THIS FEELING (Empty feeling #2)

7)Topla čokolada

Katherine POV

Prejako svetlo smeta mojim zatvorenim očima, probija se čak i kroz zatvorene teške kapke i budi me iz sna.
Umorna prevrnem se ne drugu stranu i toj svetlosti okrenem leđa.

Povučem prokrivač skroz do vrata i ušuškam se u toplom krevetu.
Ma koliko se činilo, zbog jarkog sunca koji želi da nas zavara da je ovog jesenjeg nedeljnog jutra malo toplije, meni prija osećaj kontrasta toplote tela i hladnoće na licu.

Pospana otvorim jedno oko i razgledam stanje sobe u kojoj smo je sinoć ostavile.
Jesyna i moja odeća ostala je na podu jer nismo imale ni snage, ni volje da je uredno složimo u orman.

Kada sa mekog jastuka podignem glavu, osim što me na vratu ošine hladan vazduh, ugledam jedan od prizora kojem se nisam nadala.
Moja najbolja drugarica leži potpuno budna, čini mi se već satima, i zamišljena gleda ispred sebe.

Jako sam iznenađena ovim prizorom, jer ona uglavnom spava duže od mene. Pogotovo nakon žurke.
Pa zašto je sada tako daleka i izgubljena?

Da bih joj dala do znanja da sam budna malo glasnije pročistim grlo, a ona se trgne i pogleda u mom pravcu. Osmehnem joj se nežno i ona mi uzvrati svojim širokim, ali njene oči govore mi da to nije istinski osmeh.

„Dobro jutro”, kažem spuštajući glavu nazad na jastuk.

„Dobro jutro draga.“

„Kako si ovog jutra”, znatiželjna upitam je.

„Dobro, osim što sam malo umorna. Ti?“

Laže!
Znam da laže! Da je dobro ona bi spavala, a ne razmišljala.
Jesy šta se to juče desilo? Zašto ne želiš sa mnom o tome pričati?

„Osim što me malo boli glava dobro sam. Jesi sigurna da je sve uredu? Nemaš ništa da mi kažeš”, upitam je još uvek ležeći u svom krevetu gledajući pravo ispred sebe.

Pažljivo slušam njeno vrpoljenje koje kratko traje posle čega nežno zevne.
„Nemam Kate, ali pre bih rekla da ti imaš. Šta je ono dovraga sinoć bilo?“

Čujem joj zabrinutost u glasu, i da je sada pogledam pravo u oči možda bi stvarno i zaplakala.
Sigurno bih popustila pred njenim toplim, iskrenim očima zbog čega se još više ušuškam ispod mekog pokrivača.

„Kad bi samo znala kako je meni bilo dok si ti bila ko zna gde”, zamišljena odgovorim.

„Pa reci mi više šta je to bilo, jer nisam očekivala da ću te sinoć u onom stanju pronaći. Kate skoro si plakala, a strah u tvojim očima bio je očigledan. Čega si se to uplašila”, nežno poput majke i najbolje drugarice svojim glasom obuzda novi talas straha u meni.

„Plašim se da ću popustiti. Plašim se ću sledeći put kad ga vidim zaboraviti na sve što se desilo samo zbog jednog poljupca, jer ga trenutno jako želim. Plašim se da ću tako lako preći preko mojih reči i obećanja.”

„Jesy”, na trenutak zastanem pa tiho i tužno dovršim svoje reči, „ne znam šta mi se ovo dešava.“

Istina koja me od sinoć brine sada je ugledala svetlost dana.
Jesy zna šta se sinoć desilo, jer sam joj sve ispričala dok smo šetale do kampusa.
Videla je koliko sam drhtala dok sam spominjala naš ples, da su mi oči par puta zasuzile i glas zadrhtao, ali joj tad nisam pričala o svojim osećanjima.

Trgnem se kada me rukom nežno dodirne po ramenu i gurne prema zidu. Nisam ni čula njeno ustajanje, jer sam se ponovo zamislila sa njime u mojim mislima.