Flashback

Part 25

TESSA

Osetila sam kako mi srce jako kuca. Bukvalno je zelelo da iskoci.
-Pogledaj me.-podigla sam glavu. Samo se smejao. Glupa si Tess, glupa.Vec sam se pokajala sto sam mu rekla.
-Hvala ti Tess.-uzeo je dzemper sa kreveta. Kako?Samo je stajao tu i smejao se. Polako sam osetila nesvesticu i moje telo je dotaklo pod.

JUNGKOOK

01.09.1991.

Bukvalno sam poceo da se gusim dok se moje telo nije naviklo na disanje. Shvatam da u jednoj ruci drzim fitilj , a u drugoj upaljac.Dnevnik stoji pored mene. Pogledao sam dole i video kako svi pokusavaju da pobegnu iz zgrade.Ovo je drugacije od onoga sto sam zapisao u dnevniku koji je Tessa citala.Tessa.Na samu pomisao osetio sam leptitice u stomaku i suze u ocima.

-STANITE!-Razdrao sam se. Svi su se ukocili i pogledali prema meni.

-Jungkook,baci to i silazi dole.-Namjoon me je zbunjeno gledao dok me je zvao da sidjem.

-Ne mogu,stvarno ne mogu.-Suze su lile niz moje obraze.

-U cemu je problem Jungkook,ovo smo hteli zar ne?-Taehyung je pitao i poceo da se penje uz stepenice kako bi dosao do mene.Kleknuo je pored mene i stustio svoju ruku na moja ledja.Mrdao sam glavom levo-desno.

-Kako ne?-pitao je ,dok su ostali poceli da se penju gore.Okupili su se oko mene ,a ja sam slegnuo ramenima.

-Ne znam.-obrisao sam suze.

-Mislio sam da cu moci lako da zaboravim sve ,ali ne mogu.-Duboko sam disao.Svi su bili u soku i nisu znali sta da kazu.

-Molim vas ,vratite se dole.Uradimo sve isto kao i prvi put,moram opet da je vidim.-

-Ali Jungkook.....-Jin je pokusao nesto da mi kaze ,ali sam ga prekinuo .

-Volim je ,zar ne razumes?-u tom trenutku,video sam tela sestorice stojih prijatelja kako padaju na pod.Pokusao sam da ustanem,ali jedino sto sam uspeo jeste da padnem zajedno sa njima.

************************************

01.09.2016.

Budim se i polako otvaram oci.Nalazim se u krevetu ,a iznad sebe vidim sest poznatih lica.

-Je l se probudio?-sapnuo je Jimin.

-Bilo bi lepo,spava vec dosta dugo.-Rekao je Suga i svi su se nasmejali.Podigao sam se i protrljao oci.

-SRECAN 18.RODJENDAN KOOKIE!-svi su skocili na mene.Sta pricaju ove budale?Sklonili su se sa mene ,dok su siroki osmesi na njihovim licima jos uvek bili prisutni.

-Gde smo ,uopste?-Pitao sam na sta se J hope pomerio u stranu i pokazao na kalendar sa zida.2016.2016?Sta?

-Kako?-Jin je uzeo dva lista papira sa police i pruzio mi ih.Svi su izasli napolje i zatvorili vrata.Uzeo sam listove i poceo sa citanjem.

"PRAVILNIK SPASENJA

Pravilo 156.

Osoba iz menjuprostora moze biti vracena na dan svoje smrti ,ako osoba iz realnog sveta pocne da gaji osecanja prema njoj.Iz menjuprostora moze povesti sve osobe koje su povezane sa njenom smrcu.Dotadasnji zivot osobe se nece promeniti.Rok za spasenje je dvadeset pet godina."

-Okej,ovo sam znao.-

Okrenuo sam drugu stranu i krenuo sa citanjem.Nakon par pravila sam nasao jedno zanimljivo.

"PRAVILNIK SPASENJA

Pravilo 172.

Ako osoba ,vracena iz medjuprostora na dan svoje smrti ,u roku od 24 casa shvati da gaji osecanja prema osobi koja ju je spasila i to prizna moze biti prebacena u tekucu godinu realnog sveta.Sa sobom moze da povede sve osobe koje su povezane sa njenom smrcu.Dotadasnji zivot osoba i onih koji podju sa njom se ne zaboravlja,ali se svi problemi zanemaruju.Rok za spasenje je dvadeset pet godina."

