Izdaja

Poljubila ga je?

Boruto POV
,,Vereni ste? To je razlog da se zalije!''- rekao je Šikadai sipajući mi viski.
,,Večeras idem s njom na košarku.''
,,Biće tu mnogo više od košarke.''
,,Moram da idem da se spremam za misiju.''- rekao sam.
On je klimnuo glavom. Pitaj Hokagea da ti i ona na misiju odete sami.''
,,Ne bi nam dao! Rekao bi kako je to pre rizično.''
                          ***
Dok sam se spremao za misiju, nisam mogao da prestanem da mislim o njoj. Voleo bih, da na misiji makar na trenutak nas dvoje ostanemo sami.
Išli smo ka dugim, mračnim i opasnim šumama sela Lišća.
Sve izgleda mirno. Možda čak i previše. Začuli smo šum. Bacio sam šuriken. Ništa se nije pokrenulo. Čuo sam pad. Sarada!
,,Hej. Sarada!''- pritrčao sam.
,,Šta joj je?''- upitao je Micuki.
Pipnuo sam joj čelo. Gorelo je.
,,Učitelju Konohamaru. Možete li Vi i Micuki da završite misiju? Ja mogu da se pobrinem za nju.'' Klimnuo je glavom i njih dvojica su otišli.
Nosio sam Saradu do jedne kolibe.
Položio sam je na hladnu podlogu. Iz torbe za opremu sam izvadio peškire. Doneo sam hladnu vodu. Počeo sam da joj stavljam obloge.
Počela je da se budi.
,,Hvala ti što se brineš za mene.''- čuo sam kako šapuće.
,,Nema problema.''- rekao sam. Primetio sam da se trese.
,,Hladno ti je?''- upitao sam. Skinuo sam jaknu.
,,Oprosti što je prljavo''- rekao sam.
,,H...hvala ti.''- promucala je.
,,Znam nešto što će da te ugreje.'' Primakao sam joj se, zatvorio oči i dotakao usne koje su gorele od temperature.
,,Nasloni se na mene.''- rekao sam.
,,Stvarno si dobar veliki brat,Boruto. Himawari je tako srećna što te ima. Ja sam takođe srećna, što me neko kao ti voli ovoliko jako. Počeo sam da crvenim.
,,Ćuti i spavaj!''- rekao sam. Ubrzo sam čuo njeno mirno disanje. Prijalo je. Nadam se da će biti dobro, kako bi smo večeras mogli da budemo na košarkaškom terenu.
                           ***
Nakon povratka sa misije, brzo se tuširam, stavljam dezodorans i oblačim se.
,,Bata opet izlazi sa Saradom. Namirisao se.'' Sačekala me je Himawari.
,,Kada planiraš da se vratiš kući?''- upitala me je majka.
,,Do 11. Obećavam da neću zakasniti.'' Ona se naginje i ljubi me u čelo.
                            ***
Išao sam ka košarkaškom terenu. Noć je bila hladna, ali vedra. Pun mesec se činio kao da se može dohvatiti rukom.
Pred košarkaškim sam terenom. Spremam se da uđem. Ona je već bila tamo. Ludo se smejala. Micuki joj je nešto šaputao. Tada sam video ono što sam mislio da nikada neću morati da doživim. Ljubila se sa Micukijem. Protrljao sam oči, misleći da mi se pričinjava. Oni su i dalje stajali tu, ljubeći se. Nisam imao snage. Morao sam da se naslonim na zid. Ispustio sam loptu. Nisam mogao da dišem. Šta se ovo dešava? Pokušao sam da se pokrenem, ali, iznenadni bol u stomaku mi nije dao to da uradim. Činilo mi se kao da mi se sada isti onaj, do malo čas ljupki pun mesec, sada pakosno smeje. Gledao sam u njih, nemajuću čak ni snage da okrenem glavu. Uživala je u njegovom društvu! Smejala se, kao nikada ranije! Kada sam konačno uspeo da se pokrenem došao sam do Šikadaine kuće.
,,Hej. Kako je...''- kada je video moj izraz lica, prekinuo je rečenicu. ,,Šta je bilo?''- pitao je.
Sipao mi je piće. Popio sam ga u jednom gutljaju i ispričao mu šta se desilo.
,,Nemoguće.'' Bio je šokiran u istoj meri kao i ja.
,,Video sam ih! Uživala je! Smejala se!''
,,Čekaj. Mora da postoji neko objašnjenje.''
,,Ja ne vidim ni jedno!''- rekao sam.
,,Dobro. Stani! Smiri se. Idi kući, a sutra ćemo ti i ja da istražimo to.''
,,Nemam snage da se dovučem do kuće.''
,,Hajde, prespavaj ovde. Nazvaću tvoju majku.''
Okrenuo je broj.
,,Halo! Dobro veče, gospođo Hinata. Može li Boruto da prespava ovde? Pa imamo zaista puno da učimo, tako da mi treba njegova pomoć. Važi. Hvala Vam. Hoćemo!''
                           ***
,,Šta želiš da večeraš?''- upitao je.
,,Nisam gladan, hvala ti.''- rekao sam tužno.
,,Koji ćeš film da gledamo?''- upitao je
,,Ne znam. Nisam raspoložen ni zašta.''
On me je pogledao sumnjičavo.
,,Biće sve super! Videćeš! To je bila samo neka velika glupost!''
Klimnuo sam glavom i osmehnuo se. Mnogo mi je snage trebalo za taj osmeh.
,,Umoran sam od današnje misije.''
Šikadai je shvatio koliko sam povređen i da bi me samo iznervirao ako bi nastavio da me teši ili tera na neki vid zabave. Legli smo u krevet.
,,Ako ti nešto treba, makar to bio i običan razgovor, samo me probudi,ok?''- upitao je.
,,Hvala ti puno.''
,,Nema na čemu. Laku noć.''
Jedino što mi je sada trebalo je samoća, kako bi se isplakao. Nekako sam uspeo da jecaje zadržim unutar sebe. Suze nisam mogao. Padale su mi niz obraze.
Kako se ovo dogodilo? Možda je sve ovo samo košmar.