"28.08.1991.
Odlucili smo nesto . Necemo cekati da zec napravi prvi pokret.Ako ide jedan- idemo svi. Nakupovali smo eksplozive dve ulice nize i odlucili da sami okoncamo sve ovo. Nemoj da mislis da mi je tesko dok ti ovo pisem,vrlo sam siguran u nasu odluku jer nista ne sme da pokvari nasu srecu . Jedino sto jos uvek ne znamo jeste ko ce morati da srusi zgradu . Ako je jedini nacin da ostanemo zajedno smrt..neka tako i bude. Makar cu umreti sa ljudima koje volim, na mestu koje volim.
30.08.1991.
Izvlacili smo sibice i pogodi sta.....ja cu biti taj ....ali ko zna zasto je to dobro. Jina hvata nervoza i imam osecaj da polako postaje nesiguran ,ali nadam se da shvata da je to najbolje . Razumem da ne zeli da nas uvlaci u sve ovo ,ali sami to trazimo.
Obavicemo to na moj 18.rodjendan. Simbolika ,a? Hhahahahaha01.09.1991.
Gledam ih odozgo kako zagrljeni cekaju klik upaljaca. Ne zele da i ja odem danas. Raspravljao sam se sa njima oko toga ali su kao poslednju zelju trazili da odem iz zgrade cim zapalim nit i da nikako ne radim nista lose na svoj rodjendan.Poslusacu ih. Sacekace me gore za nekoliko dana.
***********************************Uradio sam to . Nekako. ..ne znam ...nisam se ni okrenuo.... direktno sam otisao na nasu liticu i vikao. Cuo sam kola hitne pomoci i policiju. Moram sto pre da zavrsim sa svim ovim ...ne smem da rizikujem da me uhvate.
03.09.1991.
Sedim u sobi i gledam u prazno . U ruci mi je hrpa lekova. Digla se prasina oko svega. Novine vec pišu o ubistvu ...pokusavaju da saznaju motiv ubista...i ubicu. Budale. Osmenuo sam se sopstvenim mislima i ugurao legove u usta. Zazmurio sam i progutao.
Zdravo dnevnice ❤. "
Zatvorila sam polako dnevnik. Popela se na stolicu i vratila ga na mesto gde sam ga prvi put videla. Razocarana sam. Glupi su .Ocekivala sam drugaciji ishod .....nisam znala da su samo digli ruke. Verovatno zato i nije zeleo da prica o svemu. Sramota ga je.
-Dodji.-ni sekunda nije prosla ,a vec je bio tu.
-Delovao si jace Jungkook.-nije ni podigao pogled. Stajao je kao pokisao mis i gledao u pod.
Prisla sam vratima i stavila ruku na kvaku.
-Čekam te veceras. -pogledao me je i klimnuo.Izasla sam i zalupila vrata.××××××××××××××××××××××××××××××××
Imala sam mnogo obaveza oko skole. Sada sam slobodna i polako se vracam pisacu. Postoji sansa da će ff biti prevodjen.Citajte ,delite ff ✌vote
×××××××××××××××××××××××××××××××
YOU ARE READING
Flashback
FanfictionO smrti sedmorice momaka se nakon 25 godina ponovo prica.Da li ce misterija napokon biti resena?