Godišnjica

214 10 4
                                    

Sarada POV
Jedva čekam da odem na misiju. Danas je moja i Borutova godišnjica. Pitam se šta mi je pripremio.
Sastajemo se ispred kapije sela. Deluje mirno i ne zaintresovano. Nije valjda zaboravio?
Išli smo ka selu Magle. Bila sam otučena, ali nisam imala vremena da se obazirem na to. Moram da se fokusiram na misiju. Čujem neku buku. Aktiviram šarigan.
Boruto POV
Negativci sela Magle su nas napadali.  Učitelj Konohamaru i Mitcuki su otišli kako bi sklonili svitak na sigurno. Sarada i ja smo nastavili da se borimo sa neprijateljima. Neću im dozvoliti da je povrede. Ne bitno šta se desi, zaštitiću je.
Jedan od nindži koji se krio u zasedi, zavitlao je ogroman šuriken prema Saradi.
Nisam imao dovoljno vremena da mislim. Moje telo se pokrenulo samo od sebe.
,,Boruto.''- rekla je Sarada sporo, uplašena.
,,Zaštitiću te... ne bitno šta bude potrebno...''- rekao je. Ustao sam. Još dva uboda šurikenom u leđa i tup pad.
  Sarada POV
Bacila sam dimnu bombu, kako bi imala dovoljno vremena da ga sklonim na sigurno. Ušli smo u jednu pećinu. Uzimam mu ruku. Tako je jaka. Stegla sam je. Počela sam ubrzo ga lečim. On ne sme da umre ovde! Ne na današnji dan!
                        ***
Boruto POV
Nešto mokro,ali toplo mi pada na lice. Otvaram oči. Gde sam?
,,Ako umreš ovde i danas, to ti nikada neću oprostiti!'' Taj glas. Umrem? Šta se ovde dešava? Podižem pogled i dopuštam da mi se slika razbistri pred očima. Sarada.
,,Hej. Plačljivice.''
,,Budalo! Mogao si da pogineš! Šta bih ja onda radila? Prestani više sa tim! Prestani da pokušavaš da budeš heroj!''
Privukao sam je u zagrljaj.
,,Nemoj toliko da se brineš, ok. Kako ću da te zaštitim, ako umrem?'' Iznenađeno me gleda.
,,Pa, obećao sam ti, budalice. Ostaću uz tebe, sve dok ne umrem. Da bi te štitio.''
Stavljam svoje iscrpljene usne na njene.
,,Zatvori oči.''- šapućem. Poput poslušnog anđela zatvorila ih je. Stavio sam joj medaljon oko vrata.

 Stavio sam joj medaljon oko vrata

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.

,,Srećna godišnjica.''
,,Nisi zaboravio?''- pita u čudu. Odmahujem glavom. ,,Nikada te neću zaboraviti.''- rekao sam. ,,Ni ja tebe. Volim te i uvek ću. Svim svojim srcem.'' Izvadio sam svoj medaljon iz džepa jakne. Bio je isti kao njen samo što je imao crni kamen. Otvorio sam ga. Unutra je stajala njena slika.
,,Odakle ti to?''- pitala je.
Smejem se. ,,Ukrao sam od Saskea. Ti si mi uvek tu.''- rekao sam pokazujući na srce.
,,Koliko god da smo udaljeni bićemo uvek tu. Jedno za drugo.''- rekla je, stavljajući naše medaljone jedno pored drugog. Oboje znamo da je naša ljubav istinita i da je ništa neće uništiti.

        
    

IzdajaWhere stories live. Discover now