Flashback

Part 11

--JUNGKOOK --

Setala je ispred mene.Moja sansa, jedina sansa.Ona je ta koja moze da nas spasi .Apsolutno sam svestan toga ,ali ne zelim.Ne zelim da je upicem u to. Neka ostane ovako,vec sam zasrao.Nisam ni trebao da slusam 6 debila i stavim listove u kofer.Vec je dosta saznala .Pusticu je da sazna sve ali ne zelim da je iskoristim da bih nas vratio u zivot.Sami smo ovo trazili.Sada smo tu gde smo.....u medju prostoru.

Ubrzao sam hod i stigao je .Lepa je .Ona je zapravo jedina zenska osoba u mom "zivotu" do sada . Uvek sam bio okruzem muskarcima . Gledam je jedino kao ........zapravo ne znam kako gledam na nju. Jer svakako ovako ni ziv ni mrtav ne mogu nista da imam sa njom ,a sa druge strane ne mogu ni da je nazovem drugaricom . Stavio sam svoju ruku na njeno rame i privukao je malo ka sebi.Nije reagovala samo je nastavila da hoda u mom tempu.

^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^

--TESSA--

Molim Boga u sebi da me baba nikako ne probudi sada.Zelim da vidim zgradu.Zelim da budem sa njim sada . Dok sam sa njim osecam se nestvarno jer i jeste tako.Cula sam iza sebe kako je ubrsao hod ,zagrlio me je jednom i rukom i privukao sebi.Bukvalno sam se najezila .Bio je nekako hladan i stran.Nisam nista rekla samo sam nastavila da hodam .Pocela je kisa.Stegao me je za ruku i poceo da trci.Previse brzo je trcao pa sam se ja bukvalno vukla za njim.Podigla sam pogled i ugledala veliku zgradu.Izgledala je identicno kao sa Jungkook-ovih crteza.Skinuo je kapuljcu sa glave i posao unutra.

-Ides li?- okrenuo se ka meni na sta sam ja samo posla za njim.Ovo mesto uopste nije bilo napusteno. Kao da neko svaki dan zivi u ovoj rupi.Bilo je vrlo cisto i sredjeno.Doduse nije imalo puno stavri.Ogromni stari kauc,tepih,stocic i mesto gde je pretpostavljam bila vatra jer se video trag pepela.

Legao je na kauc.

-Sedi -rekao je i stavio ruke ispod glave.Sela sam u ugao kauca i gledala ga.

-Tessa?-

-Mmm-

-Pricaj mi nesto o sebi.Ja tebi dajem cak i dnevnik,a ti meni nista.-

-Nemam sta.-

-Imas 100%. Ne znam cak ni kad si rodjena.-

-Okej.Rodjena sam 29.11.1998. imam 18 godina ,idem u srednju muzicku ,imam brata,mamu ,tatu to je sve.-

-Sta volis?-

-Ne znam .Imam osecaj kao da ne volim nista na ovom svetu .Nije kao da mrzim ali sam za vecinu stvari ravnodusna.Zivot mi je dosadan,nista posebno se ne desava.Sve je po sablonu.Volim kale.-

-I ja . Ides u srednju muzicku...je l sviras klavir?- podigao se i seo.Klimnula sam glavom.Nasmejao se nekako prazno,mrvo.

-Hteo sam da naucim da sviram klavir.-

Sedimo i gledamo u prazno vec pola sata.Kisa ne prestaje da pada .Odjednom se premestio do mene ,stavio glavu na moja kolena i legao.Gledao me je par sekundi ,a zatim je zazmurio i poceo tiho da peva.

Bilo je prelepo slusati ga .

Kapljice koje su do sada kljucale postale su sve glasnije ,a sa njima se pojacavala i glasnoca njegovog pevanja.Zastao je posle nekoliko minuta .Trebalo mi je neko vreme da shvatim da se zapravo uspavao.