašto. " Mi smo se već upoznali, kad je Sara bila u bol.." rekao je David i na pola rečenice jer nisam rekla nikome da sam bila u bolnici.
" Kad je Sara bila gde?" upitao je zabrinuto Mario. " Sara odgovori mi " rekao je a ja sam se stresla od njegovog grubog glasa. " Pa to je bilo nakon što je tata, hoću reći David otišao nije mi bilo dobro pa su me odvezli do bolnice ali nije bilo ništa " odgvorila sam spuštajući pogled jer nisam htela gledati njegov izraz lica. Sedili smo još pola sata a onda sam predložila da idemo kući jer sam bila umorna. "Mario ja idem kući malo " rekla sam mu a on se samo okrenuo i pogledao me. " Otkud sad to?" upitao me. " Nedostaje mi kuća. Mario ja sam u njoj odrasla " rekla sam mu. " Okej odvešću te, uđi u auto " naredio mi je. " Ja je mogu odvesti, svakako živimo u istoj ulici " gledao ga je David i Mario je samo klimnuo glavom. Krenula sam da idem ali me on uhvatio za ruku i okrenuo prema sebi. Tada je uradio nešto što nisam očekivala, zagrlio me. " Pazi šta radiš i bez gluposti " šapnuo mi je i pustio me iz zagrljaja te me poljubio u čelo. " Sutra ujutro dolazim po tebe da idemo u školu, budi spremna neću te čekati " vikao je jer smo već bili kod Davidovog auta. Mahnula sam mu i ušla u auto.
" Pa sad možemo otići i do mene, moja mama nas već čeka " obavestio me iako me nije ništa pitao. "Kako si mogao reći ženi da ću doći a da me ni ne pitaš " pokušala sam zvučati ljuto ali nisam mogla izdržati pa sam se nasmejala. " Ajde ionako mi duguješ priču, ko je onaj momak " rekao je a ja sam uzdahnula. " Ok ali trebaće nam dobrih dva sata jer je to stvarno komplikovano " rekla sam mu. " S tobom i komplikovano prihvaćam " rekao je i totalno me zbunio. Šta je hteo sa tim da kaže?
Šta mislite ko je Sarin tajni obožavatelj, kako vam se čini do sad?
https://www.wattpad.com/story/71249932-samo-sklopi-o%C4%8Di čitajte ovu priču.. Hvala
YOU ARE READING
On je lek za moju dušu
RomanceFlashback Sve je pocelo kada je mene i moju sestru majka vozila kući sa časova klavira. "Sara, vrati mi to, moje je" rekla sam sestri. "Smirite se vas dve" rekla nam je majka. To je bilo poslednje sto sam čula. Nakon te veceri moj život se promenio...