**********************************
Cula sam kucanje koje je prekinulo moje buljenje u patos.Ustala sam jedva iz kreveta i otvorila.Na vratima je bio Jungkook .Gledao me je i cutao.Podizao se na prste i spustao.Pomerila sam se i napravila mu prostora da udje.Izvadio je cokoladu iz dzepa i stavio je na sto.Seo je na krevet i podigao noge.Zatvorila sam vrata i posla ka njemu.
-Sta je bilo?-Napokon je pitao.Popela sam se na krevet i sela pored njega.
-Zasto si mi rekao da idem tamo?Sada ne mogu da izbacim odvratnu sliku iz glave.-
-Ti se osecas tako ,a ta zgrada ti ne znaci nista.Sta ja treba da kazem?.-
-Daj tu cokoladu.- gurnuo me ramenom.
-Mrzi me da ustajem.-Bila sam i dalje nekako potistena i nikakva.
-Nista ne radis.Nije mi jasno koji je smisao tvog zivota.-Ustao je i nervozno zgrabio cokoladu.Otvorio je i uzeo jednu stanglu.Dosao je do mene i ponudio me .Uzela sam i spustila se kako bih legla.Naterao me je da stvarno razmislim o smislu zivota.Ne znam koji je razlog zbog kog sam jos uvek tu. Legao je pored mene i stavio ruke ispod glave.
-Ne mogu.-stavila sam mu polovinu moje stange ispred face i ocekivala sam da je uzme rukama ali je on direktno stavio u usta.Pocinjem da razmiljam da je on moj jedini pravi prijatelj,ali me sprecava da to kazem cinjenica da je on samo duh.Nekako mi se cini da i sama odugovlacim citanje dnevnika jer me je strah da saznam istinu.Obicno sam dosadna mala osica koja zeli da sve sazna prva.
-Radoznalost.-Rekla sam i nakezila se .
-Sta radoznalost?-Legao je na stranu i tako se okrenuo ka meni.
-To je ono sto me ostavlja u zivotu.-
-Verovatno postoji jos nesto.-Vratio se u prvobitni polozaj i zazmurio.
-Zar stvarno nemas ni jednu drugaricu?-
-Nemam i ne znam sta znaci prijateljstvo.Nikada nisam imala ,a nisam je ni zelela.-
-Ne znas sta propustas .Secam se kada smo "moja banda " i ja napravili zastoj u tunelu samo zato sto nam je bilo dosadno.Penjali smo se po automobilima i polivali ih picem.Kakvi smo rebeli bili -nasmejao se ponosno.
-To nije zanimjivo-
-Sve je zanimljivo kad si sa pravim ljudima u pravo vreme.I poslusaj me jednu stvar ...nikad ne dopustaj sebi da pomislis da je nesto vece od tebe i da ne mozes da ga pobedis.-izdahnuo je i stegao vilicu.
-Na sta mislis?-
-Ajmo napolje .-rekao je i izasao izasao iz sobe.Nije mi se izlazilo , previse sam bila anksiozna za napolje.
Ustala sam i sisla u prizemlje.Prisla sam prozoru i videla ga kako gleda u kucicu.Nije sklanjao pogled sve dok nisam otvorila prozor.
-Udji unutra da bolje glegamo neki film ,ne izlazi mi se napolje.-
-Ako pozoves ostale .-Nasmejao se i posao unutra.Sa njim su jedan po jedan ulazili svi.
-Culi smo da se stalno vuces po nasoj zgradi ,pa zasto i mi malo da ne svratimo do tebe.-Rekao je Namjoon i seo.
-Ooo Boze ovde se nista nije promenilo.-Jin je mumlao i gledao unaokolo.
Smestili su se svi ,a ja sam otisla do kuhinje da sipam sok. U kuhinju je usao V ,nista nije rekao samo je uzeo veliki posluzavnik sa casama i poneo ga ka dnevnoj sobi.Zastao je i okrenuo se .-Ponesi kokice sa sobom kada se bude vracala.
××××××××××××××××××××××××××××××××
Verovatno cu praviti malu pauzu do sledece nedelje ,jer imam mnogo obaveza oko ispita ,ali svakako necu prekinuti sa pisanjem . ❤vote ✌
××××××××××××××××××××××××××××××××
YOU ARE READING
Flashback
FanfictionO smrti sedmorice momaka se nakon 25 godina ponovo prica.Da li ce misterija napokon biti resena?