-Sve mi je jasno. -rekla sam i otvorila veliki prozor u svojoj sobi.
-Pretpostavio sam.-
Sela sam na stolicu pored njega ,dok je on lezao na krevetu.
-Je l se kajes?-usudila sam se da pitam.
-Ne znam .-odgovorio je brzo kao da je jedva cekao da ga to pitam.
Iskreno ni sama ne znam da li bih se ja kajala.
-I?-pogledala sam ga dok sam neprestano vukla kraj svoje majice.
-Sta "i"?-
-Sta je sledece? Mislim...nije valjda ovo kraj??-
-Izgleda da cu morati da te razocaram.-ustao je i izasao iz sobe.************************************
-Zavrsila je .-rekao sam i bacio jaknu na kauc.
-Kako ces da joj kazes?-Namjoon je prebacio svu svoju paznju na mene.
-A pa necu joj reci nista.-nasmejao sam se dok ja stavljao noge na sto.
-Kako mislis neces?. -Suga me zbunjeno gledao.
-Pogresna je. Ne zelim da trosim reci na nju.Nije ona stvorena za to.-
Itekako jeste ,ali previse je simpaticna.... ne zelim da rizikujem da nestane.
Ustao sam.
-Slusaj me mali,pokusaces pa makar ne stigao ti do prvog pravila. Je l ti jasno??- Jin je bukvalno vristao na mene. Nisam ga nikada video tako ljutog.On najvise ovo zeli od svih jer ako se sve opet vrati u normalu spasice nas.
-A sta ako ne zelim?? -
Osetio sam kako mi se na pola recenice teska pesnica odbija o obraz.Pao sam bukvalno na pod.
-Ne mozes da ne zelis. Moras.-rekao je i brzo izasao iz zgrade. Je l on mene to uradio?? V je pokusao da mi pridje i pomogne da ustanem ali sam ga vrlo drsko odgurnuo.
-Sredi se i vracaj se tamo dok jos spava. Znas sta je prvo? -J hope je pitao gledajuci u vatru.
-Da-************************************
JUNGKOOK-Tess?Tessa gde si?-Nalazim se u velikoj beloj dvorani. Oo Boze ..sta sanja ova devojka? Odjednom se ispred mene stvorio veliki koncertni klavir . Okrenuo sam se i video kako ljudi polako pocinju da ulaze kroz velika vrata ove dvorane. Posedali su pa sam i ja zauzeo mesto u prvom redu. Iznad moje glave je visio veliki luster skoro iste velicine kao plafon . Bio je bas veliki i svecan. Nasmejao sam se na pomisao koliko je zapravo ova devojka cudna. Verovatno nije ni svesna da jednim pokretom ruke mogu da ucinim da sve ovo sada nestane......a i sta sanja ona ovo uopste??
Svetla su se pogasila ,a jedno koje je ostalo upaljeno jeste ono koje osvetljava klavir. Pojavila se i ona. Imala je crne duboke farmerice,kratku belu majicu i crvene starke..Ljudi su poceli da aplaudiraju i skandiraju njeno ime. Kada se buka stisala,poklonila se i posla da sedne za klavir.
-Sta si to obukla debilu??.-direktno se okrenula ka meni ,jer mi je verovatno prepoznala glas, dok su se iz publike cula saputanja.
-Sta trazis ti ovde??? Pusti me da sanjam sta zelim. -gledala me je ubilackim pogledom .Osmehnuo sam se.
-Izvini,izvini ...evo vraticu sve kako je bilo-
Pucnuo sam prstima i opet video nju kako izlazi obucena kao za redovne setnje pijacom sa njenom bakom.
-Najlepsa si Tess... ja sam tvoj najveci fan...daj mi autogram Tess -poceo sam da vicem ona se samo ukocila i 3 sekunde nakon toga pocela da me juri dok sam ja bezao iz dvorane.××××××××××××××××××××××××××××××××
Čitajte,delite ff✌vote
××××××××××××××××××××××××××××××××
YOU ARE READING
Flashback
FanfictionO smrti sedmorice momaka se nakon 25 godina ponovo prica.Da li ce misterija napokon biti resena?