Flashback

Part 8

Polako su iz bazena poceli da izlaze jedan po jedan. Nisu mi delovali strano i nepoznato. Nekako su mi njihova lica vec bila u glavi. Shvatila sam da tacno znam ko je ko ,iako ih nikada nisam upoznala do tada.
Svi su bili tako mladi. Stali su u jednu liniju i poceli sa predstavljanjem .Iskreno nisam primetila nikakvu tugu u njihovim ocima. Iznenadjuje me kako su tako srecni nakon svega sto se desilo.
Prvi je bio Yoongi.
-Cao ja sam Suga.- rekao je i prisao mi .
-Ovo su J -hope,Jimin,Rap monster,Kookie-ja vec znas ,Jin i V -
Svi su mahnuli ka meni .
-Drago mi je ,se sam Tesaa. -rekla sam i nasmejala. Nikad se iskrenije nisam nasmejala nego tada . Stvarno mi je bilo drago sto sam ih upoznala. Oni ce mi jedini ispricati sta se tacno desilo.
Krenuli su nazad na svoja mesta u bazenu,a Jungkook je sacekao mene.
Pruzio mi je ruku da bih mogla da udjem u bazen .Seli smo u krug . Primetila sam kako Jin sapuce nesto Jungkook-u na sta je on samo klimnuo.
-Nazalost odlazis uskoro,ako se ne snadjes drugi put sama ,docicu po tebe. -
-Ne razumem- poceo je da mi objasnjava ,ali ga je prekinuo glas moje bake,koja me je uporno zvala iz prizemlja.

-Reci?- mozda sam bila i previse gruba ali me je izbacilo iz takta to sto me je probudila.
-Idem do pijace . Zelis li sa mnom ?
-Necu. Ostacu danas kod kuce. -
-Okej -
Iskoristicu priliku da citam jos malo.
Sisla sam niz stepenice i zakljucala za bakom jer mi je sigurnije da je cujem kad se bude vratila. Ne zelim da vidi dnevnik .
-Cao-
Rekla sam i zakljucala. Usla sam u kuhinju i uzela bananu. Sela sam na kauc i pustila Tv. Ni 10 minuta nije proslo od kako me je baka probudila,a vec se nekako osecam strano i prazno. Na tv-u nije bilo niceg zanimljivog. Bacila sam koru od banane u kantu ,sipala sok i posla nazad u sobu. Stepenice su i dalje skripale pod mojim nogama.Spustila sam casu na sto,uzela dnevnik i sela na krevet.

"03.06.1989.

Renoviraju bazen. Nije vise "nas" i vrlo smo razocarani zbog toga. Nemamo vise "nase mesto",ali smo se dogovorili da se bacimo u potragu za novim sklonistem. Jos 3 meseca pa punim 16. Obecali su da ce mi kupiti nesto sto cu vecno pamtiti. Malo mi nedostaje porodica. Nismo se dugo culi,ali lakse to prebrodim uz prijatelje.Iza kuce u kojoj stanujemo smo juce napravili kucicu na drvetu. To nam je privremena baza."

Ustala sam i otisla do prozora. Gledala sam pravo u kucicu koja cuva moje najlepse uspomene iz detinjstva.
Navukla sam patike na noge i izasla napolje.Pomazila sam kucu i popela se u kucicu. Nije toliko stabilna kao ranije. Nisam obracala paznju ranije ,ali su sada crtezi sa zidova bukvalno boli moje oci.