Izdaja

Izlet

Sutra svi sa Akademije idu na izlet u selo vode. Otsedamo u hotelu ,,Bi.'' Ostaje se sedam dana. Ovih dana se samo o ovome priča. Raspitali smo se koje diskoteke rade noću. Ne znam zašto,ali instrukturi se bune protiv toga. Koga briga. Ovo nisu bedna vremena u kojima su oni odrastali. Oni hrabriji nose alkohol.( ne spadam u te).
Sarada i ja išli smo na ptici. Za Šikadaiu i Mitcukija sam prizvao još jednu.
Sarada sedi iza mene. Diše mi za vratom. Trudim se da se ne obazirem na to. Taj topao dah me mami.
Selo vode nije baš toliko zanimljivo. Slično kao u selu Lišća, ali nekako sumornije. Jedva sam čekao da uđem u hotel. U sobi sam sa Mitcukijem, Šikadaiom i Inojinom. Inojinovo prisustvo mi baš ne prija. Ne posle onoga što je uradio mojoj sestri(Pročitaj:,,Love isn't easy). Šikadai još manje. Sva sreća, pa nije tako često u sobi.
,,Dobro, šta ćemo večeras?''- pitao je Šikadai.
,,Ne znam. Meni se nigde ne ide. Hajde da organizujemo žurku u sobi.''- predložio sam.
,,Slažem se. Preumorni smo da bi se plesali u diskoteci.''- rekao je Micuki.
,To plesanje je i onako smor.'' Zatim sam se uozbiljio.
,,Inojina izbacujemo iz sobe.''
,,Kako si to zamislio?'' Šikadai nešto nije jasno.
,,Ne brini. Imam svoje metode.''
                               ***
Pomoću tensegan hipmoze sam poslao Inojina, u jednu kratku šernju(ako može do pet sati ujutro😆)
Nastavnici su negde otišli, tako da nismo morali da se brinemo za njih.
U jednom trenutku, Jurui je izvadio bocu sa viskijem.
Dao nam je čaše i sipali smo piće.
,,Ja moram da izađem.''- rekla je Sarada u jednom trenutku.
,,Šta je bilo? Moraš da pitaš mamicu za dozvolu?''- smejao se Jurui.
,,Budalo. Ne moram zato da izađem. Mogla sam da je pozovem mobilnim, da sam htela, tu pred svima.''
,,Ma ok. Važi. Hajde. Jedan guc.'' Toroi ju je nagovarao.
,,Sipaj.''- rekla je. Pogledao sam je.
,,Napićeš se, glupačo. Nikada ranije nisi pila!''- rekao sam.
,,Jaka sam ja.''- rekla je, uzimajući već drugu čašu.
                              ***
Naravno, nakon te žurke jedino Micuki, Šikadai, Codžo i ja nismo bili pijani. Dok su se oni bavili trežnjenjem ostalih, ja sam išao za Saradom.
,,Šta radiš to, nesrećo?''- upitao sam. Pijano je stavila prst na usta, a zatim nastavila da hoda. Uzeo sam je u ruke i doveo do njene sobe.
Ušli smo unutra, pažljivo, kako nas Konohamaru koji se tek vratio ne bi video.
Ona je nešto mrmljala.
,,Ćuti. Čuće nas učitelj.''- šapnuo sam.
,,Pa, šta ako nas čuje. I treba...''- govorila je pijano. Poljubio sam je kako bi prestala da priča. Položio je na krevet i izašao.
                              ***
(Sledećeg dana)
Sarada POV
Glava me ubija. Slabo se čega sećam. Znam da sam se napila i da me je Boruto poljubio. On, međutim, ne želi da priča o tome. Ljut je na mene. Kako sam samo ispala glupa!
,,Idemo li večeras u diskoteku?''- pita Čodžo. Ona svakako ne ide tamo da bi igrala. Samo zbog hrane.
,,Ne znam.''- odgovaram otučeno. ,,To ti je dobra prilika da se izviniš Borutu.'' Ljutito je gledam.
,,Šta je sad?'' ,,Ništa.''- odgovaram besno.
                           ***
Spremamo se za diskoteku.
,,Jutros nisam imala snage da se očešljam, a vidi šta ste mi sada obukle.''- rekla sam Čodžo i Mikaru.
,,Kako drugačije misliš da te Boruto primeti?''- pitala me je Mikaru.
Nisam baš bila sigurna da će mi odeća šta pomoći.
Kada smo došle do diskoteke razdvojili smo se. Mikaru je otišla da igra. Prišla sam Čodžo koja je sve vreme pila sok u uglu, međutim, ona me je samo gurnula.
,,Idi pleši sa njim.''- rekla je. Nisam imala dovoljno hrabrosti za to. Plešem sama. Neko me hvata oko struka. Okrećem se i vidim Boruta. Nisam imala pojma da zna onako dobro da igra. Podigao me je u vis, a zatim spustio dole.
,,Uvau.''- bilo je sve što sam uspela da kažem. Osmehnuo se.
,,Žedna sam!''- požalila sam se. Nakon dva minuta, vraćao se sa dve limenke soka.
,,Možda bi ponovo htela da piješ nešto jače?''- upitao je. Odmahujem glavom.
,,Ja i alkohol smo završili, sada i zauvek. Da li si ljut na mene zbog toga?''
,,Ne. Svakome to može da se desi. Ljut sam na sebe, zato što te nisam sprečio.''
U čudu sam. Zašto oseća toliku krivicu? Prešla sam mu prstima preko savršenih crta lica. Sklonio je moju ruku. Sada je držao u svojoj. Povukao me je. Izašli smo iz diskoteke. Čitav drugi sprat se orio od muzike. Ušli smo u njegovu sobu i radili isto ono što i dana kada sam pobegla sa časa.
Kada sam se obukla, stavio mi je šal oko vrata, kako bi sakrio tragove njegovih usana na mome vratu.
Iz fioke je izvadio kutijicu. Otvorio je. Unutra je stajao prsten.
Samo me je gledao. Klimnula sam glavom. Poljubio me je i zatim stavio prsten na srednji prst.
,,Moraćemo da sačekamo još godinu dana.''- rekao je.
,, To izgleda kao večnost.''
,,Do tada bićemo vereni.''- rekao sam. Nasmejala se. Otvorila je vrata. ,,Laku noć, gospođo Uzumaki.'' Gledao sam je dok je zanosnim korakom išla prema svojoj sobi i bio opčinjen tom lepotom.