Flashback

Part 7

"26.04.1989.

Nisam dugo pisao. Upozorio sam te na to hahahah. Trebalo mi je malo vremena da se uklopim u sredinu i sto je najvaznije ,dobio sam sobu.Vreme je prelepo.Obozavam april.Polako se pojavljuje leptirici i postaje toplije. Svi zajedno izlazimo i sto je najsjajnije nikada nam nije dosadno.U blizini kuce smo pronasli stari ,ispraznjeni bazen .Vec nekoliko dana se skupimo posle skole i odemo tamo. To je jedino mesto gde smemo da "divljamo". Vec sada ga zovemo "nase mesto".Ako se pitas sta radimo tamo ,ni mi sami ne znamo .Vozimo biciklu u krug,igramo trule kobile ,crtamo grafite po zidovima bazena,setamo u prazno ,a Jin sve to snima.Zeli da pokaze roditeljima kada se budemo vratili kuci. Najvaznija stvar jeste da se smejemo....a smejemo se samo dok smo zajedno. "

-Tessa ,jesi li ustala? - cuo se bakin glas iz prizemlja. Zar je vec svanulo?

-Jesam ,ostacu ovde,citam. - uzvratila sam joj i hitro ustala sa stolice. Zatvorila sam dnevnik i stavila ga ispod kreveta.Procitala sam mali deo Jungkook-ovog dnevnika . Na nekako nestvaran nacin opisuje svoje prijateljstvo. Kao osoba koja nikada nije imala pravog i iskrenog prijatelja mogu reci da sam ljubomorna na njih sedmoricu.
Odlucila sam da odspavam malo da bih kasnije mogla jos da citam .
**************
-Ajde oblaci se,vodim te sa sobom. - Jungkook me bukvalno izvlacio iz kreveta. Glas mu je bio bas lep i sarmantan. Slika je bila tako jasna i mogla sam da vidim tacno sve njegove crte lica.
- Kako mogu da te cujem? Kako mogu uopste da osetim tvoj dodir? -

trebalo mi je par sekundi da ukapiram da je nesto cudno.

-Jer sanjas ,dok sanjas mozes sve. Kao sto sam i ja trenutno ziv-

Nasalio se na svoj racun i poceo da se smeje. Njegovo smejanje je iskreno bilo vrlo lepse bez tona. Nisam se smejala jer mi je bilo glupo.
-Ajde pozuri cekaju nas.-

-Ko? -

-Oni.-

Ko su oni uopste? Izasao je iz sobe i ostavio me da se spremim.
Obukla sam se vrlo obicno . Starke ,farmerke i majica.
Sisla sam polako niz stepenice i izasla na vrata . Zakljucala sam .
-Jos uvek ga cuvate ispod saksije.-

Konstatovao je i osmehnuo se.
Krenuli smo niz ulicu .
-Znas,ponekad uzmem i brojim ove kocke jer imam osecaj da tako automatski nesto ostaje iza mene-

Rekao je i odusevio me,jer nikada nisam razmisljala koji je zapravo razlog mog brojanja kocki.
Kod velikog drveta smo skrenuli desno i nastavili uzanom stazicom. U daljini se cula buka i smeh . Bila sam primorana da se savijam jer su se grane raznog drveca skoro spustile na zemlju. Napokon smo nasli put iz ovog "tunela".Galama je sada bila poprilicno jasna. Jungkook je izasao prvi i stao. Provirila sam svoju glavu i ugledala veliki bazen .
-O Boze ,izgleda lepse nego sto sam ga zamisljala-
rekla sam i stala pored njega.
-Je l stigla?-
Cuo se glas nekoga iz bazena.