Flashback

Part 15

01.09.1990.

Kisa lije ,tmurno je i mrtvo bas kao i ja upravo.Sedim sam u sobi .

Ne mogu da opisem bol koji osecam,izdaju,ocaj.Ne znam sta je ovo.Kako je moguce da sam za ovo tek sada saznao ?Zasto mi niko nije rekao nista ranije?I kakav je to izgovor "zeleli smo da te postedimo" Cega?Budale ,kao da su mogli vecno da kriju da mi najbolji prijatelj ima rak pluca.Osecam kako mi suze same liju niz obraze .Ko zna do kada bi krili ovo od mene ,da slucajno nisam cuo kako komentarisu.Sve je beznadezno sada ,ne postoji vise nista sto moze da nas spasi.Ovo je raspad sistema,zelim da odem negde daleko i izurlam se .Svi placu,niko ni sa kim ne razgovara,Jin je u bolnici.....a mislio sam da ima upalu pluca.Osecam kako mi dusa bukvalno izlazi iz tela i napusta me .Ovo mi je najgori rodjendan.Ne verujem da cu ti pisati vise.

06.09.1990.

Razmislio sam dobro o svemu.Moje stanje se nije promenilo,a ni stanje ostalih nije na zavidnom nivou.MORAMO DA SE BORIMO.Moramo zbog Jina.Izasao je iz bolnice i trudimo se da mu sve odgovara.Sada mi je jasno sta znaci"necu se vracati kuci i nece mi biti potrebni",ali moramo da promenimo to,jer mozemo sve dok se drzimo zajedno.Nikome nismo nista pricali jer cemo srediti stvari pre nego sto i sami shvatimo sta se desava. Ne brini.

25.11.1990.

Polako se skoro sve vratilo u normalu.Bolje nam je .Redovno ide na kontrole,a i sam kaze kako ce pobediti "zeca"(valjda mu je lakse kada ga tako zove).Jaci smo nego pre jer je on razlog nase trenutne borbe .Kajem se zbog svega sto sam ranije napisao jer shvatam da su zeleli da me ne sekiraju.Nisu zeleli da patim,a to rade pravi prijatelji.

01.01.1991.

Usli smo u novu godinu kao novi ljudi .Sve sto je bilo ostavljamo iza sebe i samo guramo napred.Sve je okej trenutno. Napravili smo jedni drugima narukvice za Novu godinu,narukvice prijateljstva .Nismo bili svesni da mozemo lako da prebrodimo sve probleme ,ako se drzimo zajedno i ako verujemo. Zaklinjem se da ce ova godina biti presudna u nasim zivotima i da ce se veike i krupne odluke doneti ,ali ne strahujem jer znam da je svaka promena laka uz njih.

30.03.1991

Lagao sam.Ne mozemo sve da prebrodimo.Nismo dovoljno jaki.Nema vise spasa.Posle obicne kontrole mu je receno da ima samo jos 6 meseci zivota.Ne mozemo nikako da pomognemo ,zelimo ali ne mozemo.Pravimo se pred njim kao da nas nije slomilo,a zapravo nas je ubilo.Kako li je njemu? Za sada dobro glumi i pokusava da nas razvedi govoreci da "zec nije veci od nas i nece nas pojesti".Nemam snage vise ,zelim da trcim ali nemam sa kim . Vidjam ih po zgradi sa naduvenim ocima i nista ne govore.Cute ...skupimo se i kolektivno cutimo.

14.07.1991.

Sedim pored njega i pomno ga posmatram. Jedva dise.Gleda negde u prazno sav izgubljen.Vidi se da mu je tesko.J hope i Jimin su zavrsili u bolnici zbog stresa ,Namjoon i V ne dolaze kuci vec danima,Suga i ja se stalno prepiremo jer ne zelim da misli da je kraj.Ne zeli da prepusti zecu odluka ,a ne shvata da ne mozemo drugacije.

××××××××××××××××××××××××××××××××
Sledeci part cu izbaciti mozda tek u sredu.Citajte ,delite ff ✌vote
××××××××××××××××××××××××××××××××