Blenuo sam u papire i nisam mogao da poverujem u ono sto citam.Procitao sam jos jednom kako bih uverio sebe.Je l su ovo oni papiri koji su nestali?Pogledao sam u kalendar,pa opet u papire.Ustao sam i izasao iz sobe.Gledao sam unaokolo i nisam mogao da prepoznam mesto gde se nalazimo.Momci su sedeli u dnevnoj sobi na kaucu .Prisao sam im i seo pored njim.Svi su se samo smejali.

-Gotovo?-Pitao sam i pogledao sam ih sve.

-Gotovo !-Odgovorili su svi u glas i duboko uzdahnuli.

-Ee da jos nesto.-Okrenuo sam se ka Jinu koji se oglasio.Pruzio mi je kovertu.Uzeo sam je i gledao da zbunjeno.

-Tessa je rekla da ti damo ovo kad se probudis.-Suga je rekao .Nasmejao sam se jos jace nego malopre.

-Tess?-

-Da,da.Bila je jutros ovde,sve smo joj objasnili.-

-Procitao sam ga i mogu ti reci da je vec vreme da se spremis.-Jimin je rekao.Nije me bilo briga sto je procitao moje pismo samo sam poljubio kovertu i krenuo ka sobi .Uleteo sam brzo unutra i bacio se na krevet.Otvorio sam pismo i krenuo sa citanjem.

"Bilo je mnogo lakse da mi sve lepo kazes,budalo....hvala u svakom slucaju sto nisi promenio proslost i rizikovao moj zivot.U pet te cekam kod pijace,ali nemoj da se pojavljujes bez bicikle.Srecan rodjendan ,voli te Tessa. "

Smejao sam se i osetio kako mi obrazi gore.Brzo sam se obukao i potrcao napolje.

-Bicikla te ceka ispred.-Tae je rekao.

-Hvala momci .-mahnuo sam im i izleteo napolje.

TESSA

-Ne ,ne pusti.Apsolutno ne postoji sansa da je sredim za sedam minuta.-nervirala sam se dok je baka uporno pokusavala da zameni gumu na staroj bicikli.

-Tessa,pomozi ,sredicemo je.-

-Trebala si ranije da mi kazes da od ove bicikle nema nista.Rekla sam mu da ne dolazi bez bicikle.-

-Kasno je sada . Idi bez bicikle ako neces da sacekas.-Ustala je i naslonila biciklu na zid kuce.

-Nema sanse ,moram da idem ,zakasnicu.Vidimo se posle.-Zagrlila sam je i potrcala do kapije.

-Lepo se provedi.-Mahnula sam joj.Stvarno me cudi da je sasvim normalno reagovala na celu ovu situaciju.Krenula sam da trcim niz ulicu do pijace.Zaustavila sam se malo ispred kako bih regulisala svoje disanje i nastavila normalnim hodom.

-Tess!-Cula sam dobro poznati glas i odmah se okrenula ka mestu odakle je zvuk dolazio.

Ugledala sam prelepog momka ,sa velikim kezom na licu.Posla sam ka njemu i zaustavila se pored njegove bicikle.Spustila sam glavu i pocrvenela.

-Izvini,moja guma je pukla i nisam stigla da je zamenim ,zato nemam biciklu.-Brzo sam pricala .Polako je poceo da mi se priblizava ,a ja sam ga pogledala.

-To je sada najmanje bitno.-Poljubio je moje celo i zagrlio me.Prelepo je mirisao.Uzvratila sam zagrljaj i stegla ga jos jace.Stavio je svoju bradu na moju glavu i nismo se odvajali nekoliko minuta.

Polako sam se izvukla iz zagrljaja i nasmejala se.

-Je l idemo?-pitala sam i stavila ruku na njegovu biciklu.

-Mhm.-Popeo se na biciklu,pa i ja za njim.

-Drzi se cvrsto.-Okrenuo se ka meni i sapnuo.

-Cvrsto ili ne ,pascemo.-Nakezila sam mu se.

-Izvini,zasto?-Skupio je obrve.

-Jer nemas pojma.-stegla sam svoje ruke koje su bile oko njegovog struka.

-E pa ,to znaci da me nisi dovoljno dobro naucila.-Poceo je polako da vozi niz ulicu.

Htela sam nesto da kazem ali me je prekinuo.

-Ali bice vremena da savladam voznju bicikle.-Poceli smo da se smejemo .Naslonila sam glavu na njegova ledja i zatvorila oci.

Nikada se u zivotu nisam osecala sigurnije iako je njegova voznja bila najnesigurnija stvar na svetu.

××××××××××××××××××××××××××××
KRAJ!
Hvala vam puno sto ste čitali ff,nadam se da vam se dopao . ✌❤
×××××××××××××××××××××××××××××