Izdaja

Sve je gore

Budim se na podu moje kuće. Glava me boli. Sve je porazbijano. Otišao sam do kupatila, kako bi se umio i pokušao da se saberem. Lice mi je bledo, ali već sam se navikao na to.
Osetio sam jaku vrtoglavicu. Seo sam na kadu i pipnuo čelo rukom. Goreo sam. Uzeo sam toplomer.40 stepeni.  Napravio sam čaj, unutra razmutio ferveks i nazvao sestru.
,,Možeš li da prošetaš psa?''- upitao sam. Klimnula je glavom.
,,Da li ćeš ti biti dobro?''- upitala je.
,,Hoću. Ovo je samo obična prehlada.''
,,To nije ono na šta sam mislila.'' Bacila je pogled na sve ono što sam razbio prošlu noć.
,,To je...'' Nisam znao kako da opravdam sve to.
,,Znam šta je. U redu je. Pobrinuću se za to. Moraš da se odmaraš.''
,,Obećaj mi da mami nećeš ništa reći.''
,,Treba da zna.'' Pogledao sam je, možda po malo ljutito.
,,Hej. Pa ne mrzite. Biće sve u redu.''- rekla je. Otišao sam do spavaće sobe. Međutim, u krevetu je bilo još gore. Druga polovina kreveta je bila prazna. Sarade nije bilo tu. Stavio sam ruku, na njen jastuk.
,,Hej.''- čuo sam njen glas. Ponovo onako topao i mio kao nekada.
,,Sarada...''- promrmljao sam slomljeno. ,,Hladno je.''
,,Ja ću te ugrejati.'' Dotakla mi je usne. Oh. To mi je tako nedostajalo. Tako mi je trebalo.
                             ***
Himawari POV
Otišla sam do bratove sobe, kako bi videla treba li mu šta.
Spavao je.
,,S... Sarada...'' Usne su mu podrhtavale. Buncao je u temperaturi.
Mrzim da ga gledam ovakvog.  Ona kučka je za sve kriva! Kada se samo setim da sam htela da budem kao ona!
Veliki brat je stvarno snažan, kada trpi sve ovo. On je najsnažnija osoba koju poznajem, ali nisam sigurna koliko bi još mogao da izdrži. Moram da uradim nešto da mu pomognem.
Uspela sam da mu spustim temperaturu.
,,Bato, što ne dođeš kući?''- pitala sam, trudeći se da ne zvučim napadno.
,,Ne mogu. Ne posle onoga od sinoć. Majka i otac neće hteti da razgovaraju sa mnom.''
,,Sve će se srediti. Videćeš.''
,,Svaki put kada sam pustio sudbinu da mi uređuje život zapetljala ga je. Tako da više ne verujem u to da će se sve srediti samo od sebe.''
                               ***
Ipak sam se vratio kući. Na moje olakšanje nisam se sreo sa ocem.
Sedeo sam u kuhinji stolom i razgovarao sa majkom.
,,Stvarno mi je žao, zbog onog sinoć.'' Gledao sam u pod dok sam to govorio. Majka mi je podigla bradu.
,,U redu je. Razumem. Ja sam pogrešila.''
,,Zašto me ovde boli, majko?''- upitao sam, pokazujući na srce.
,,Tako je već duže vreme. Svakim danom je sve gore. Nikada me ništa ovako nije bolelo.'' Kada sam izgovorio ovu poslednju rečenicu, suza mi se skotrljala niz lice.Ona je uzdahnula. Po načinu na koji je to uradila  znao sam da zna šta mi je.
,,Srce ti je slomljeno.''
,,Šta treba da uradim da bi se otarasio ovog bola?''
,,To može samo ona da zaleči.''
,,Znači,ne može da se zaleči.''
,,Proći će.'' Mama je rekla to samo da bi me utešila.
,,Kada će proći? Kada potpuno zaboravim šta znači biti nindža i profesionalno zakržljam.''
,,Nećeš. Ne brini.''
,,Možeš li da mi daš nešto da radim? Moram da skrenem misli sa ovoga.''
,,Idi u moju sobu i spakuj veš sa kreveta.''- rekla je.
,,Ok.''
Slagao sam veš i zaista je pomagalo.
Međutim, onda sam došao do očevog hokageiskog mantila.
,,Boruto, ja ću postati hokage!'' Saradin glas dok izgovara ovu rečenicu mota mi se po glavi.
Ne mogu više da izdržim. Bacam njegov mantil na pod i istrčavam iz kuće.
                               ***
Dok sam trčao sreo sam Šikadaiu. Došli smo kod njega kući. Sve sam mu ispričao.
Stavio je viski na sto.
Nakon što sam sipao treću čašu, razgoračio je oči.
,,Piješ samo zbog onog imbecila i kučke.''
,,Hej! Ne zovi je tako!''
,,Znaš, baš su nekako jedno za drugo.''
Zagrcnuo sam se. Na čijoj je on strani?
,,I ona idiot i on.''- rekao je.
Slegao sam ramenima.
                    ***
Bar što se mene tiče nesreća nikada nije dolazila sama. Kada sam došao kući otac me je čekao.
,,Pošto si počeo da se ponašaš kao da imaš sedam, a ne sedamnaest godina slede određene sankcije.
,,Zar mi posle onog šamara treba još nešto?''- pomislio sam.
,,Nema izlazaka vikendom, kompjuter ću da ti isključim, daj mi telefon i nema dovođenja društa kući, kafića posle škole niti spavanja kod drugova.''
Može li ovaj dan da bude gori? Kao da se ceo svemir okrenuo protiv mene.