THIS FEELING (Empty feeling #2)

8)Izenadna ljubomora

Alex POV

Opet kršim pravilo, ili da budem još iskreniji, imam nameru da ga prekršim.
A ima li išta gore od osobe koja to radi sa nekom namerom?
Mislim da nema, ali ako će mi taj potez vratiti devojku crnih očiju ponovio bih ga još hiljadu puta bez sekunde razmišljanja.

Jer znam da bih prodao dušu za Kate i sve što ide uz nju.

I moj najbolji drug, i ja znamo da ovo nije ništa neobično za mene.
Zar pravila nisu stvorena da bi se kršila?
Barem tako mudri ljudi govore, a ja znam da ću jedino ako budem mudar ponovo osvojiti srce devojke koju volim.

Prvog puta njihova pravila prekršio sam nesvesno kada sam se zaljubio u Kate, ali sada me dele sekunde da prekršim još jedno njihovo pravilo.
I jako dobro znam da im se to neće svideti.

Kada sam pre više od dva meseca napustio CIA akademiju rekli su mi da im se javim samo u trenucima u kojima je pitanje života i smrti.
A šta ja trenutno radim?

U ruci već neko vreme držim telefon sa njihovim brojem, kao i svih drugih osoba iz tima.
Pre nego što smo se Araon i ja odrekli uspešne karijere tajnog agenta profesor Baer dozvolio mi je da zadržim felefon sa svim brojevima, on je bio taj koji me upozorio da ih pozovem samo ako Araon i ja budemo u opasnosti.

„Druže po drugi put te pitam šta se dešava, a ti samo ćutiš i gledaš u mene”, na mene prodere se uzrujan i nervozan Araon koji već neko vreme šeta po dnevnoj.

Gledam ga bez ikakvog osećaja u sebi, iako me malo počinje nervirati svojim hodanjem i nervozom. Da je došao samo deset minuta kasnije već bih završio poziv koji sam imao u planu, ali ne, on je došao tačno kada sam buljio u ovaj crni telefon!

Otkada sam pričao sa Jesy nikako nisam mogao izbaciti iz glave sve informacije koje mi je dala. Sedeo sam na predavanjima i čuo glas profesora, ali kao da nisam bio u istoj prostoriji sa njima.
Samo sam u mislima vrteo reči koje je niska plavuša izgovorila.

„Molim te sedi. Počinješ me nervirati sa svojim ponašanjem”, bezvoljan progovorim.
Znam da ne bih trebao biti ovakav sa Araonom, ali ljutim se na njega što me je zaustavio da ih pozovem, a sve sam tako dobro smislio.

Imao sam u planu odvesti Kate u Seattle na taj neki sajam knjiga, čak šta više, već sam sve istražio na internetu.
Dolazi neka autorka Samanta i ona je glavna tema tog glupavog sajma.

Ali saznanje da bi Kate poludela od sreće kada bi dobila njen autogram čini me jako zainteresovanim da baš ja budem taj koji će je odvesti tamo, jer možda bi me i nagradila zbog toga.
Ma šta lažem, očekujem da me nagradi, jer ću je definitivno odvesti na taj sajam koji je pet dana pre njenog rođendana!

„Slušaš li ti mene Alex”, trgnem se kada me Araon glasno dozove i lupi po ramenu. Ošinem ga jednim ozbiljnim pogledom, ali ipak nekako zadržim jezik među zubima.

„Zašto nisi malo kasnije ušao u stan”, upitam ga u sebi dok ga gledam pravo u oči.

„O čemu se radi druže? Zašto si izvukao taj telefon i spominješ Kate?“ Njegove reči istog su tona, jako i ljutitog, ali tek mu sada primećujem uplašen pogled u očima.

Sigurno misli da je nešto loše u pitanju, jer smo se dogovorili da ćemo zvati CIA samo kad se nešto loše krene dešavati.

„Nije to što ti misliš da jeste”, kažem mu. Nakon toga Araon sedne pored mene na kauču, tačnije sruši se telom, i duboko uzdahne. Na licu mu je sada malo opušteniji izraz, i više nema onog namrgođenog pogleda.