Goalkeepers

Chapter 14

Mihael's pow.

Upravo sam došao kući. Nisam mogao dugo ostati kod Belle jer sam bio lud. Nakon onoga što sam je poljubio dok je spavala imao sam preveliku želju da ju poljubim dok je budna. I da vidi, da sazna da ju prokleto volim i da jedino što želim jest nju ljubiti. Ostaviti poljupce na svakom milimetru njene kože, a najviše na njenim usnama, tako slatkim i medenim. Rekao sam joj da popodne dođe k meni da ju učim svirati klavir. Točnije Radioactive na klaviru. S razlogom je ta pjesma. To je pjesma zahvaljujući kojoj sam sada dobar s njom, a ujedno i lud za njom. Ležim na krevetu u svojoj sobi i budalasto se smješkam. Uf, dosta toga, idem svirati da mi vrijeme brže prođe.

●●●●●

Izašao sam iz kupatila i uputio se prema kuhinji da si natočim vode. Kosa mi je još bila mokra jer sam ju samo istrljao ručnikom nakon tuširanja. Ulazim u kuhinju i bacam pogled na sat, Bella bi trebala doći kroz pola sata, nadam se da neće uraniti jer imam samo bokserice na sebi. Točim vodu u čašu i idem na kat u svoju sobu. Usput naravno malo prolijem, spretnost, ostavim to da stoji i produžim do sobe. Iz ormara izvadim bordo majicu kratkih rukava i donji dio tamno sive trenirke. Uzimam čiste čarape iz ladice te ih obuvam. Silazim iz sobe i usput čarapom brišem ono malo vode što sam prolio. Odlazim u ostavu i uzimam hranu za Azru i za psiće. Već su stvarno puno narasli i treba im dohrana jer ono mlijeka što Azra ima nije dovoljno. Uzimam hranu i odlazim u garažu koja zapravo i nije garaža jer smo zazidali ulaz za auto ali dobro. Ulazim unutra te istresam Azri hranu u njenu posudu. Odlazim do stola i tamo istresam hranu za psiće u više zdjelica. Uzimam zdjelice te ih stavljam na pod, odlazim do ogradice u kojoj su psići i vadim ih van jednog po jednog. Oni odmah trče do posudica s hranom te navaljuju na jelo. Dok čekam da pojedu otvaram vanjska vrata od garaže i naslanjam se na štok, gledam na ulicu. Vani nema nigdje žive duše. Odjednom se jedan od psića počne igrati s mojom trenirkom pa ga uzmem u naručje i mazim ga. Ovo je moj smotanko i on za sada ostaje kod mene. Iako imam druge planove za njega, ali on će najduže ostati samnom i Azrom. Tako će Azri biti lakše podnesti rastanak i sve ostalo. U jednoj ruci držim malca dok drugom rukom hvatam ostale psiće i nosim ih u ogradicu. Kad sam ih sve stavio ugasio sam svjetlo i pustio Azru van, a ja i peso smo otišli u boravak. Još malo pa bi trebala i Bella stići. Jedva čekam. Spuštam malca na pod i palim TV.

Kuc kuc kuc

To je zasigurno Bella. Skačem sa kauča i idem u hodnik otvoriti vrata. Stajem pred ogledalom i prođem rukom kroz kosu da ju popravim. Takoc. Prilazim vratima i otvaram ih. Ispred vrata stoji Bella i oko nje Azra trčkara.

"Hej Bells!"

Pozdravljam ju te se saginjem i grlim ju. Duboko udišem njen miris i ne puštam ju iz zagrljaja. Čvrsto sam ju stisnuo.

"Dobro, Miha i meni je drago što te vidim, ali jutros smo se vidili. Ugušit ćeš me."

Na njene riječi se samo nasmijem i sjetim se onoga od jutros, osjetim kako ću se opako zacrveniti ako nešto ne poduzmem.

"Hajde upadaj!"

Pustim ju u kuću, još jednom se blesavo osmjehnem sam sebi i krenem za njom.

●●●●●

Bella's pow.

Koji idiot, jednu stvar sam mu prešutila, a to je da, pa znam svirati klavir, ali zbog njega ću prešutiti jer vidim koliko se je razveselio kad je rekao da će me učiti svirati i nisam mu mogla uskratiti veselje. I nemam pojma što se to danas cijeli dan samnom događa, ali tako se čudno osjećam u Mihaelovoj blizini, i on je čudan. Koji je to vrag? Ne kužim više ništa, ni njega, ni sebe, ni nikoga. Ne razumijem što je bilo to sa zagrljajem sada, bio je pre čudan. I doslovno imam osjećaj da me je cjelu išao izšnjofati. Bože, definitivno moram isključit malo misli. Nisam ni skužila da mi se oko nogu mota mali psić, baš je sladak. Saginjem se k njemu i počeškam ga po glavi i vratu a onda ga uzmem u ruke i stavim u naručje. Malac me gleda svojim umiljatim pogledom koji bi me mogao rastopiti ako ovako nastavi. Još ga malo pročeškam pa ga spustim na pod da može slobodno hodati po kući. Iako nisam kod svoje kuće osjećam se kao da jesam tako da se izuvam i odlazim u Mihaelovu sobu. Bacam se na krevet dok on ne dođe gore.