THIS FEELING (Empty feeling #2)

32)Dušama spojeni(drugi deo)

Alex POV

Tri dana bili smo izgubljeni. Tri dana tama razdvajala je našu ljubav na dva dela. Sada smo se pronašli i iznova povezali. Kao nekad. Ne fizičkim kontaktom i telom, već dušama.

Iako nismo želeli skrenuli smo sa označenog krivudavog puta koji nas je vodio pravo do cilja. Bili smo izgubljeni u sebi, a za to jedini krivac je život. Ovaj put preterao je sa lekcijom.

Naveo me da razmišljam samo o jednoj stvari. Gde sam, i kad, pogrešio da zaslužim još jednu mučnu lekciju? Kao deja vu ova tri dana u svojoj sadašnjosti doživeo sam prošlost.

Ona se vratila po mene. Prvo mi je oduzela Kelly za koju sam dao celu svoju mladost, a onda i Kate. Jedinu devojku koja mi je ukrala srce, a nije ga želela.

Kate se desila kada sam joj se najmanje nadao. Uz nju pronašao sam osobu koja se kao drugi deo mene stopila sa mojom prazninom. Zbog nje svo vreme imao sam utisak da sam pronašao deo sebe koji sam davno izgubio, i to onaj lepši deo. Neprocenjivo vredniji deo mene. Nešto dragoceno što nikad neće imati cenu.

Pronašao sam ljubav.

Gledam njeno bledo lice i upale obraze shvatajući koliko je apsurdno želeti da ona zauvek ostane pored mene, kada mi je bilo kad neko može oduzeti. A trebam je da mi osvetljava mračne dane i bude spas u ludilu, da me izbavi iz bola i spasi od mene samog, kao što ja nju spašavam.

Drhtim, iako se držim dostojno kao ratnik. Moj štit davno je napukao, kao i sve u ovom bednom životu. Moje srce napuklo je. Želeti je toliko jako ostavilo je velike posledice kada su mi oduzeli Kate. Njenim kidnapovanjem otkinuli su veliki deo mene i odneli sa sobom.

Pomeram njeno mlitavo telo na svoje i jedino što trenutno osećam je bol koja me peče u grudima. Peče me saznanje. Peče me krivica. Boli istina.

Čini se da ništa nisam naučio iz prve lekcije, jer ponovo nisam zaštitio osobu do koje mi je stalo. Isto ovo desilo se sa Kelly. Ista osećanja. Iste misli. Isto proklinjanje sebe.

Sedim na hladnom betonu sa njenim telom u svom zagrljaju nesposoban da ustanem i pustim je. Strah me savladao i ne pušta. Sa njom tako nežnom, i krhkom u svojim rukama, ne znam šta da uradim.

Predugo je bila daleko od mene. Predugo sam video samo mrak oko sebe. Zato sada želim samo nju. Znam da nakon svega ništa neće biti isto. U ova tri dana razdvojenosti prošli smo puno stvari i doživeli nešto što nam nije trebalo u životu.

Zato je ne mogu pustiti. Mogu me terati od Kate ne bih otišao, jer zauvek ostajem uz svoju slatkicu.
„Kate”, dozovem je tihim šapatom usnama prislonjenim uz njeno uho. „Alex je, otvori svoje lepe oči za mene”, nastavim joj pričati. Hladnim i ukočenim prstima mazim je po zamršenoj i masnoj kosi, dok joj obraze obasipam poljupcima.

„Molim te, otvori ih za mene”, zatražim na rubu suza jer ih moram videti. Moram videti kakvu devojku sam pronašao. Moram se suočiti sa ovim što sam joj uradio.

Iznova je nasmestim u svom naručju, zbog čega joj leva ruka sklizne sa stomaka i opusti se na hladnom betonu. Vratim je na mesto, pa svoj torzo odvojim od njenog desnog kuka da bih oslobodio zarobljenu ruku između nas.

Parališem se istog momenta! Bol u svom pravom smislu i čistoći osvoji mi telo, jer shvatam da je ovaj osećaj krivice ispravan.

Spustim glavu i dalje držeći njenu desnu ruku umotanu u krvavi zavoj, jer ne mogu ja ovo! Uradio je to, vrišti moj razum. Kaznio je zbog mene!
Za sve sam stvoren, ali ovo da vidim ne mogu. Nikad neću prežaliti svoje reči koje sam izgovorio kad nisam trebao. Te reči su je kaznile. Ja sam je kaznio!