Flashback

Part 10

-Eej je l si tu? - Setala sam pogledom po sobi i trazila Jungkook-a.
-Ajde ,pojavi se molim te.Imam mnogo stvari da te pitam dok se baba ne vrati.
Na te reci se opet pojavila jaka svetlost. Ispred mene se stvorio hologram zvani Jungkook. Klimnuo je glavom u znak pozdrava.
-Ne razumem neke stvari iz dnevnika ,moram da te pitam nesto.-
Nisam cula ali sam iz njegove reakcije shvatila da je uzdahnuo. Sklopio je ruke,naslonio glavu na njih i zatvorio oci.
-Ne mogu sada da spavam. Bukvalno sam se probudila pre sat vremena. -
Slegnuo je ramenima. I nestao.
Zasto je otisao i zasto je bio toliko odsutan?Moracu da uradim ono sto je rekao. Ne moze samo ovako da me ostavi bez informacija. Vratila sam dnevnik ispod kreveta i legla. Mucila sam se dok se nisam uspavala.

********************************
-Ipak si me poslusala? - rekao je i smejao se.
-Zasto si samo tako otisao?-pitala sam i uspravila se u sedeci polozaj.
-Znao sam da ce da upali. -rekao je i seo kod mojih nogu. Dogurao se rukama do zida i naslonio ledja na njega. Uradila sam isto sto i on i sela pored njega.
-Pitaj?-rekao je i pogledao me.
-Sta predstavljaju grafiti?Da li je kuca iz dnevnika kuca moje bake?Zasto ne mogu da te cujem kada se pojavis? Kako je moguce da sam svesna svojih snova?Sta se tacno desilo 01.09.1991. I 03.09.1991.?? Zasto? Kako?- brzo sam govorila jer sam zelela da pitam sve sto me interesuje. Ne zelim da zaboravim nesto.Krupno je uzdahnuo i zatvorio oci. Naslonio je glavu na zid.
-Da,to je ta kuca.Nisam ni stigao da mu dam ime- nesmejao se.
- Grafiti predstavljaju ono sto nas je pojelo. - Napravio je pauzu i stegao zube.
-Tesko mi je da pricam,veruj mi . Na ostala pitanja imas odgovore u dnevniku.Kad ga budes procitala,objasnicu ti ako nesto ne bude jasno. -
Oci su mi se zasijale. Videlo se da mu je tesko.Ne zelim da ga mucim i teram ga da mi. Stustio je glavu i uhvatio me za ruku.
-Je l hoces da idemo negde? Pocinjem da se jezim od ove sobe. Trebalo mi je dosta da je zaboravim .-
-Ajde.-
-Je l hoces da odemo do zgrade?Zelim da ti pokazem nesto sada ali da mi obecas da ces otici sutra sama do tamo. - rekao je i ustao ,povlaceci i mene sa sobom.

-Obecavam.-klimnula sam mu na sta je on otvorio vrata i rukama mi pokazao ka izlazu.Silazili smo niz stepenice koje kao po obicaju i sada skripe.

-Eto koliko traje njegova popravka.-Krenuo je da se smeje .

-Cija?-

-Namjoon-ova.Decko je tvrdio da moze nesto da popravi i da to vecno ostane tako.-

Slucajno sam bacila pogled na kaledar i videla da je 1991.godina.Zastala sam zbunjena sto je nateralo Jungkook-a da se vrati par koraka u nazad i pogleda me .

-Sta je ovo?-Pokazala sam rukom na kalendar.

-Aaa da zaboravio sam da ti kazem .Razlog zbog kog sam ovako jasan i prelep i to sto me cujes jeste sto sam jos uvek ziv .-

-Kako je to moguce?-

-Ti si to zelela.Ozivela si sve nas ,ne samo mene.Rekao sam ti da u snovima mozes sve .-

×××××××××××××××××××××××××××××××
Nije me bilo neko vreme, sorry. Evo 10og parta. Delite ff ✌ vote
×××××××××××××××××××××××××××××××