THIS FEELING (Empty feeling #2)

Epilog

Katherine POV

25. januar 2018. godina
Charlotte, država North Carolina

Pitam se, iako mi je bolje da trenutno ovako spora i mutava ništa ne razmišljam, šta druge osobe rade kada su skoro blizu toga da zakasne na veoma bitan životni događaj osobe koja im znači? Da li su van sebe i šize, ili potpuno smireno podnose situaciju u kojoj se nalaze? 

Verovatno ništa od toga, jer oni sebe sigurno ne bi doveli u ovakve probleme. Ovo se samo meni može desiti!
Osećam da ću zakasniti ma koliko god žurila, a sama sam obećala Alexu da ću stajati na tribinama, i gledati ga dok bude igrao jednu od odlučujućih utakmica svog tima, za kojeg već skoro godinu dana igra.

„O moj bože! Ne mogu da verujem! Ovo se samo meni može desiti", užasnuta po ko zna koji put već pet minuta ponavljam iste nerazumljive reči. Trudim se, i pri tom nenormalno znojim, da što brže u ovom ograđenom prostoru wc-a elegantnu odeću zamenim sa običnom.

Crne pantalone menjam za svetle teksak farmerke, belu majicu ostavljam na sebi, a skinuti sako menjam dresom Caroline Panthersa sa Alexovim brojem #66. Što se trudim biti brža, to sve više imam utisak da sam još sporija! 

„Jebem ti", besna opsujem kada mi na pločice ispadnu nove elegantne pantalone koje sam kupila isključivo zbog svog posla. I bile su bolesno skupe! 

Ukočenih mišića sagnem se, pa naglo glavom udarim u vrata. Bolno jauknem, podignem svoje skupe pantalone i otvorim vrata odeljka. Usput, upravo sam se presvukla u wc-u svog radnog mesta.

Baš divno Kate, imaš sreće što šef nije ovde, zajebavam sama sebe. 

Nervozna izdahnem, pa ozbiljnim pogledom ošinem svoju najbolju drugaricu koja se pokušava ne smejati, ali nije baš vešta u sakrivanju svog keza. I to me ljuti!

„Šta je bilo?" Namrgođena pogledam nasmejaju Jesy u ogledalu ispred kog stojim, pa svoje vrelo lice zapljusnem hladnom vodom.

„Ne mogu da verujem koliko psuješ otkad živiš sa Alexom", namigne mi sva vesela i luda, zbog čega se nasmejem i zakolutam očima. Moja nervoza zbog kašnjenja nestane kao da nikad nije postojala.

„Prestani", poprskam je sa par kapljica vode što prouzrokuje njen iznenađen vrisak.

„Priznaj da tvoj dragi verenik utiče na tebe", blesava nastavi me izazivati kao i obično kada se vidimo.

Jesy je uhvatila par slobodnih dana, i odmah došla u posetu kod Alexa i mene, a Araon zajedno sa njom. Mada on nije mogao odmah doći zbog utakmice, zato tek danas stiže. Oboje su tu zbog našeg dogovora koji smo ovekovečili zakletvom.

Pre tri godine obećali smo da ćemo jedni druge posećivati čim uhvatimo slobodne dane, i nismo ga prekršili. Ali prava istina je da se jako retko viđamo otkad smo se razdvojili.

Araon i Alex trude se da napreduju u američkom fudbalu, a napredak se vidi. Moj dragi verenik pre godinu dana dobio je ponudu za malo ozbiljniji i bolji tim kao što je Carolina Panthersi, koji su prošle godine imali veoma lošu sezonu, ali se sada vraćaju na staro. Araon već tri godine igra na mestu quarterback-a za Baltimore Ravense.

Jesy je pre dva meseca napokon dobila ozbiljnu ulogu u filmu, zbog čega me jedno veče nazvala preko Skype-a. To isto veče od sreće obe smo se napile, iako nismo bile jedna pored druge. Puno vremena prošlo otkad sam se smejala kao to veče, i zaista sam uživala.

A ja? Radim na mestu iz snova i posao u kom uživam. Okružena sam umetnosti gde god se okrenem. Čak i na ulici...
Ovaj severni deo grada prepun je muzeja, pozorišta i spomenika što zaista prija mojoj umetničkoj duši. Pronašla sam sebe u ovom velikom gradu, a to mi je bila zadnja stvar na listi.