On je lek za moju dušu

Untitled Part 50

" Mama " rekla sam i njene oči su se otvorile. " Sara " rekla je teško. " Mama ustani nije ti ovde mesto. Treba još toga da proživiš " govorila sam joj. " Bebo moja došlo je  moje vreme. Ovo je moja kazna što sam te ostavila i sad te opet gubim. " rekla je. " Tvoja sreća mi je bila najvažnija, kao i sreća tvoje sestre i sad je. Nadam se da ćeš naći snage da mi oprostiš što sam te ostavila " govorila je. Tada je ušla Marta sva u suzama. " Mamice moja. " rekla je i briznula u plač. " Dođi srce moje maleno " rekla je mama. 

Ona je pritrčala i čvrsto je zagrlila. " Š-š-š sve će biti uredu. Kod kuće si, imaš oca i sestru. Osloni se na njih ljubavi moja " tešila je mama. Kad sam ih videla tako zagrljene i ja sam poželela da ih zagrlim ali je moj ponos stao na put pa sam ostala na mestu. Bože Sara, majka ti tu umire a ti gledaš na ponos. Priđi im tamo i pokaži sestri da si uz nju sad kad te najviše treba. Onda sam im prišla i gledala u njih. " Dođi " rekla mi je. Zagrlila sam ih obe i krenula sam da plačem. Osetila sam ono što mi je poslednjih godina trebalo, ljubav moje majke koja će još malo da ode od mene samo što će ovaj put to biti zauvek. 

" Možete li da pozoveš tatu Marta?" pitala je i ona je izašla. " Ona te treba, budi uz nju Sara. Period koji sledi najviše će nju pogoditi. Znam da ti još uvek ne znaš kako da se osećaš u vezi mene ali ona, ona je odrasla sa mnom i ja sam za nju jedina porodica. Pomozi joj da nađe oslonac u životu, budi njen oslonac ako treba. Znam da je još rano da tražim od tebe da mi oprostiš ali izgleda da nemam vremena da čekam zato te molim da mi kažeš da mi opraštaš. Neću moći da budem mirna dok mi ne oprostiš. Moj najveći greh je bio što sam ostavila tebe a ujedno je  bio i najbolja odluka koja sam mogla da donesem da ti budeš sigurna. Najviše bi volela da mogu da vratim vreme da sve bude drugačije, da mogu da promenim tvoju sudbinu. " rekla je i zakašljala se. " Nemoj se opterećivati, moraš odmarati. Biću tu za Martu, neću je ostaviti samu nikad. Obećavam ti. Volim te mama, mnogo te volim. Uvek sam te volela i uvek hoću. Tvoje mesto je u mom srcu ispunjeno sa onom ljubavi  koju sam imala kad sam bila dete. Neke stvari neću moći da zaboravim ali mogu da ti oprostim jer si me činila najsrećnijim detetom kad si bila pored mene. Čak i kad si otišla sama uspomena na tebe me je usrećivala tako da, hvala ti mama za sve lepe godine, trenutke i uspomene koje su ispunile moje srce ljubavi i srećom. " rekla sam joj krroz suze. 

" Tako je dobar osećaj čuti to od tebe. Sad mogu da odem na miru, čuvaj sestru a ja ću čuvati vas sa druge strane. " rekla je i zaklopila oči. Čuo se zvuk koji je označio kraj života moje majke, zvuk koji mrzi svaka osoba, ona koja ga je čula i ona koja nije. Doktori su krenuli da utrčavaju unutra ali ja sam znala da je gotovo,  moje majke više nema i niko je ne može vratiti. Počela sam da vrištim od boli koje je prošla kroz mene kao da me pogodila strela pravo u srce. Doktori su je prekrili belim prekrivačem i konstatovali njenu smrt. Za mene vreme kao da je stalo, nisam se mogla pomeriti kao da sam zaboravila disati pričati, stajati i sve što sam ikad znala. Krenuli su da je voze a ja sam gledala za njima bledo gledajući svaki pokret. Tada je iz njene ruke ispalo nešto, videla sam ga ali nisam bila u stanju da ga pokupim. 

Šta je ispalo iz ruke Sarine majke saznajte u nastavku. Izvinite što čekate nastavke ali imam previše obaveza.

Pročitajte moju drugu priču, Novi život. NAdam se da će vam se svideti.